1. Опомињи их да буду покорни и послушни господарима и заповједницима, и готови на свако добро дјело;

2. Ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да показују свијем људима,

3. Јер и ми бијасмо негда луди, и непокорни, и преварени, служећи различнијем жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другога.

4. А кад се показа благодат и човјекољубље спаса нашега Бога,

5. Не за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа светога,

6. Којега изли на нас обилно кроз Исуса Христа спаситеља нашега,

7. Да се оправдамо благодаћу његовом, и да будемо нашљедници живота вјечнога по наду.

8. Сине Тите! истинита је ријеч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вјероваше Богу труде и старају за добро дјело: ово је корисно људима и добро.

9. А лудијех запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и празно.

10. Човјека јеретика по првоме и другом свјетовању клони се,

11. Знајући да се такови изопачио, и гријеши, и сам је себе осудио.

12. Кад пошљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да ондје зимујем.

13. Зину законика и Апола лијепо опреми да имају све што им треба.

14. Али и наши нека се уче напредовати у добријем дјелима, ако гдје буде од потребе да не буду без рода.

15. Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вјери. Благодат са свима вама. Амин.