1. А синови Аронови Надав и Авијуд узевши сваки своју кадионицу метнуше огањ у њих и на огањ метнуше кад, и принесоше пред Господом огањ туђ, а то им не бјеше заповједио.

2. Тада дође огањ од Господа и удари их, те погибоше пред Господом.

3. Тада рече Мојсије Арону: то је што је казао Господ говорећи: у онима који приступају к мени бићу свет и пред цијелим народом прославићу се. А Арон оћутје.

4. А Мојсије позва Мисаила и Елисафана синове Озила стрица Аронова, и рече им: ходите и изнесите браћу своју испред светиње напоље из окола.

5. И приступише и изнесоше их у кошуљама њиховијем напоље из окола, као што рече Мојсије.

6. Тада рече Мојсије Арону и Елеазару и Итамару, синовима његовијем: немојте откривати глава својих, ни хаљина својих раздирати, да не изгинете и да се Господ не разгњеви на сав збор; него браћа ваша, сав род Израиљев, нека плаче ради пожара који учини Господ.

7. И с врата шатора од састанка немојте излазити, да не изгинете, јер је на вама уље помазања Господњега. И учинише по ријечи Мојсијевој.

8. И Господ рече Арону говорећи:

9. Вина и силовита пића немој пити ти ни синови твоји с тобом, кад улазите у шатор од састанка да не изгинете. То нека вам је уредба вјечна од кољена на кољено.

10. Да бисте могли распознавати шта је свето шта ли није, и шта је чисто шта ли нечисто.

11. И да бисте учили синове Израиљеве свијем уредбама које им је казао Господ преко Мојсија.

12. А Мојсије рече Арону и Елеазару и Итамару синовима његовијем који осташе: узимајте дар што остане од огњених жртава Господњих, и једите с хљебом пријеснијем код олтара, јер је светиња над светињама.

13. Зато ћете га јести на светом мјесту, јер је дио твој и дио синова твојих од огњених жртава Господњих; јер ми је тако заповјеђено.

14. А груди од жртве обртане и плеће од жртве подизане једите на чистом мјесту, ти и синови твоји и кћери твоје с тобом; јер је тај дио дан теби и синовима твојим од захвалних жртава синова Израиљевих.

15. Плеће од жртве подизане и груди од жртве обртане доносиће се са салом што се сажиже, да се обрне тамо и амо пред Господом, и биће твоје и синова твојих с тобом законом вјечнијем, као што је заповједио Господ.

16. И Мојсије потражи јаре за гријех; али гле, бјеше изгорјело; за то се разгњеви на Елеазара и на Итамара синове Аронове који осташе, и рече:

17. Зашто не једосте жртве за гријех на светом мјесту? светиња је над светињама, и даде вам је Господ да носите гријех свега збора, да би се очистили од гријеха пред Господом.

18. А ето крв њезина није унесена у светињу; ваљаше вам је јести на светом мјесту, као што сам заповједио.

19. Тада рече Арон Мојсију: ето, данас принесоше жртву своју за гријех и жртву своју паљеницу пред Господом, и то ми се догоди. А да сам данас јео жртве за гријех, би ли било по вољи Господу?

20. Кад чу то Мојсије, приста на то.