1. А цар Соломун цароваше над свијем Израиљем.

2. А ово бијаху кнезови његови: Азарија, син Садоков, намјесник;

3. Елиореф и Ахија, синови Сисини, писари; Јосафат, син Ахилудов, паметар;

4. Венаја, син Јодајев, војвода; а Садок и Авијатар свештеници;

5. А Азарија син Натанов, бјеше над приставима; а Завуд, син Натанов, први вијећник, пријатељ царев;

6. А Ахисар управитељ дворски; а Адонирам син Авдин над царским посленицима.

7. И имаше Соломун дванаест пристава по свему Израиљу, који храњаху цара и сав дом његов; по мјесец дана у години сваки бијаше дужан хранити.

8. А ово су им имена: син Уров у гори Јефремовој;

9. Син Декеров у Макасу и у Салвиму и Вет-Семесу и Елону Вет-ананском;

10. Син Еседов у Арувоту; под њим бијаше Сохот и сва земља Еферова;

11. Син Авинадавов над свијем крајем Дорским; жена му бјеше Тафата кћи Соломунова;

12. Вана син Ахилудов над Тенахом и Мегидоном и свијем Вет-Саном, који је до Сартане под Језраелом, од Вет-Сана до Авел-Меола, до преко Јок-Меама;

13. Син Геверов у Рамоту Галадском; имаше села Јаира сина Манасијина у Галаду и крај Арговски у Васану, шездесет великих градова са зидовима и пријеворницама мједенијем;

14. Ахинадав син Идов у Маханајиму;

15. Ахимас у Нефталиму; и он бјеше ожењен кћерју Соломуновом Васематом;

16. Вана син Хусајев у Асиру и у Алоту;

17. Јосафат син Фарујин у Исахару;

18. Симеј син Илин у Венијамину;

19. Гевер син Уријев у земљи Галадској, у земљи Сиона цара Аморејскога и Ога цара Васанскога; један бјеше пристав у тој земљи.

20. Јуде и Израиља бијаше много као пијеска покрај мора; и јеђаху и пијаху и весељаху се.

21. А Соломун владаше свијем царствима од ријеке до земље Филистејске и до међе Мисирске, и доношаху даре и служаху Соломуну свега вијека његова.

22. А храна Соломунова бијаше на дан тридесет кора бијелога брашна, и шездесет кора другога брашна;

23. Двадесет волова угојенијех и двадесет с паше, и сто оваца, осим јелена и срна и дивокоза и угојенијех птица.

24. Јер он владаше свуда с ову страну ријеке од Тапсе до Газе, над свијем царствима с ову страну ријеке, и бјеше миран са свију страна унаоколо.

25. И живљаху Јуда и Израиљ без страха, сваки под својом лозом и под својом смоквом, од Дана до Вирсавеје, свега вијека Соломунова.

26. И имаше Соломун четрдесет тисућа коња за јаслима за кола своја, и двадесет тисућа коњика.

27. И пристави храњаху цара Соломуна и све који долажаху за сто цара Соломуна, сваки свога мјесеца, и не дадијаху да се чега премакне.

28. А јечам и сламу за коње и за мазге доношаху на мјесто гдје бијаху, сваки како му бијаше одређено.

29. И Бог даде мудрост Соломуну и разум врло велик и срце пространо као пијесак на бријегу морском.

30. Јер мудрост Соломунова бијаше већа од мудрости свијех источнијех народа и од све мудрости Мисирске.

31. Мудрији бијаше од свакога човјека, и од Етана Езраита и од Емана и од Халкола и од Дарде, синова Маоловијех; и разгласи се име његово по свијем народима унаоколо.

32. И изговори три тисуће прича, и бијаше пјесама његовијех тисућа и пет.

33. Говорио је и о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама.

34. И долажаху од свијех народа да чују мудрост Соломунову, од свијех царстава на земљи, који чуше за мудрост његову.