1. Тада дођоше људи из Киријат-Јарима: и узеше ковчег Господњи, и однесоше га у кућу Авинадавову на брду, а Елеазара сина његова посветише да чува ковчег Господњи.

2. А кад ковчег оста у Киријат-Јариму, прође много времена, двадесет година, и плакаше сав дом Израиљев за Господом.

3. А Самуило рече свему дому Израиљеву говорећи: ако се свијем срцем својим обраћате ка Господу, поврзите туђе богове између себе и Астароте, и спремите срце своје за Господа, њему јединому служите, па ће вас избавити из руку Филистејских.

4. И повргоше синови Израиљеви Вале и Астароте, и служише Господу јединому.

5. Потом рече Самуило: скупите свега Израиља у Миспу, да се помолим Господу за вас.

6. И скупише се у Миспу, и црпући воду прољеваше пред Господом, и постише онај дан, и ондје рекоше: сагријешисмо Господу. И Самуило суђаше синовима Израиљевијем у Миспи.

7. А Филистеји кад чуше да су се синови Израиљеви скупили у Миспу, изидоше кнезови Филистејски на Израиља. А кад то чуше синови Израиљеви, уплашише се од Филистеја.

8. И рекоше синови Израиљеви Самуилу: не престај вапити за нас ка Господу Богу нашему, еда би нас избавио из руку Филистејских.

9. Тада Самуило узе једно јагње одојче, и принесе га свега Господу на жртву паљеницу; и вапи Самуило ка Господу за Израиља, и услиши га Господ.

10. И кад Самуило приношаше жртву паљеницу, приближише се Филистеји да ударе на Израиља; али загрмје Господ грмљавином великом у онај дан на Филистеје и смете их, и бише побијени пред Израиљем.

11. А Израиљци изидоше из Миспе, и потјераше Филистеје, и бише их до под Вет-Хар.

12. Тада узе Самуило камен, и метну га између Миспе и Сена, и назва га Евен-Езер, јер рече: довде нам Господ поможе.

13. Тако бише покорени Филистеји, и више не долазише на међу Израиљеву. И рука Господња бјеше против Филистеја свега вијека Самуилова.

14. И повратише се Израиљу градови, које бјеху узели Филистеји Израиљу, од Акарона до Гата, и међе њихове избави Израиљ из руку Филистејских; и би мир међу Израиљем и Аморејима.

15. А Самуило суђаше Израиљу свега вијека својега.

16. И идући сваке године обилажаше Ветиљ и Галгал и Миспу, и суђаше Израиљу у свијем тијем мјестима.

17. Потом се враћаше у Раму, јер ондје бијаше кућа његова, и суђаше ондје Израиљу, и ондје начини олтар Господу.