1. Ријечи цара Лемуила; сабране ријечи, којима га је учила мати његова.

2. Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завјета мојих?

3. Не дај кријепкости своје женама, ни путова својих онима што сатиру цареве.

4. Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,

5. Да не би пијући заборавио уредбе, и измијенио правицу којему невољнику.

6. Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужна срца;

7. Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сјећа своје муке.

8. Отворај уста своја за нијемога, за ствар свијех намијењенијех смрти.

9. Отворај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.

10. Ко ће наћи врсну жену? јер вриједи више него бисер.

11. Ослања се на њу срце мужа њезина, и добитка неће недостајати.

12. Чини му добро, а не зло, свега вијека својега.

13. Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.

14. Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.

15. Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао дјевојкама својим.

16. Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.

17. Опасује снагом бедра своја и кријепи мишице своје.

18. Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.

19. Рукама својим маша се преслице, и прстима својима држи вретено.

20. Руку своју отвора сиромаху, и пружа руке убогоме.

21. Не боји се снијега за своју чељад, јер сва чељад њезина има по двоје хаљине.

22. Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одијело јој је.

23. Зна се муж њезин на вратима кад сједи са старјешинама земаљским.

24. Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.

25. Одијело јој је крјепост и љепота, и осмијева се на вријеме које иде.

26. Уста своја отвора мудро и на језику јој је наука блага.

27. Пази на владање чељади своје, и хљеба у лијености не једе.

28. Синови њезини подижу се и благосиљају је; муж њезин такођер хвали је;

29. Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.

30. Љупкост је пријеварна и љепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.

31. Подајте јој од плода руку њезинијех, и нека је хвале на вратима дјела њезина.