1. И кад донесоше ковчег Божји, намјестише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом.

2. Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње.

3. И раздаде свијем Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хљеб и комад меса и врч вина.

4. Потом постави пред ковчегом Господњим слуге између Левита да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљева:

5. Асафа поглавара, а другога за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале,

6. А Венаја и Јазило свештеници бијаху једнако с трубама пред ковчегом завјета Господњега.

7. У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова:

8. Хвалите Господа; гласите име његово; јављајте по народима дјела његова.

9. Пјевајте му, славите га, казујте сва чудеса његова.

10. Хвалите се светијем именом његовијем; нека се весели срце онијех који траже Господа.

11. Тражите Господа и силу његову; тражите лице његово без престанка.

12. Памтите чудеса његова, која је учинио, знаке његове и судове уста његовијех.

13. Сјеме Израиљево слуге су његове, синови Јаковљеви избрани његови.

14. Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови његови.

15. Памтите увијек завјет његов, ријеч коју је дао на тисућу кољена.

16. Што је завјетовао Авраму и зашто се клео Исаку,

17. То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завјет вјечни,

18. Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио.

19. Тада вас бијаше мало на број, бијаше вас мало, и бијасте дошљаци.

20. Иђаху од народа до народа, и из једнога царства к другому племену.

21. Не даде никому да им науди, и караше за њих цареве:

22. Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла.

23. Пјевај Господу, сва земљо! јављајте од дана на дан спасење његово.

24. Казујте по народима славу његову, по свијем племенима чудеса његова.

25. Јер је велик Господ и ваља га хвалити веома; страшнији је од свијех богова.

26. Јер су сви богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.

27. Слава је и величанство пред њим, сила и радост у стану његову.

28. Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.

29. Дајте Господу славу према имену његову, носите даре и идите преда њ, поклоните се Господу и светој красоти.

30. Стрепи пред њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се помјестити.

31. Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ царује.

32. Нека пљеска море и што је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.

33. Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.

34. Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

35. И реците: спаси нас, Боже спасења нашега, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом.

36. Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека. Тада сав народ рече: амин; и хвалише Господа.

37. И остави ондје пред ковчегом завјета Господњега Асафа и браћу његову да служе пред ковчегом без престанка као што треба од дана на дан,

38. И Овид-Едома и браћу његову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутунова и Осу, да буду вратари;

39. А Садока свештеника и браћу његову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону,

40. Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповједио Израиљу,

41. И с њима Емана и Једутуна и друге изабране, који бише поименице именовани да хвале Господа, јер је довијека милост његова,

42. С њима Емана и Једутуна, да трубе у трубе и ударају у кимвале и у друге справе музичке Богу; а синове Једутунове да буду вратари.

43. Потом се разиде сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој.