2. Коринћанима, глава 11
1. О да бисте мало потрпљели моје безумље! но и потрпите ме.
2. Јер ревнујем за вас Божијом ревности, јер вас обрекох мужу једноме, да дјевојку чисту изведем пред Христа.
3. Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својијем тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
4. Јер ако онај који долази другога Исуса проповиједа којега ми не проповиједасмо, или другога Духа примите којега не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпљели.
5. Јер мислим да ни у чему нијесам мањи од превеликијех апостола.
6. Јер ако сам и простак у ријечи, али у разуму нијесам. Но у свему смо познати међу вама.
7. Или гријех учиних понижујући себи да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповједих.
8. Од другијех цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и досадих никоме.
9. Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Маћедоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
10. Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у Ахајскијем крајевима.
11. Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А што чиним и чинићу,
12. Да отсијечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чим се хвале нашли се као и ми.
13. Јер такови лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
14. И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела свијетла.
15. Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по дјелима њиховијем.
16. Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумна примите ме, да се и ја што похвалим.
17. А што говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
18. Будући да се многи хвале по тијелу, и ја ћу да се хвалим.
19. Јер љубазни примате безумне кад сте сами мудри.
20. Јер примате ако вас ко натјера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
21. На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На што је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
22. Јесу ли Јевреји? и ја сам; Јесу ли Израиљци? и ја сам? јесу ли семе Авраамово? и ја сам;
23. Јесу ли слуге Христове? (не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднио, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртнога;
24. Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
25. Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
26. Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
27. У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
28. Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
29. Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
30. Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
31. Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који је благословен вавијек, зна да не лажем.
32. У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и шћаше да ме ухвати; и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избјегох из његовијех руку.