1. Али цар Соломун љубљаше многе жене туђинке осим кћери фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке,

2. Од овијех народа за које бјеше рекао Господ синовима Израиљевијем: не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занијети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломун љубећи их.

3. Те имаше жена царица седам стотина, и три стотина иноча; и жене његове занесоше срце његово.

4. И кад остарје Соломун, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цијело према Господу Богу његову као што је било срце Давида оца његова.

5. И Соломун хођаше за Астаротом, богињом Сидонском, и за Мелхомом, гадом Амонским.

6. И чињаше Соломун што бјеше зло пред Господом, и не хођаше сасвијем за Господом као Давид отац његов.

7. Тада сагради Соломун висину Хемосу, гаду Моавском, на гори према Јерусалиму, и Молоху гаду Амонском.

8. Тако учини свијем женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима.

9. А Господ се разгњеви на Соломуна што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљева, који му се бјеше јавио два пута.

10. И бјеше му заповједио да не иде за другим боговима, а он не одржа што му Господ заповједи.

11. И рече Господ Соломуну: што се то нађе на теби, и нијеси држао завјета мојега ни уредаба мојих, које сам ти заповједио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твојему.

12. Али за твојега вијека нећу то учинити ради Давида оца твојега; него ћу га отргнути из руку сина твојега,

13. Али нећу отргнути свега царства; једно ћу племе дати сину твојему ради Давида слуге својега и ради Јерусалима, који изабрах.

14. И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који бијаше од царскога рода у Идумеји.

15. Јер кад Давид бијаше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.

16. Јер Јоав оста ондје шест мјесеца са свијем Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји.

17. Тада утече Адад с неколико Идумејаца слуга оца својега, и отиде у Мисир; а Адад бјеше тада дијете.

18. И отишавши из Мадијама дођоше у Фаран; и узевши са собом људи из Фарана дођоше у Мисир к Фараону цару Мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, и даде му и земље.

19. И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе.

20. И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, којега отхрани Тахпенеса у двору Фараонову, и бјеше Генуват у двору Фараонову међу синовима Фараоновијем.

21. А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: пусти ме да идем у своју земљу.

22. А Фараон му рече: а шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: ништа; али ме пусти.

23. Подиже му Бог још једнога противника, Резона сина Елијадина, који бјеше побјегао од господара својега Адад-Езера цара Совскога.

24. И скупив к себи људе поста старјешина од чете кад их Давид убијаше; потом отишавши у Дамаск осташе ондје и обладаше Дамаском.

25. И бјеше противник Израиљев свега вијека Соломунова, и то осим зла које чињаше Адад; и мржаше на Израиља царујући у Сирији.

26. И Јеровоам син Наватов Ефраћанин из Сариде, чија мати бјеше по имену Серуја жена удовица, слуга Соломунов, подиже се на цара.

27. А ово би узрок зашто се подиже на цара: Соломун грађаше Милон и зазиђиваше пролом града Давида оца својега;

28. А Јеровоам бјеше крјепак и храбар; зато видјећи Соломун младића да настаје за послом постави га над свијем данцима дома Јосифова.

29. Па у то вријеме кад Јеровоам отиде из Јерусалима, нађе га на путу Ахија Силомљанин пророк имајући на себи нову хаљину, и бијаху њих двојица сами у пољу.

30. И Ахија узе нову хаљину која бјеше на њему, и раздрије је на дванаест комада.

31. И рече Јеровоаму: узми десет комада; јер овако вели Господ Бог Израиљев: ево истргнућу царство из руке Соломунове, и даћу теби десет племена.

32. Само ће једно племе остати њему ради слуге мојега Давида и ради града Јерусалима, који изабрах између свијех племена Израиљевих.

33. Јер оставише мене и поклонише се Астароти богињи Сидонској и Хемосу богу Моавском и Мелхому богу синова Амоновијех, и не ходише путевима мојим чинећи што је право преда мном, уредбе моје и законе моје, као Давид отац његов.

34. Али нећу узети царства из руку његовијех, него ћу га оставити нека влада докле је год жив Давида ради слуге својега, којега изабрах, који је држао заповијести моје и уредбе моје.

35. Него ћу узети царство из руку сина његова, и даћу теби од њега десет племена.

36. А сину ћу његову дати једно племе да буде видјело Давиду слузи мојему вазда преда мном у граду Јерусалиму, који изабрах да у њему намјестим име своје.

37. Тебе ћу дакле узети да царујеш над свијем што ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем.

38. И ако узаслушаш све што ти заповједим, и узидеш мојим путовима и ушчиниш што је право преда мном, држећи уредбе моје и заповијести моје, као што је чинио Давид слуга мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом, као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља.

39. И мучићу сјеме Давидиво за то, али не свагда.

40. Зато тражаше Соломун да убије Јеровоама; али се Јеровоам подиже и побјеже у Мисир к Сисаку цару Мисирском, и би у Мисиру докле не умрије Соломун.

41. А остала дјела Соломунова и што је год чинио, и мудрост његова, није ли то записано у књизи дјела Соломуновијех?

42. А царова Соломун у Јерусалиму над свијем Израиљем четрдесет година.

43. И почину Соломун код отаца својих, и би погребен у граду Давида оца својега; а Ровоам син његов зацари се на његово мјесто.