1. У вријеме Асвирово, а тај Асвир цароваше од Индије до Етиопије у сто и двадесет и седам земаља,

2. У то вријеме, кад сјеђаше цар Асвир на пријестолу царства својега у Сусану царском граду,

3. Треће године царовања својега учини гозбу свијем кнезовима својим и слугама својим, та бијаше код њега сила Персијска и Мидска, властељи и управитељи земаљски;

4. И он показиваше богатство и славу царства својега и дику и красоту величине своје много дана, сто и осамдесет дана.

5. И послије тих дана учини цар свему народу што га бијаше у Сусану царском граду од малога до великога гозбу за седам дана у тријему у врту од царскога двора.

6. Завјеси бијели, зелени и љубичасти бијаху објешени врвцама бијелијем, ланенијем и скерлетнијем о биочузима сребрнијем на ступовима мраморнијем; одри бијаху златни и сребрни по поду од зеленога, бијелога, жутога и црвенога мрамора.

7. А пиће даваху у судовима златнијем, и то у судовима другим и другим, а вина царскога бјеше изобила, како може бити у цара.

8. И пићем нико не наваљиваше по наредби, јер цар бјеше заповједио свијем приставима дома својега да чине како ко хоће.

9. И царица Астина учини гозбу женама у царском двору цара Асвира.

10. Седми дан кад се цар развесели од вина рече Меуману, Висати, Арвони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу, седморици дворана који двораху пред царем Асвиром,

11. Да доведу царицу Астину пред цара под царским вијенцем, да покаже народима и кнезовима љепоту њезину, јер бијаше лијепа.

12. Али царица Астина не хтје доћи на ријеч цареву, коју јој поручи по дворанима; зато се цар врло разгњеви и гњев се његов распали у њему.

13. И рече цар мудрацима који разумијеваху времена (јер тако цар изношаше ствари пред све који разумијеваху закон и правду,

14. А најближи до њега бијаху Карсена, Сетар, Адмата, Тарсис, Мерес, Марсена и Мемукан, седам кнезова Персијских и Мидских, који гледаху лице царево и сјеђаху на првијем мјестима у царству):

15. Што треба по закону чинити с царицом Астином што није учинила што је заповједио цар Асвир преко дворана?

16. Тада рече Мемукан пред царем и кнезовима: није само цару скривила царица Астина него и свијем кнезовима и свијем народима по свијем земљама цара Асвира.

17. Јер ће се дјело царичино разићи међу све жене, па ће презирати мужеве своје говорећи: цар Асвир заповједи да доведу преда њ царицу Астину, а она не дође.

18. И од данас ће кнегиње Персијске и Мидске које чују шта је учинила царица тако говорити свијем кнезовима царевијем; те ће бити много пркоса и свађе.

19. Ако је угодно цару, да изиде царска заповијест од њега и да се упише међу законе Персијске и Мидске да је непромјенито, да Астина не излази више пред цара Асвира и да ће цар дати њезино царство другој бољој од ње.

20. И кад се заповијест царева коју учини чује по царству његову свему коликоме, све ће жене поштовати своје мужеве од великога до малога.

21. И ово би по вољи цару и кнезовима, и учини цар како рече Мемукан.

22. И разасла књиге по свијем земљама царским, у сваку земљу њезинијем писмом и свакому народу његовијем језиком, да би сваки муж био господар у својој кући; и би проглашено језиком свакога народа.