1. Сваке седме године опраштај.

2. А опраштање да бива овако: коме је ко дужан што, нека опрости што би могао тражити од ближњега својега; нека не тражи од ближњега својега и од брата својега, јер је опраштање Господње оглашено.

3. Од туђина тражи, али што би имао у брата својега, оно нека му опрости рука твоја,

4. Да не би било сиромаха међу вама, јер ће те обилно благословити Господ у земљи коју ти Господ Бог твој да у нашљедство да је твоја.

5. Само ако добро узаслушаш глас Господа Бога својега гледајући да чиниш све ове заповијести, које ти ја заповиједам данас,

6. Благословиће те Господ Бог твој, као што ти је казао, те ћеш давати у зајам многим народима, а ни од кога нећеш узимати у зајам, и владаћеш многим народима, а они тобом неће владати.

7. Ако буде у тебе који сиромах између браће твоје у ком мјесту твом, у земљи твојој, коју ти даје Господ Бог твој, немој да ти се стврдне срце твоје и да стиснеш руку своју брату својему сиромаху.

8. Него отвори руку своју и позајми му радо колико му год треба у потреби његовој.

9. Чувај се да не буде какво неваљалство у срцу твом, па да речеш: близу је седма година, година опросна; и да око твоје не буде зло према брату твојему сиромаху, па да му не даш, а он зато да вапије ка Господу на те, и буде ти гријех.

10. Подај му, и нека не жали срце твоје кад му даш; јер ће за ту ствар благословити тебе Господ Бог твој у сваком послу твом и у свему за што се прихватиш руком својом.

11. Јер неће бити без сиромаха у земљи; зато ти заповиједам и кажем: отварај руку своју брату својему, невољнику и сиромаху својему у земљи својој.

12. Ако ти се прода брат твој Јеврејин или Јеврејка, нека ти служи шест година, а седме године отпусти га од себе слободна.

13. А кад га отпустиш од себе слободна, немој га отпустити празна.

14. Даруј га чим између стоке своје и с гумна својега и из каце своје; подај му чим те је благословио Господ Бог твој.

15. И опомињи се да си био роб у земљи Мисирској и да те је избавио Господ Бог твој; зато ти ја заповиједам ово данас.

16. Ако ли ти рече: нећу да идем од тебе, зато што те љуби и дом твој, јер му је добро код тебе,

17. Тада узми шило и пробуши му ухо на вратима, и биће ти слуга довијека; и слушкињи својој учини тако.

18. Немој да ти буде тешко кад га отпушташ од себе слободна, јер је двојином онолико колико најамник заслужио у тебе за шест година, да би те благословио Господ Бог твој у свему што радиш.

19. Све првенце у стоци својој крупној и ситној што буде мушко, посвети Господу Богу својему; не ради на првенцу од краве своје, и не стризи првенца од оваца својих.

20. Пред Господом Богом својим једи их ти и породица твоја сваке године на мјесту које изабере Господ.

21. Ако ли на њему буде мана, ако буде хромо или слијепо, или која год зла мана буде на њему, не кољи га Господу Богу својему.

22. У свом мјесту поједи га; и чист и нечист нека једе као срну и јелена.

23. Само крви од њега не једи; пролиј је на земљу као воду.