1. А кад дође седми мјесец и синови Израиљеви бијаху у својим градовима, сабра се народ једнодушно у Јерусалим.

2. Тада уста Исус син Јоседеков с браћом својом свештеницима и Зоровавељ син Салатилов с браћом својом, и зградише олтар Бога Израиљева да приносе на њему жртве паљенице како пише у закону Мојсија човјека Божијега.

3. И подигоше олтар на мјесту његову, ако и бијаху у страху од народа земаљских; и приносише на њему жртве паљенице Господу, жртве паљенице јутром и вечером;

4. И празноваше празник сјеница, како је писано, приносећи жртве паљенице сваки дан на број како је уређено за сваки дан.

5. А потом приносише жртву паљеницу свагдашњу, и на младине и на све празнике Господње освећене и од свакога који драговољно приношаше принос Господу.

6. Од првога дана мјесеца седмога почеше приносити жртве паљенице Господу, а дом Господњи још не бјеше основан.

7. И дадоше новце каменарима и дрводјељама, и храну и пиће и уље Сидоњанима и Тирцима да довозе дрва кедрова с Ливана у море Јопско, како им бјеше пустио Кир цар Персијски.

8. И друге године по повратку њихову к дому Божијему у Јерусалим, другога мјесеца почеше Зоровавељ син Салатилов и Исус син Јоседеков и остала браћа њихова, свештеници и Левити, и сви који дођоше из ропства у Јерусалим и поставише Левите од двадесет година и више да настоје над послом око дома Господњега.

9. И би постављен Исус и синови његови и браћа његова, и Кадмило и синови његови, синови Јудини, заједно да настоје над посленицима у дому Божијем, и синови Инададови и њихови синови и браћа њихова Левити.

10. И кад зидари полагаху темељ цркви Господњој, поставише свештенике обучене с трубама и Левите синове Асафове с кимвалима да хвале Господа по уредби Давида цара Израиљева.

11. И пјеваху наизмјенце хвалећи и славећи Господа: јер је довијека милост његова над Израиљем. И сав народ подвикиваше иза гласа хвалећи Господа што се осниваше дом Господњи.

12. А многи од свештеника и Левита и главара домова отачких старци који бијаху видјели пређашњи дом, плакаху иза гласа гледајући овај дом који се осниваше, а многи опет подвикиваху од радости,

13. Те народ не могаше разазнати вике радосне од вике плачне у народу, јер народ подвикиваше иза гласа, и вика се чујаше далеко.