1. Ријеч која дође Јеремији од Господа говорећи:

2. Слушајте ријечи овога завјета, и казујте људима Јудинијем и становницима Јерусалимским.

3. И реци им: овако вели Господ Бог Израиљев: проклет да је ко не послуша ријечи овога завјета,

4. Који заповједих оцима вашим кад их изведох из земље Мисирске из пећи гвоздене говорећи: слушајте глас мој и творите ово све како вам заповиједам, па ћете ми бити народ и ја ћу вам бити Бог,

5. Да бих испунио заклетву којом се заклех оцима вашим да ћу им дати земљу у којој тече млијеко и мед, како се види данас. А ја одговорих и рекох: амин, Господе.

6. Потом рече ми Господ: казуј све ове ријечи по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским говорећи: слушајте ријечи овога завјета, и извршујте их.

7. Јер тврдо засвједочавах оцима вашим од кад их изведох из земље Мисирске до данас, зарана једнако говорећи: слушајте глас мој.

8. Али не послушаше и не пригнуше уха својега, него ходише сваки за мислима злога срца својега; зато пустих на њих све ријечи овога завјета, који заповједих да врше а они не вршише.

9. Тада ми рече Господ: буна је међу људима Јудинијем и становницима Јерусалимским.

10. Вратили су се на безакоња старијех својих, који не хтјеше слушати мојих ријечи, и иду за другим боговима, те им служе; дом Израиљев и дом Јудин покварише завјет мој, који учиних с оцима њиховијем.

11. Зато овако вели Господ: ево, ја ћу пустити на њих зло, из којега неће моћи изаћи, и вапиће к мени, али их нећу услишити.

12. Тада ће градови Јудини и становници Јерусалимски ићи и вапити к боговима којима каде, али им неће помоћи у невољи њиховој.

13. Јер имаш богова, Јудо, колико градова, и колико има улица у Јерусалиму, толико подигосте олтара срамотнијех, олтара, да кадите Валу.

14. Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, јер их нећу услишити кад завапију к мени у невољи својој.

15. Што ће мили мој у дому мом, кад чини грдило с многима, и свето месо отиде од тебе, и веселиш се кад зло чиниш?

16. Господ те назва маслином зеленом, лијепом ради доброга рода; али с хуком великога вјетра распали огањ око ње, и гране јој се поломише.

17. Јер Господ над војскама, који те је посадио, изрече зло по те, за злоћу дома Израиљева и дома Јудина, коју чинише међу собом да би ме разгњевили кадећи Валу.

18. Господ ми објави, те знам; ти ми показа дјела њихова.

19. А ја бијах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадијах да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовијем, и истријебимо га из земље живијех, да му се име не спомиње више.

20. Али, Господе над војскама, судијо праведни, који испитујеш бубреге и срце, дај да видим освету твоју на њима, јер теби казах парбу своју.

21. Зато овако вели Господ за Анатоћане, који траже душу твоју говорећи: не пророкуј у име Господње, да не погинеш од наших руку;

22. Зато овако вели Господ над војскама: ево, ја ћу их походити; младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове изгинуће од глади.

23. И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их походим.