Књига пророка Захарије

 

Глава 1

 

1. Осмога мјесеца друге године Даријеве, дође ријеч Господња пророку Захарији сину Варахије сина Идова говорећи:

Језд. 4:24, Језд. 5:1, Агеј 1:1

2. Господ се врло разгњеви на оце ваше.

3. Зато им реци: овако вели Господ над војскама: вратите се к мени, говори Господ над војскама, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама.

Јер. 25:5, Мих. 7:19, Мал. 3:7, Лука 15:20

4. Не будите као оци ваши, којима викаху пређашњи пророци говорећи: овако вели Господ над војскама: вратите се са злијех путова својих и од злијех дјела својих; али не послушаше нити пазише на ме, говори Господ.

Иса. 1:16, Јер. 3:12, Језек. 33:11, Ос. 14:1, Мат. 3:8, Дјела 3:19

5. Оци ваши гдје су? и ти пророци живе ли довијека?

6. Али ријечи моје и уредбе моје које заповиједах слугама својим пророцима не стигоше ли оце ваше? те се они обратише и рекоше: како Господ над војскама бјеше намислио учинити нам према путовима нашим и по дјелима нашим, тако нам учини.

Иса. 55:1, Плач 1:18

7. Двадесет четвртога дана једанаестога мјесеца, а то је мјесец Сават, друге године Даријеве, дође ријеч Господња пророку Захарији сину Варахије сина Идова говорећи:

8. Видјех ноћу, а то човјек јахаше на коњу риђу, и стајаше међу миртама које бијаху у долу, а за њим бијаху коњи риђи, шарени и бијели.

Ис.Н. 5:13, Зах. 6:2, Откр. 6:4

9. И рекох: шта је ово, господару мој? А анђео који говораше са мном рече ми: ја ћу ти показати што је ово.

Дан. 8:16, Зах. 2:3

10. Тада човјек који стајаше међу миртама проговори и рече: ово су које посла Господ да облазе земљу.

Псал. 91:11, Зах. 6:7, Јевр. 1:14

11. И они проговорише анђелу Господњему који стајаше међу миртама, и рекоше: ми обидосмо земљу, и гле, сва земља почива и мирна је.

Псал. 103:20

12. Тада анђео Господњи одговори и рече: Господе над војскама, кад ћеш се већ смиловати Јерусалиму и градовима Јудинијем, на које се гњевиш већ седамдесет година?

Псал. 80:14, Псал. 102:13, Дан. 9:2, Зах. 7:5, Откр. 6:10

13. А Господ одговори анђелу који говораше са мном, добријем ријечима, милијем ријечима.

Иса. 40:1, Јер. 29:10

14. И рече ми анђео који говораше са мном: вичи и реци: овако вели Господ над војскама: ревнујем за Јерусалим и за Сион веома.

Јоило 2:18, Зах. 8:2

15. И гњевим се силно на народе безбрижне, јер се мало разгњевих а они помогоше на зло.

Иса. 47:6, Јер. 48:11

16. Зато овако вели Господ: обратих се к Јерусалиму милошћу, дом ће се мој опет сазидати у њему, говори Господ над војскама, и уже ће се затегнуту преко Јерусалима.

Иса. 12:1, Зах. 2:1, Зах. 8:3

17. Још вичи и реци: овако вели Господ над војскама: опет ће градови моји обиловати добром, и Господ ће опет утјешити Сион и опет ће изабрати Јерусалим.

Иса. 51:3, Зах. 3:2

18. Тада подигох очи своје и видјех, и гле, четири рога.

Зах. 5:5, Зах. 6:1

19. И рекох анђелу који говораше са мном: што је то? А он ми рече: то су рогови који разметнуше Јуду, Израиља и Јерусалим.

Језд. 4:1, Авак. 3:14

20. Потом показа ми Господ четири ковача.

21. И рекох: шта су ти дошли да раде? А он одговори и рече: оно су рогови који разметнуше Јуду да нико не подиже главе; а ови дођоше да их уплаше, да одбију рогове народима, који подигоше рог на земљу Јудину да је разметну.

Псал. 75:4

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga