1. Још рече Господ Мојсију говорећи:

2. Начини себи двије трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповиједати да полази војска.

3. Кад обје затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.

4. А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од тисућа Израиљевијех.

5. А кад затрубите потресајући, тада нека се креће око који лежи према истоку.

6. А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће око који је према југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.

7. А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.

8. А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вјечна од кољена до кољена.

9. И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.

10. Тако и у дан весеља својега и на празнике своје и почетке мјесеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.

11. И у двадесети дан другога мјесеца друге године подиже се облак изнад шатора од свједочанства.

12. И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.

13. Тако пођоше први пут, као што Господ заповједи преко Мојсија.

14. И пође напријед застава војске синова Јудинијех у четама својим; и над војском њиховом бјеше Насон син Аминадавов;

15. А над војском племена синова Исахаровијех Натанаило син Согаров;

16. А над војском племена синова Завулоновијех Елијав син Хелонов.

17. И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.

18. Потом пође застава војске синова Рувимовијех, а над њиховом војском бјеше Елисур син Седијуров,

19. А над војском племена синова Симеуновијех Саламило син Сурисадајев,

20. А над војском племена синова Гадовијех Елисаф син Рагуилов.

21. И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.

22. Потом пође застава војске синова Јефремовијех у четама својим, а над војском њиховом бјеше Елисама син Емијудов,

23. А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,

24. А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.

25. Најпослије пође застава војске синова Дановијех у четама својим, задња војска, и над војском њиховом бјеше Ахијезер син Амисадајев,

26. А над војском племена синова Асировијех Фагаило син Ехранов,

27. А над војском племена синова Нефталимовијех Ахиреј син Енанов.

28. Тијем редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.

29. А Мојсије рече Јоваву сину Рагуилову Мадијанину, тасту својему: идемо на мјесто за које рече Господ: вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.

30. А он му рече: нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.

31. А Мојсије рече немој нас оставити, јер знаш мјеста у пустињи гдје бисмо могли стајати, па нам буди вођ.

32. И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.

33. И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завјета Господњега иђаше пред њима три дана тражећи мјесто гдје би починули.

34. И облак Господњи бјеше над њима сваки дан кад полажаху с мјеста, гдје бијаху у околу.

35. И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: устани Господе, и нека се разаспу непријатељи твоји, и нека бјеже испред тебе који мрзе на те.

36. А кад се устављаше, говораше: уврати се, Господе, к мноштву тисућа Израиљевијех.