1. А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дијељаше храна сваки дан.

2. Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: није прилично нама да оставимо ријеч Божију па да служимо око трпеза.

3. Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштенијех људи, пунијех Духа светога и премудрости, које ћемо поставити над овијем послом.

4. А ми ћемо у молитви и у служби ријечи остати.

5. И ова ријеч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човјека напуњена вјере и Духа светога, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.

6. Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.

7. И ријеч Божија растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вјери.

8. А Стефан пун вјере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.

9. Тада усташе неки из зборнице која се зове Ливерћанска и Кириначка и Александријначка и онијех који бијаху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.

10. И не могаху противу стати премудрости и Духу којијем говораше.

11. Тада подговорише људе те казаше: чусмо га гдје хули на Мојсија и на Бога.

12. И побунише народ и старјешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.

13. И изведоше лажне свједоке који говораху: овај човјек не престаје хулити на ово свето мјесто и на закон.

14. Јер га чусмо гдје говори: овај Исус Назарећанин развалиће ово мјесто, и измијениће обичаје које нам остави Мојсије.

15. И погледавши на њ сви који сјеђаху на сабору видјеше лице његово као лице анђела.