1. Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене.

2. Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроте примиће гријех на себе.

3. Јер кнезови нијесу страх добријем дјелима него злијем. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње;

4. Јер је слуга Божиј теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се; јер узалуд не носи мача, јер је Божиј слуга, осветник на гњев ономе који зло чини.

5. Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савјести.

6. Јер за то и порезе дајете; јер су слуге Божије које су за то исто постављене.

7. Подајте дакле свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част.

8. И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога; јер који љуби другога закон испуни.

9. Јер ово: не чини прељубе, не убиј, не укради, не свједочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповјест, у овој се ријечи извршује, то јест: љуби ближњега својега као самога себе.

10. Љубав не чини зла ближњему; даклем је љубав извршење закона.

11. И знајући ово вријеме да је већ час дошао да устанемо од сна; јер нам је сад ближе спасеније неголи кад вјеровасмо.

12. Ноћ прође а дан се приближи: да одбацимо дакле сва дјела тамна, и да се обучемо у оружје видјела.

13. Да ходимо поштено као по дану: не у ждерању и пијанству, не у курварству и нечистоти, не у свађању и зависти;

14. Него се обуците и Господа Исуса Христа; и тијелу не угађајте по жељама.