1. А послије тога синови Моавови и синови Амонови и с њима који живе међу синовима Амоновијем, дођоше да војују на Јосафата.

2. И дођоше те јавише Јосафату говорећи: иде на те велико мноштво испреко мора, из Сирије; и ено их у Асасон-Тамару, а то је Ен-Гад.

3. А Јосафат се уплаши, и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној.

4. И скупише се сви синови Јудини да траже Господа, и из свијех градова Јудинијех дођоше да траже Господа.

5. Тада стаде Јосафат у збору Јудину и Јерусалимском у дому Господњем пред тријемом новијем,

6. И рече: Господе Боже отаца наших! нијеси ли ти Бог на небу и владаш свијем царствима народнијем? Није ли у твојој руци моћ и сила да ти нико не може одољети?

7. Нијеси ли ти, Боже наш, одагнао становнике ове земље испред народа својега Израиља, и дао је навијек сјемену Аврама пријатеља својега?

8. Те се населише у њој, и саградише ти у њој светињу за име твоје говорећи:

9. Кад нас задеси како зло, мач осветни или помор или глад, стаћемо пред овијем домом и пред тобом, јер је име твоје у овом дому, и вапићемо теби у невољи својој, услиши и избави.

10. А сад ево, синови Амонови и Моавови и они из горе Сира, кроз које нијеси дао синовима Израиљевијем проћи кад иђаху из земље Мисирске, него их обидоше и не истријебише;

11. А ево, они нам враћају дошавши да нас истјерају из нашљедства твојега, које си нам предао.

12. Боже наш, зар им нећеш судити? јер у нама нема снаге да се опремо томе мноштву великом, које иде на нас, нити знамо што бисмо чинили, него су очи наше упрте у те.

13. А сви синови Јудини стајаху пред Господом и дјеца њихова, жене њихове и синови њихови.

14. Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила сина Захарије сина Венаје сина Јеила сина Матанијина, Левита између синова Асафовијех,

15. И рече: слушајте, сви синови Јудини и Јерусалимљани, и ти царе Јосафате, овако вам вели Господ: не бојте се и не плашите се тога мноштва великога, јер није ваш рат него Божји.

16. Сјутра изидите на њих; они ће поћи уз брдо Зис, и наћи ћете их накрај потока према пустињи Јеруилу.

17. Не треба ви да се бијете у овом боју; поставите се, стојте па гледајте како ће вас избавити Господ, Јудо и Јерусалиме! не бојте се и не плашите се, сјутра изидите пред њих, и Господ ће бити с вама.

18. Тада се Јосафат сави лицем к земљи, и сви Јудејци и Јерусалимљани падоше пред Господом, и поклонише се Господу.

19. А Левити од синова Катовијех и синова Корејевих усташе, те хвалише Господа Бога Израиљева гласом веома високим.

20. А ујутру уставши рано изидоше у пустињу Текујску; а кад излажаху, стаде Јосафат и рече: чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани: вјерујте Господу Богу својему и бићете јаки, вјерујте пророцима његовијем и бићете срећни.

21. И тако договорив се с народом постави пјеваче Господње да хвале свету красоту идући пред војском и говорећи: хвалите Господа, јер је довијека милост његова.

22. А кад почеше пјесму и хвалу, обрати Господ засједу на синове Амонове и синове Моавове и на оне из горе Сира, који изидоше на Јуду, те се разбише.

23. Јер синови Амонови и синови Моавови усташе на оне из горе Сира да их побију и потру; и кад побише оне из горе Сира, ударише једни на друге, те се потрше.

24. А кад Јуда дође до стражаре према пустињи, и погледа на мноштво, а то мртва тјелеса леже по земљи, и ниједан не бјеше остао жив.

25. Зато дође Јосафат са народом својим да покупи плијен; и нађоше код њих много блага и драгоцјенијех накита на мртвацима, и наплијенише да већ не могоше носити; три дана купише плијен, јер га бјеше много.

26. А четврти дан скупише се у долини благословној, јер ондје благословише Господа; зато се прозва мјесто Долина Благословна до данас.

27. Потом окренуше сви Јудејци и Јерусалимљани и Јосафат пред њима да се врате у Јерусалим с весељем, јер их овесели Господ непријатељима њиховијем.

28. И дођоше у Јерусалим са псалтирима и гуслама и трубама у дом Господњи.

29. И страх Божји дође на сва царства земаљска кад чуше да је Господ војевао на непријатеље Израиљеве.

30. И тако се смири царство Јосафатово, јер му Бог његов даде мир отсвуда.

31. И цароваше Јосафат над Јудом; тридесет и пет година бијаше му кад поче царовати; и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Азува, кћи Силејева.

32. И хођаше путем оца својега Асе, нити зађе с њега, чинећи што је право пред Господом.

33. Али висине не бише оборене, јер још не бјеше народ управио срца својега к Богу отаца својих.

34. А остала дјела Јосафатова прва и пошљедња, ено записана су у књизи Јуја сина Ананијева, која је стављена у књигу о царевима Израиљевијем.

35. Потом здружи се Јосафат цар Јудин с Охозијом царем Израиљевијем, који чињаше безакоње.

36. А здружи се с њим зато да начине лађе да иду у Тарсис; и начинише лађе у Есион-Гаверу.

37. Тада пророкова Елијезер син Додавин из Марисе за Јосафата говорећи: што си се здружио с Охозијом, зато Господ разметну дјела твоја. И разбише се лађе и не могоше ићи у Тарсис.