1. И Хирам цар Тирски посла слуге своје к Соломуну чувши да су га помазали за цара на мјесто оца његова, јер Хирам љубљаше Давида свагда.

2. А Соломун посла ка Хираму и поручи му:

3. Ти знаш да Давид отац мој није могао саградити дома имену Господа Бога својега од ратова којима га опколише, докле их Господ не положи под ноге његове.

4. А сада Господ Бог мој дао ми је мир отсвуда, немам ниједнога непријатеља ни зле сметње.

5. Зато, ево, велим да саградим дом имену Господа Бога својега, као што је рекао Господ Давиду оцу мојему говорећи: син твој, којега ћу посадити мјесто тебе на пријесто твој, он ће саградити дом имену мојему.

6. Зато заповједи сада нека ми насијеку дрва кедровијех на Ливану, а слуге ће моје бити са слугама твојим, а плату слугама твојим даћу ти како год речеш; јер ти знаш да у нас нема људи који умију сјећи дрва као Сидонци.

7. И кад Хирам чу ријечи Соломунове, обрадова се веома и рече: да је благословен Господ данас, који даде Давиду мудра сина над онијем народом великим.

8. И посла Хирам Соломуну, и поручи: чуо сам чега ради си слао к мени; ја ћу учинити сву вољу твоју за дрва кедрова и за дрва јелова.

9. Моје ће слуге снијети с Ливана на море, и ја ћу их повезати у сплавове и спустити морем до мјеста које ми кажеш, и ондје ћу развезати, па их носи; а ти ћеш учинити моју вољу и дати храну чељади мојој.

10. И тако даваше Хирам Соломуну дрва кедрова и дрва јелова, колико му бјеше воља.

11. А Соломун даваше Хираму двадесет тисућа кора пшенице за храну чељади његовој, и двадесет кора уља цијеђенога; толико даваше Соломун Хираму сваке године.

12. И Господ даде мудрост Соломуну како му бјеше обрекао, и бјеше мир између Хирама и Соломуна, и ухватише вјеру међу собом.

13. И одреди Соломун људе из свега Израиља, и би одређенијех тридесет тисућа људи.

14. И слаше их на Ливан по десет тисућа свакога мјесеца наизмјенце; један мјесец бијаху на Ливану, а два мјесеца код кућа својих. А Адонирам бјеше над овијем посланицима.

15. И имаше Соломун седамдесет тисућа носилаца и осамдесет тисућа тесача у планини,

16. Осим настојника Соломуновијех, који бијаху над тијем послом, три тисуће и триста, који управљаху народом који пословаше тај посао.

17. И заповједи цар да сносе велико камење, скупоцјено камење за темељ дому, тесано камење.

18. И тесаху посленици Соломунови и посленици Хирамови и Гивлеји, и приправљаху дрво и камење да се зида дом.