1. Свидје се Дарију те постави над царством сто и педесет управитеља да буду над свијем царством;

2. А над њима три старјешине, од којих један бјеше Данило, којима ће управитељи давати рачуне да не би цару било штете.

3. А тај Данило надвишиваше старјешине и управитеље, јер у њему бјеше велик дух и цар мишљаше да га постави над свијем царством својим.

4. Тада старјешине и управитељи гледаху како би нашли што да забаве Данилу ради царства; али не могаху наћи забаве ни погрешке, јер бјеше вјеран, и не налажаше се у њега погрјешке ни мане.

5. Тада рекоше они људи: нећемо наћи на тога Данила ништа, ако не нађемо што на њ ради закона Бога његова.

6. Тада дођоше старјешине и управитељи к цару, и рекоше му овако: Дарије царе, да си жив довијека.

7. Све старјешине у царству, поглавари и управитељи, вијећници и војводе договорише се да се постави царска наредба и оштра забрана да ко би се год замолио за што коме год богу или човјеку за тридесет дана осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску.

8. Зато, царе, постави ту забрану и напиши да се не може промијенити, по закону Мидском и Персијском, који је непромјенит.

9. И цар Дарије написа књигу и забрану.

10. А Данило кад дозна да је књига написана, отиде својој кући, гдје бијаху отворени прозори у његовој соби према Јерусалиму, и падаше на кољена своја три пута на дан и мољаше се и хвалу даваше Богу својему као што чињаше прије.

11. Тада се сабраше они људи, и нађоше Данила гдје се моли и припада Богу својему.

12. И отидоше те рекоше цару за царску забрану: нијеси ли написао заповијест, да ко би се год замолио коме год богу или човјеку за тридесет дана, осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску? Цар одговори и рече: тако је по закону Мидском и Персијском, који је непромјенит.

13. Тада одговорише и рекоше цару: Данило, који је између робља Јудина, не хаје за те, царе, ни за забрану коју си написао, него се моли три пута на дан својом молитвом.

14. Тада цар чувши то ожалости се врло, и науми да избави Данила, и труђаше се до захода сунчанога да га избави.

15. Тада они људи сабраше се код цара и рекоше цару: знај, царе, да је закон у Мидијана и Персијана да се никаква забрана и наредба, коју постави цар, не мијења.

16. Тада цар рече те доведоше Данила и бацише га у јаму лавовску; и цар проговори и рече Данилу: Бог твој, којему без престанка служиш, нека те избави.

17. И донесоше камен и метнуше јами на врата, и цар га запечати својим прстеном и прстеном својих кнезова да се ништа не промијени за Данила.

18. Тада отиде цар у свој двор, и преноћи не једавши нити допустивши да му се донесе што чим би се развеселио и не може заспати.

19. Потом цар уста ујутру рано и отиде брже к јами лавовској.

20. И кад дође к јами, викну Данила жалоснијем гласом; и проговори цар и рече Данилу: Данило, слуго Бога живога, Бог твој, којему служиш без престанка, може ли те избавити од лавова?

21. Тада Данило рече цару: царе, да си жив довијека!

22. Бог мој посла анђела својега и затвори уста лавовима, те ми не наудише; јер се нађох чист пред њим, а ни теби, царе, не учиних зла.

23. Тада се цар веома обрадова тому, и заповједи да изваде Данила из јаме. И извадише Данила из јаме, и не нађе се ране на њему, јер вјерова Богу својему.

24. Потом заповједи цар, те доведоше људе који бијаху оптужили Данила, и бацише у јаму лавовску њих, дјецу њихову и жене њихове; и још не дођоше на дно јами, а лавови их зграбише и све им кости потрше.

25. Тада цар Дарије писа свијем народима и племенима и језицима што живљаху у свој земљи: мир да вам се умножи.

26. Од мене је заповијест да се у свој држави царства мојега свак боји и страши Бога Данилова, јер је он Бог живи, који остаје довијека, и царство се његово неће расути, и власт ће његова бити до краја;

27. Он избавља и спасава, и чини знаке и чудеса на небу и на земљи, он је избавио Данила од силе лавовске.

28. И тај Данило бијаше срећан за царовања Даријева и за царовања Кира Персијанца.