1. Ријечи Јеремије сина Хелкијина између свештеника који бијаху у Анатоту у земљи Венијаминовој,

2. Којему дође ријеч Господња у вријеме Јосије сина Амонова, цара Јудина, тринаесте године царовања његова,

3. И у вријеме Јоакима сина Јосијина, цара Јудина, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијина над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петога мјесеца.

4. И дође ми ријеч Господња говорећи:

5. Прије него те саздах у утроби, знах те; и прије него изиде из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те.

6. А ја рекох: ох, Господе, Господе! ево, не знам говорити, јер сам дијете.

7. А Господ ми рече: не говори: дијете сам; него иди куда те год пошљем, и говори што ти год кажем.

8. Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ.

9. И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: ето, метнух ријечи своје у твоја уста.

10. Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш.

11. Послије ми дође ријеч Господња говорећи: шта видиш, Јеремија? И рекох: видим прут бадемов.

12. Тада ми рече Господ: добро си видио, јер ћу настати око ријечи своје да је извршим.

13. Опет ми дође ријеч Господња другом говорећи: шта видиш? И рекох: видим лонац гдје ври, и предња му је страна према сјеверу.

14. Тада ми рече Господ: са сјевера ће навалити зло на све становнике ове земље.

15. Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из сјевернијех царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој пријесто на вратима Јерусалимским и око свијех зидова његовијех и око свијех градова Јудинијех.

16. И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се дјелу руку својих.

17. Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповиједити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима.

18. Јер ево ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове мједене свој овој земљи, царевима Јудинијем и кнезовима његовијем и свештеницима његовијем и народу земаљском.

19. Они ће ударити на те, али те не ће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам.