5. Мојсијева, глава 22
1. Кад видиш вола или овцу брата својега гдје лута, немој проћи мимо њих, него их одведи брату својему.
2. Ако ли ти брат твој није близу или га не знаш, одведи их својој кући нека буду код тебе докле их не потражи брат твој, и тада му их врати.
3. Тако учини и с магарцем његовијем и с хаљином његовом; и тако учини са сваком стварју брата својега изгубљеном, кад је изгуби а ти је нађеш, немој проћи мимо њу.
4. Кад видиш магарца или вола брата својега гдје је пао на путу, немој их проћи, него их подигни с њим.
5. Жена да не носи мушкога одијела нити човјек да се облачи у женске хаљине, јер је гад пред Господом Богом твојим ко год тако чини.
6. Кад наиђеш путем на гнијездо птичије, на дрвету или на земљи, са птићима или са јајцима, а мајка лежи на птићима или на јајцима, немој узети мајке с птићима.
7. Него пусти мајку а птиће узми, да би ти добро било и да би ти се продуљили дани.
8. Кад градиш нову кућу, начини ограду око стрехе своје, да не би навукао крви на дом свој, кад би ко пао с њега.
9. Не сиј у винограду својем другога сјемена да не би оскврнио и род од сјемена које посијеш и род виноградски.
10. Не ори на волу и на магарцу заједно.
11. Не облачи хаљине ткане од вуне и од лана заједно.
12. Начини себи ресе на четири краја од хаљине коју облачиш.
13. Ко се ожени, па му жена омрзне пошто легне с њом,
14. Па да прилику да се говори о њој и проспе рђав глас о њој говорећи: ожених се овом, али легавши с њом не нађох у ње дјевојаштва;
15. Тада отац дјевојчин и мати нека узму и донесу знаке дјевојаштва њезина пред старјешине града својега на врата,
16. И нека рече отац дјевојчин старјешинама: ову кћер своју дадох овому човјеку за жену, а он мрзи на њу,
17. И даде прилику да се говори о њој рекав: не нађох у твоје кћери дјевојаштва; а ево знака дјевојаштва кћери моје. И нека разастру хаљину пред старјешинама градским.
18. Тада старјешина града онога нека узму мужа њезина и накарају га,
19. И нека га оглобе сто сикала сребра, које нека даду оцу дјевојчину зато што је изнио рђав глас на дјевојку Израиљку, и нека му буде жена; да је не може пустити док је жив.
20. Али ако буде истина, да се није нашло дјевојаштво у дјевојке,
21. Тада нека изведу дјевојку на врат оца њезина, и нека је заспу камењем људи онога мјеста да погине, зато што учини срамоту у Израиљу курвавши се у дому оца својега. Тако извади зло из себе.
22. Ако се ко ухвати гдје лежи са женом удатом, нека се погубе обоје, човјек који је лежао са женом и жена. Тако извади зло из Израиља.
23. Кад дјевојка буде испрошена за кога, па је нађе когод у мјесту и облежи је,
24. Изведите их обоје на врата онога мјеста, и заспите их камењем да погину, дјевојку што није викала у мјесту, а човјека што је осрамотио жену ближњега својега. Тако извади зло из себе.
25. Ако ли у пољу нађе човјек дјевојку испрошену, и силом је облежи, тада да се погуби само човјек који је облежа;
26. А дјевојци не чини ништа, није учинила гријеха који заслужује смрт, јер као кад ко скочи на ближњега својега и убије га, таква је и та ствар;
27. Јер нађе је у пољу, и дјевојка испрошена вика, али не би никога да је одбрани.
28. Ако ко нађе дјевојку која није испрошена и ухвати је и легне с њом, и затеку се,
29. Тада човјек онај који је легао с њом да да оцу дјевојчину педесет сикала сребра, и нека му она буде жена зато што је осрамоти; да је не може пустити док је жив.
30. Нико да се не жени женом оца својега, ни да открије скута оца својега.