1. А Ахав приповједи Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исјекао мачем.

2. Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: тако да учине богови и тако да додаду, ако сјутра у ово доба не учиним од тебе што је од којега од тијех.

3. А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и ондје остави момка својега.

4. А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав сједе под смреку, и зажеље да умре, и рече: доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нијесам бољи од отаца својих.

5. Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: устани, једи.

6. А он погледа, и гле, чело главе му хљеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет.

7. А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: устани, једи, јер ти је пут далек.

8. А он уставши једе и напи се; потом окријепив се онијем јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божију Хорив.

9. А ондје уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, ријеч Господња дође му говорећи: шта ћеш ти ту, Илија?

10. А он рече: ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завјет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.

11. А он рече: изиди и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак вјетар, који брда разваљиваше и стијене разламаше; али Господ не бјеше у вјетру; а иза вјетра дође трус; али Господ не бјеше у трусу;

12. А иза труса дође огањ; али Господ не бјеше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак.

13. А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштем и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: шта ћеш ти ту Илија?

14. А он рече: ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завјет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.

15. Тада му рече Господ: иди, врати се својим путем у пустињу Дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над Сиријом.

16. А Јуја сина Нимсијина помажи за цара над Израиљем, а Јелисија сина Сафатова из Авел-Меоле помажи за пророка мјесто себе.

17. Јер ко утече од мача Азаилова њега ће погубити Јуј; а ко утече од мача Јујева њега ће погубити Јелисије.

18. Али сам оставио у Израиљу седам тисућа, који ниједан не савише кољена пред Валом, нити га устима својим цјеливаше.

19. И отиде од њега, и нађе Јелисија сина Сафатова гдје оре, а дванаест јармова пред њим, а сам бијаше код дванаестога; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој.

20. А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: да цјелујем оца својега и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: иди, врати се, јер шта сам ти учинио?

21. И он се врати од њега, и узе јарам волова и закла их, и на дрвима од плуга скуха месо и даде га народу, те једоше; потом уставши отиде за Илијом и служаше му.