1. А Господ рече Мојсију: иди к Фараону, јер сам ја учинио да отврдне срце његово и срце слуга његовијех, да учиним ове знаке своје међу њима,

2. И да приповиједаш синовима својим и унуцима својим шта учиних у Мисиру и какве знаке своје показах на њима, да бисте знали да сам ја Господ.

3. И отиде Мојсије и Арон к Фараону, и рекоше му: овако вели Господ Бог Јеврејски: докле ћеш се противити да се не понизиш преда мном? Пусти народ мој да ми послужи.

4. Јер ако нећеш пустити народа мојега, ево сјутра ћу нанијети скакавце на земљу твоју;

5. И покриће сву земљу да се неће видјети земље, и појешће остатак што се сачувао, који вам је остао иза града, и појешће сва дрвета што вам расту у пољу.

6. И напуниће их се куће твоје и куће свијех слуга твојих и куће свијех Мисираца, што нијесу видјели оци твоји ни оци отаца твојих, откако су постали на земљи до данас. И окренув се отиде од Фараона.

7. А слуге рекоше Фараону: докле ће нас тај мучити? Пусти их нека послуже Господу Богу својему. Зар још не видиш гдје пропаде Мисир?

8. И дозваше опет Мојсија и Арона пред Фараона, и рече им: идите, послужите Господу Богу својему. А који су што ће ићи?

9. А Мојсије рече: с дјецом својом и са старцима својим ићи ћемо, са синовима својим и са кћерима својим, са стоком својом ситном и крупном ићи ћемо, јер имамо празник Господњи.

10. А он им рече: тако био Господ с вама, како ћу вас ја пустити с дјецом вашом! Видите да зло мислите.

11. Неће бити тако; него ви људи идите и послужите Господу, јер то иштете. И отјера их од себе Фараон.

12. Тада рече Господ Мојсију: пружи руку своју на земљу Мисирску, да дођу скакавци на земљу Мисирску и поједу све биље по земљи, што год оста иза града.

13. И пружи Мојсије штап свој на земљу Мисирску, и Господ наведе устоку на земљу, те дува цијели дан и цијелу ноћ; а кад свану, донесе устока скакавце.

14. И дођоше скакавци на сву земљу Мисирску, и попадаше по свијем крајевима Мисирским силни веома, каких прије нигда није било нити ће кад бити онаких.

15. И покрише сву земљу, да се земља не виђаше, и поједоше сву траву на земљи и сав род на дрветима, што оста иза града, и не оста ништа зелено од дрвета и од биља пољскога у свој земљи Мисирској.

16. Тада Фараон брже дозва Мојсија и Арона, и рече: згријеших Господу Богу вашему и вама.

17. Али ми још сада само опрости гријех мој, и молите се Господу Богу својему да уклони од мене само ову смрт.

18. И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу.

19. И окрену Господ вјетар од запада врло јак, који узе скакавце и баци их у Црвено море, и не оста ниједан скакавац у цијелој земљи Мисирској.

20. Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синова Израиљевијех.

21. И рече Господ Мојсију: пружи руку своју к небу, и биће тама по земљи Мисирској така да ће је пипати.

22. И Мојсије пружи руку своју к небу, и поста густа тама по свој земљи Мисирској за три дана.

23. Не виђаху један другога, и нико се не маче с мјеста гдје бјеше за три дана; али се код свијех синова Израиљевијех видјело по становима њиховијем.

24. Тада Фараон дозва Мојсија, и рече: идите, послужите Господу; само стока ваша ситна и крупна нека остане, а дјеца ваша нека иду с вама.

25. А Мојсије рече: треба да нам даш и што ћемо принијети и сажећи на жртву Господу Богу својему;

26. Зато и стока наша нек иде с нама, да не остане ни папка, јер између ње треба да узмемо чим ћемо послужити Господу Богу својему, а не знамо којим ћемо послужити Господу докле не дођемо онамо.

27. Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не хтје их пустити.

28. И рече му Фараон: иди од мене, и чувај се да ми више не дођеш на очи, јер ако ми дођеш на очи, погинућеш.

29. А Мојсије рече: право си казао; нећу ти више доћи на очи.