1. За Моава овако говори Господ над војскама Бог Израиљев: тешко Невону! јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизгав ће се посрамити и препасти.

2. Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: ходите да га истријебимо да није више народ. И ти, Мадмене, опустјећеш; мач ће те гонити.

3. Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико.

4. Моав се сатр; стоји вика дјеце његове.

5. Јер ће се путем Луитским дизати плач без престанка; и како се слази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику:

6. Бјежите, избавите душе своје, и будите као вријес у пустињи.

7. Јер што се уздаш у своја дјела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хамос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.

8. И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече.

9. Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће градови његови опустјети да неће нико живјети у њима.

10. Проклет био ко немарно ради дјело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!

11. Моав је био у миру од дјетињства својега и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус његов, и мирис се његов није промијенио.

12. Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мјехове његове покидати.

13. И Моав ће се осрамотити с Хамоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада својега.

14. Како говорите: јаки смо и јунаци у боју?

15. Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти, и најбољи младићи његови сићи ће на заклање, говори цар, којему је име Господ над војскама.

16. Близу је погибао Моавова, и зло његово врло хити.

17. Жалите га сви који сте око њега, и који год знате за име његово, реците: како се сломи јаки штап, славна палица?

18. Сиђи са славе своје, и сједи на мјесто засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће градове твоје.

19. Стани на путу, и погледај, која живиш у Ароиру, упитај онога који бјежи и ону која гледа да се избави, реци: што би?

20. Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моав опустоши.

21. Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,

22. И на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим,

23. И на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон,

24. И на Кериот и на Восору, и на све градове земље Моавске, који су далеко и који су близу.

25. Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ.

26. Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он потсмијех.

27. Јер није ли теби Израиљ био потсмијех? је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?

28. Оставите градове и населите се у стијени, становници Моавски, и будите као голубица која се гнијезди у крају и расјелини.

29. Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обијест његову.

30. Знам ја, говори Господ, обијест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа.

31. Зато ћу ридати за Моавом, викати за свијем Моавом, уздисаће се за онима у Кир-Ересу.

32. Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо Сивамска; одводе твоје пријеђоше море, допријеше до мора Јазирскога; затирач нападе на љетину твоју и на бербу твоју.

33. И радост и весеље отиде с роднога поља, из земље Моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити пјевајући; пјесма неће се више пјевати.

34. Од вике Есевонске, која доприје до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода Нимримских нестати.

35. И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човјека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим.

36. Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-Ересу, јер ће му сва течевина пропасти.

37. Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара костријет.

38. На свијем крововима Моавовијем и по улицама његовијем биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на ком нема милине, говори Господ.

39. Ридајте: како је сатрвен! како Моав обрну плећи срамотан? и поста Моав потсмијех и страхота свјема који су око њега.

40. Јер овако говори Господ: ево, као орао долетјеће и рашириће крила своја над Моавом.

41. Кериот је покорен и тврда се мјеста заузеше, и срца ће у јунака Моавовијех бити у онај дан као срце у жене која се порађа.

42. И Моав ће се истријебити да не буде народ, јер се подиже на Господа.

43. Страх и јама и замка око тебе је, становниче Моавски, говори Господ.

44. Ко утече од страха, паше у јаму, а ко изљезе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њихова, говори Господ.

45. У сјену Есевонском уставише се који бјежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и тјеме немирницима.

46. Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хамосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство.

47. Али ћу повратити робље Моавово у пошљедње вријеме, говори Господ. Довде је суд Моаву.