1. Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;

2. Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.

3. Посла дјевојке своје, те зове сврх висина градских:

4. Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:

5. Ходите, једите хљеба мојега, и пијте вина које сам растворила.

6. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.

7. Ко учи потсмјевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.

8. Не карај потсмјевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.

9. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведнога, и знаће више.

10. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светијех ствари разум.

11. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

12. Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш потсмјевач, сам ћеш теглити.

13. Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;

14. И сједи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,

15. Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:

16. Ко је луд? нека се уврати овамо. И безумноме говори:

17. Вода је крадена слатка, и хљеб је сакривен угодан.

18. А он не зна да су ондје мртваци и у дубоком гробу да су званице њезине.