1. Овако говори Господ: ево, ја ћу подигнути на Вавилон и на оне који живе усред онијех који устају на ме вјетар који мори.

2. Послаћу на Вавилон вијаче који ће га развијати и земљу његову испразнити, јер ће га опколити са свијех страна у дан невоље његове.

3. Стријелац нека натеже лук на стријелца и на онога који се поноси својим оклопом; и не жалите младића његовијех, потрите му сву војску,

4. Нека падну побијени у земљи Халдејској и избодени на улицама његовијем.

5. Јер није оставио Израиља и Јуде Бог њихов, Господ над војскама, ако и јест земља њихова пуна кривице свецу Израиљеву.

6. Бјежите из Вавилона и избавите сваки душу своју да се не истријебите у безакоњу његову, јер је вријеме освете Господње, плаћа му што је заслужио.

7. Вавилон бијаше златна чаша у руци Господњој, којом опоји сву земљу; вина његова пише народи, зато полудјеше народи.

8. Уједанпут паде Вавилон и разби се; ридајте за њим; донесите балсама за ране његове, не би ли се исцијелио.

9. Лијечисмо Вавилон, али се не исцијели; оставите га, и да идемо сваки у своју земљу; јер до неба допире суд његов и диже се до облака.

10. Господ је изнио правду нашу; ходите, да приповиједамо на Сиону дјело Господа Бога својега.

11. Чистите стријеле, узмите штитове; Господ подиже дух царева Мидских, јер је Вавилону намислио да га затре; јер је освета Господња, освета цркве његове.

12. На зидовима Вавилонским подигните заставу, утврдите стражу, поставите стражаре, намјестите засједе; јер је Господ намислио, и учиниће што је рекао за становнике Вавилонске.

13. О ти, што станујеш крај воде велике и имаш много блага! дође крај твој и свршетак лакомству твојему.

14. Господ над војскама закле се собом: напунићу те људима као скакавцима, и они ће ти пјевати пјесму.

15. Он је створио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разапео небеса.

16. Кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, и пушта муње с даждем, и изводи вјетар из стаја његовијех.

17. Сваки човјек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резанијем; јер су лаж ликови његови ливени и нема духа у њима.

18. Таштина су, дјело пријеварно; кад их походим погинуће.

19. Није таки дио Јаковљев; јер је он творац свему и он је дио нашљедства његова; име му је Господ над војскама.

20. Ти си ми био маљ, оружје убојно, и тобом сатрх народе и тобом расух царства.

21. И тобом сатрх коња и јахача његова; и тобом сатрх кола и који сјеђаху на њима.

22. И тобом сатрх човјека и жену, и сатрх тобом старца и дијете, и сатрх тобом момка и дјевојку.

23. И тобом сатрх пастира и стадо његово, и тобом сатрх орача и волове његове ујармљене, и сатрх тобом кнезове и властеље.

24. И платићу Вавилону и свијем становницима Халдејским за све зло које учинише Сиону, на ваше очи, говори Господ.

25. Ево мене на тебе, горо, која сатиреш, говори Господ, која затиреш сву земљу, и замахнућу руком својом на те и свалићу те са стијена, и начинићу од тебе гору изгорјелу.

26. И неће узети од тебе камена за угао ни камена за темељ, јер ћеш бити пустош вјечна, говори Господ.

27. Подигните заставу у земљи, затрубите у трубе међу народима, приправите народе на њ, сазовите на њ царство Араратско, Минијско и Асхананско; поставите војводу супрот њему, доведите коње као скакавце бодљикасте.

28. Приправите народе супрот њему, цареве Мидске и војводе њихове и све властеле њихове и сву земљу државе њихове.

29. И земља ће се затрести и узмучити, јер ће се мисао Господња извршити на Вавилону да обрати земљу Вавилонску у пустињу да нико не живи у њој.

30. Престаше војевати јунаци Вавилонски, стоје у граду, неста силе њихове, посташе као жене, изгорјеше станови њихови, пријеворнице њихове поломише се.

31. Гласник ће сретати гласника, и посланик ће сретати посланика да јаве цару Вавилонском да му је узет град са свијех крајева,

32. И да се бродови узеше и језера изгорјеше огњем и војници се препали.

33. Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: кћи је Вавилонска као гумно; вријеме је да се набије, још мало, па ће доћи вријеме да се пожње.

34. Изједе ме и потр ме Навуходоносор цар Вавилонски, начини од мене непотребан суд, прождрије ме као змај, напуни трбух свој милинама мојим, и отјера ме.

35. Неправда која се чини мени и мојему тијелу нека дође на Вавилон, рећи ће становница Сионска, и крв моја на становнике Халдејске, говориће Јерусалим.

36. Зато овако вели Господ: ево, ја ћу расправити парбу твоју и осветићу те; и осушићу море његово, и изворе ћу његове осушити.

37. И Вавилон ће постати гомила, стан змајевски, чудо и потсмијех, да нико неће живјети у њему.

38. Рикаће сви као лавови и вити као лавићи.

39. Кад се угрију, изнијећу им да пију, и опојићу их да се развеселе и заспе вјечнијем сном, да се не пробуде, говори Господ.

40. Свешћу их на заклање као јагањце, као овнове с јарцима.

41. Како се придоби Сисах и узе се хвала све земље? како Вавилон поста чудо међу народима?

42. Море уста на Вавилон, покри га мноштво вала његовијех.

43. Градови његови посташе пустош, земља сасушена и пуста, земља гдје нико не живи, нити пролази кроз њу син човјечји.

44. И походићу Вила у Вавилону и извући ћу из уста његовијех што је прождро, и неће се више стјецати к њему народи, и зид ће Вавилонски пасти.

45. Изиди из њега, народе мој, и избавите сваки своју душу од жестокога гњева Господњега.

46. Немојте да одмекне срце ваше и да се уплашите од гласа који ће се чути у земљи; а доћи ће глас једне године, а послије њега други глас друге године, и насиље ће бити у земљи, и господар ће устати на господара.

47. Зато ево иду дани кад ћу походити резане ликове Вавилонске, и сва ће се земља његова посрамити, и сви ће побијени његови пасти усред њега.

48. Небо и земља и све што је у њима пјеваће над Вавилоном, јер ће доћи на њ са сјевера затирач, говори Господ.

49. И као што је Вавилон учинио да падну побијени Израиљеви, тако ће пасти у Вавилону побијени све земље.

50. Који утекосте од мача, идите, не стојте; помињите Господа издалека, и Јерусалим нека вам је у срцу.

51. Посрамисмо се, што чусмо руг, стид попаде лице наше, што туђини уђоше у светињу дома Господњега.

52. Зато, гле, иду дани, говори Господ, кад ћу походити резане ликове његове, и по свој земљи његовој јечаће рањеници.

53. Да се Вавилон и на небо попне, и на висини да утврди силу своју, доћи ће од мене на њ затирачи, говори Господ.

54. Чује се велика вика из Вавилона, и велик полом из земље Халдејске.

55. Јер Господ затире Вавилон, и укида у њему велику вреву; и вали ће њихови бучати као велика вода, вика ће се њихова разлијегати.

56. Јер дође на њ, на Вавилон, затирач, јунаци се његови заробише, лукови се њихови потрше; јер је Господ Бог који плаћа, доиста ће платити.

57. Опојићу кнезове његове и мудраце његове, војводе његове и властеље његове и јунаке његове, да ће заспати вјечнијем сном и неће се пробудити, говори цар којему је име Господ над војскама.

58. Овако вели Господ над војскама: широки зидови Вавилонски са свијем ће се раскопати, и висока врата његова огњем ће се спалити, те ће људи бити узалуд радили, и народи се трудили за огањ.

59. Ријеч што заповиједи пророк Јеремија Сераји сину Нирије сина Масијина, кад пође од Седекије цара Јудина у Вавилон четврте године царовања његова; а Сераја бјеше главни постељник.

60. А Јеремија написа у једну књигу све зло које шћаше доћи на Вавилон, све ове ријечи што су написане за Вавилон.

61. И рече Јеремија Сераји: кад дођеш у Вавилон, тада гледај и прочитај све ове ријечи;

62. И реци: Господе, ти си говорио за ово мјесто да ћеш га затрти да нико не живи у њему, ни човјек ни живинче, него да је пустош довијека.

63. А кад прочиташ ову књигу, вежи камен за њу, и баци је у Ефрат.

64. И реци: тако ће потонути Вавилон и неће се подигнути ода зла које ћу пустити на њ, и они ће изнемоћи. Довде су ријечи Јеремијине.