1. Говоре: ако ко пусти жену своју, и она отишавши од њега уда се за другога, хоће ли се онај вратити к њој? Не би ли се са свијем оскврнила она земља? А ти си се курвала с многим милосницима; али опет врати се к мени, вели Господ.

2. Подигни очи своје к висинама, и погледај гдје се нијеси курвала; на путовима си сједела чекајући их као Арапин у пустињи, и оскврнила си земљу курварством својим и злоћом својом.

3. Зато се уставише дажди, и не би познога дажда; али у тебе бјеше чело жене курве, и не хтје се стидјети.

4. Хоћеш ли отселе викати к мени: оче мој, ти си вођ младости моје?

5. Хоће ли се срдити једнако? хоће ли се гњевити довијека? Ето, говориш, а чиниш зло колико год можеш.

6. Још ми рече Господ за времена цара Јосије: јеси ли видио што учини одметница, Израиљ? како одлази на свако високо брдо и под свако зелено дрво, и курва се ондје.

7. И пошто учини све то, рекох: врати се к мени; али се не врати; и то видје невјерница, сестра њезина, Јуда.

8. И свидје ми се за све то што учини прељубу одметница Израиљ да је пустим и дам јој књигу распусну; али се не побоја невјерница сестра јој Јуда, него отиде, те се и она прокурва.

9. И срамотнијем курвањем својим оскврни земљу, јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом.

10. И код свега тога не врати се к мени невјерница сестра јој Јуда свијем срцем својим, него лажно, говори Господ.

11. Зато ми рече Господ: одметница Израиљ оправда се више него невјерница Јуда.

12. Иди и вичи ове ријечи к сјеверу, и реци: врати се, одметнице Израиљу, вели Господ, и нећу пустити да падне гњев мој на вас, јер сам милостив, вели Господ, нећу се гњевити довијека.

13. Само познај безакоње своје, да си се одметнула Господу Богу својему, ти си тумарала к туђима под свако дрво зелено, и нијесте слушали гласа мојега, вели Господ.

14. Обратите се, синови одметници, вели Господ, јер сам ја муж ваш, и узећу вас, једнога из града и два из породице, и одвешћу вас у Сион.

15. И даћу вам пастире по срцу својему, који ће вас пасти знањем и разумом.

16. И кад се умножите и народите у земљи, онда се, вели Господ, неће више говорити: ковчег завјета Господњега; нити ће им долазити на ум нити ће га помињати, нити ће ходити к њему, нити ће га више оправљати.

17. У то ће се вријеме Јерусалим звати пријесто Господњи, и сви ће се народи сабрати у њ, к имену Господњему у Јерусалиму, и неће више ићи по мисли срца својега злога.

18. У то ће вријеме дом Јудин ићи с домом Израиљевијем, и доћи ће заједно из земље сјеверне у земљу коју дадох у нашљедство оцима вашим.

19. Али ја рекох: како бих те поставио међу синове и дао ти земљу жељену, красно нашљедство мноштва народа? И рекох: ти ћеш ме звати: оче мој; и нећеш се одвратити од мене.

20. Доиста као што жена изневјери друга својега, тако изневјеристе мене, доме Израиљев, вели Господ.

21. Глас по високим мјестима нека се чује, плач, молбе синова Израиљевијех, јер превратише пут свој, заборавише Господа Бога својега.

22. Вратите се, синови одметници, и исцијелићу одмете ваше. Ево, ми идемо к теби, јер си ти Господ Бог наш.

23. Доиста, залуду су хумови, мноштво гора; доиста, у Господу је Богу нашем спасење Израиљево.

24. Јер та срамота прождрије труд отаца наших од дјетињства нашега, овце њихове и говеда њихова, синове њихове и кћери њихове.

25. Лежимо у срамоти својој, и покрива нас руг наш; јер Господу Богу својему гријешисмо ми и оци наши од дјетињства својега до данас, и не слушасмо гласа Господа Бога својега.