1. А ово су народи које остави Господ да њима куша Израиљ, све оне који не знаху за ратове Хананске,

2. Да би барем натражје синова Израиљевијех знало и разумијело што је рат, барем они који од прије нијесу знали:

3. Пет кнежевина Филистејских, и сви Хананеји и Сидонци и Јевеји, који живљаху на гори Ливану од горе Вал-Ермона до Емата.

4. Ти народи осташе да се Израиљ њима куша, да се види хоће ли слушати заповијести Господње, које је заповједио оцима њиховијем преко Мојсија.

5. И живљаху синови Израиљеви усред Хананеја и Хетеја и Амореја и Ферезеја и Јевеја и Јевусеја.

6. И жењаху се кћерима њиховијем и удаваху кћери своје за синове њихове, и служаху боговима њиховијем.

7. И чињаху синови Израиљеви што је зло пред Господом, и заборавише Господа Бога својега и служаху Валима и луговима.

8. Зато се разгњеви Господ на Израиља, и даде их у руке Хусан-Рисатајиму цару Месопотамском; и служаше синови Израиљеви Хусан-Рисатајиму осам година.

9. Потом вапише синови Израиљеви ка Господу, и подиже Господ избавитеља синовима Израиљевијем да их избави, Готонила сина Кенезова, млађега брата Халевова,

10. И бијаше на њему дух Господњи, и суђаше Израиљу; и изиде на војску, и предаде му Господ у руке Хусан-Рисатајима цара Месопотамскога; и рука његова надјача Хусан-Рисатајима.

11. И земља би мирна четрдесет година. Потом умре Готонило син Кенезов.

12. А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укријепи Еглона цара Моавскога на Израиља, јер чињаху што је зло пред Господом.

13. Јер скупи к себи синове Амонове и Амалике, и изашавши поби Израиља, и освојише град палмов.

14. И синови Израиљеви служише Еглону цару Моавском осамнаест година.

15. Потом вапише синови Израиљеви ка Господу; и Господ им подиже избавитеља Аода сина Гире сина Венијаминова, човјека који бијаше љевак. И послаше синови Израиљеви по њему дар Еглону цару Моавском.

16. А Аод начини себи мач са обје стране оштар, од лакта у дужину; и припаса га под хаљине своје уз десну бедрицу.

17. И однесе дар Еглону цару Моавском; а Еглон бјеше човјек врло дебео.

18. И кад предаде дар, отпусти људе који су носили дар.

19. Па сам вратив се од ликова каменијех, који бијаху код Галгала, рече: имам, царе, неку тајну да ти кажем. А он рече: мучи! И отидоше од њега сви који стајаху пред њим.

20. А Аод приступи к њему; а он сјеђаше сам у љетној соби; па рече Аод: ријеч Божију имам да ти кажем. Тада он уста с пријестола.

21. А Аод потеже лијевом руком својом и узе мач од десне бедрице и сатјера му га у трбух,

22. И држак уђе за мачем, и сало се склопи за мачем, те не може извући мача из трбуха; и изиде нечист.

23. Потом изиде Аод из собе, и затвори врата за собом и закључа.

24. А кад он отиде, дођоше слуге, и погледаше, а то врата од собе закључана, па рекоше: ваљда иде напоље у клијети до љетне собе.

25. И већ им се досади чекати а врата се од собе не отварају, те узеше кључ и отворише, а гле, господар им лежи на земљи мртав.

26. А Аод докле се они забавише побјеже и прође ликове камене, и утече у Сеирот.

27. А кад дође, затруби у трубу у гори Јефремовој; и сидоше с њим синови Израиљеви с горе, а он напријед.

28. Па им рече: хајдете за мном, јер Господ предаде вам у руке непријатеље ваше Моавце. И сидоше за њим, и узеше Моавцима бродове Јорданске, и не дадијаху никоме пријећи.

29. И тада побише Моавце, око десет тисућа људи, све богате и храбре, и ниједан не утече.

30. Тако у тај дан потпадоше Моавци под руку Израиљеву; и земља би мирна осамдесет година.

31. А после њега наста Самегар син Анатов, и поби шест стотина Филистеја останом волујским, и избави и он Израиља.