1. И пети анђео затруби, и видјех звијезду гдје паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана;

2. И отвори студенац бездана, и изиђе дим из студенца као дим велике пећи, и поцрње сунце и небо од дима студенчева;

3. И из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се област, као што и скорпије имају област на земљи.

4. И рече им се да не уде трави земаљској нити икакој зелени, нити икаку дрвету, него само људима који немају печата Божијега на челима својима.

5. И даде им се да их не убијају, него да их муче пет мјесеци; и мучење њихово бијаше као мучење скорпијино кад уједе човјека;

6. И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и жељеће да умру, и смрт ће од њих бјежати.

7. И скакавци бијаху као коњи спремљени на бој; и на главама њиховима као круне од злата, и лица њихова као лица човјечија.

8. И имаху косе као косе женске, и зуби њихови бијаху као у лавова;

9. И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и глас крила њиховијех бијаше као глас кола кад многи коњи трче на бој;

10. И имаху репове као скорпијине, и жалци бијаху на реповима њиховима; и дана им бјеше област да уде људима пет мјесеци.

11. И имаху над собом цара анђела бездана којему је име Јеврејски Авадон, а Грчки Аполион.

12. Једно зло прође, ево иду још два зла за овијем.

13. И шести анђео затруби, и чух глас један од четири рогља златнога олтара који је пред Богом,

14. Гдје говори шестоме анђелу који имаше трубу: одријеши четири анђела који су свезани код ријеке велике Еуфрата.

15. И бише одријешена четири анђела који бијаху приправљени на сахат, и дан, и мјесец, и годину, да побију трећину људи.

16. И број војника на коњима бијаше двјеста хиљада хиљада; и чух број њихов.

17. И тако видјех у утвари коње, и оне што сјеђаху на њима, који имаху оклопе огњене и плаветне и сумпорне; и главе коња њиховијех бијаху као главе лавова, и из уста њиховијех излажаше огањ и дим и сумпор.

18. И од ова три зла погибе трећина људи, од огња и од дима и од сумпора што излажаше из уста њиховијех.

19. Јер сила коња бјеше у устима њиховима, и у реповима њиховима; јер репови њихови биваху као змије и имаху главе, и њима иђаху.

20. И остали људи који не бише побијени злима овима, не покајаше се од дјела руку својијех да се не поклањају ђаволима, ни идолима златнима и сребрнима и мједенима и каменима и дрвенима, који ни могу видјети, ни чути, ни ходити;

21. Нити се покајаше од убиства својијех, ни од чарања својијех, ни од курварства својега, ни од крађа својијех.