1. Послије тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: ево ме.

2. И рече му Бог: узми сада сина својега, јединца својега милога, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду гдје ћу ти казати.

3. И сјутрадан рано уставши Аврам осамари магарца својега, и узе са собом два момка и Исака сина својега; и нацијепавши дрва за жртву подиже се и пође на мјесто које му каза Бог.

4. Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа мјесто из далека.

5. И рече Аврам момцима својим: останите ви овдје с магарцем, а ја и дијете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.

6. И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину својему, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.

7. Тада рече Исак Авраму оцу својему: оче! А он рече: што, сине! И рече Исак: ето огња и дрва, а гдје је јагње за жртву?

8. А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.

9. А кад дођоше на мјесто које му Бог каза, Аврам начини ондје жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својега метну га на жртвеник врх дрва;

10. И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина својега.

11. Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: ево ме.

12. А анђео рече: не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.

13. И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву мјесто сина својега.

14. И назва Аврам оно мјесто: Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: на брду, гдје ће се Господ постарати.

15. И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.

16. И рече: собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и нијеси пожалио сина својега, јединца својега,

17. Заиста ћу те благословити и сјеме твоје веома умножити, да га буде као звијезда на небу и као пијеска на бријегу морском; и наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих.

18. И благословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.

19. Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живљаше у Вирсавеји.

20. Послије тога јавише Авраму говорећи: гле, и Мелха роди синове брату твојему Нахору:

21. Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Аврамова,

22. И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.

23. А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамову.

24. И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.