Исус Навин, глава 13
1. А Исус већ бијаше стар и временит. И рече му Господ: ти си стар и временит, а земље је остало врло много да се освоји.
2. Ово је земља што је остала: све међе Филистејске и сва Гесурска,
3. Од Сиора, који је пред Мисиром, до међе Акаронске на сјевер; то припада Хананејима; пет кнежевина Филистејских, Газејска, Азотска, Аскалонска, Гетејска и Акаронска, и Авеји;
4. С југа сва земља Хананејска и Меара, што припада Сидонцима до Афека, до међе Аморејске.
5. И земља Гивлејска и сав Ливан к истоку, од Вал-Гада под гором Ермоном па до уласка Ематскога;
6. Све који живе у тој гори од Ливана до воде Мисрефота, све Сидонце ја ћу отјерати испред синова Израиљевих; само је раздијели ждријебом Израиљу у нашљедство, као што сам ти заповједио.
7. Раздијели дакле ту земљу у нашљедство међу девет племена и половину племена Манасијина.
8. Јер с другом половином племе Рувимово и Гадово примише свој дио, који им даде Мојсије с ону страну Јордана к истоку, како им даде Мојсије слуга Господњи,
9. Од Ароира који је на бријегу потока Арнона и града насред потока, и сву равницу Медевску до Девона,
10. И све градове Сиона цара Аморејскога, који царева у Есевону, до међе синова Амоновијех,
11. И Галад и међу Гесурску и Махатску и сву гору Ермонску и сав Васан до Салхе;
12. Све царство Огово у Васану, који Ог царова у Астароту и Едрајину и бјеше остао од Рафаја; а Мојсије их поби и истријеби.
13. Али Гесуреја и Махатеја не изагнаше синови Израиљеви, него Гесуреји и Махатеји осташе међу Израиљем до данас.
14. Само племену Левијеву не даде нашљедства; жртве огњене Господа Бога Израиљева јесу нашљедство његово, као што му је рекао.
15. А даде Мојсије племену синова Рувимовијех по породицама њиховијем,
16. И међе им бјеху од Ароира који је на бријегу потока Арнона, и град који је на сриједи потока, и сва раван до Медеве,
17. Есевон са свијем градовима својим у равни, Девон и Вамот-Вал и Вет-Валмеон,
19. И Киријатајим и Сивма и Зарет-Сар на гори код долине,
20. И Вет-Фегор и Аздот-Фазга и Вет-Јесимот,
21. И сви градови у равни, и све царство Сиона цара Аморејскога, који царова у Есевону, којега уби Мојсије с кнезовима Мадијамским, Евијом и Рекемом и Суром и Уром и Ревом, кнезовима Сионовијем, који живљаху у оној земљи.
22. И Валама сина Веорова врача убише синови Израиљеви мачем с другима побијенијем.
23. И бјеху међе синова Рувимовијех Јордан с међама својим. То је нашљедство синова Рувимовијех по породицама њиховијем, градови и села њихова.
24. И даде Мојсије племену Гадову синовима Гадовијем по породицама њиховијем,
25. И бјеху им међе Јазир и сви градови Галадски и половина земље синова Амоновијех до Ароира који је према Рави,
26. И од Есевона до Рамот-Миспе и Ветонима, и од Маханаима до међе Давирске;
27. И у долини Вет-Арам и Вет-Нимра и Сокот и Сафон; остатак царства Сиона цара Есевонскога, Јордан и међа његова до краја мора Хинеротскога с ону страну Јордана на исток.
28. То је нашљедство синова Гадовијех по породицама њиховијем, градови и села њихова.
29. И даде Мојсије половини племена Манасијина, и доби половина племена синова Манасијиних по породицама својим;
30. Међа им бјеше од Маханаима, сав Васан, све царство Ога цара Васанскога, и сва села Јаирова, што су у Васану, шездесет градова.
31. И половина Галада, и Астарот и Едрајин, градови царства Огова у Васану, допадоше синовима Махира сина Манасијина, половини синова Махировијех по породицама њиховијем.
32. То је што раздијели у нашљедство Мојсије у пољу Моавском с ону страну Јордана према Јерихону на истоку.
33. А племену Левијеву не даде Мојсије нашљедства; Господ је Бог Израиљев њихово нашљедство, као што им је рекао.
 |
 |
 |
 |
 |