1. А послије тога умрије цар синова Амоновијех, и зацари се Анун син његов на његово мјесто.

2. И рече Давид: да учиним милост Ануну сину Насову, као што је отац његов мени учинио милост. И посла Давид да га потјеши за оцем преко слуга својих. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амоновијех.

3. А кнезови синова Амоновијех рекоше Ануну господару својему: мислиш да је Давид зато послао људе да те потјеше, што је рад учинити част оцу твојему? а није зато послао Давид к теби слуге своје да промотри град и уходи, па послије да га раскопа?

4. Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија им браде до пола и отсијече им хаљине по поле, до задњице, и оправи их натраг.

5. А кад то јавише Давиду, он посла пред њих, јер људи бијаху грдно осрамоћени, и поручи им цар: сједите у Јерихону докле вам нарасте брада, па онда дођите натраг.

6. Тада синови Амонови видећи гдје се омразише с Давидом, послаше синови Амонови, те најмише Сираца од Вет-Реова и Сираца од Сове двадесет тисућа пјешака, и у цара Махе тисућу људи, и од Ис-Това дванаест тисућа људи.

7. А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском својом.

8. И Изидоше синови Амонови, и уврсташе се пред вратима, а Сирци из Сове и из Реова и људи из Ис-Това и из Махе бијаху за себе у пољу.

9. И Јоав видећи намјештену војску према себи спријед и озад, узе одабране из све војске Израиљске, и намјести их према Сирцима;

10. А остали народ предаде Ависају брату својему да их намјести према синовима Амоновијем.

11. И рече: ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу доћи теби у помоћ.

12. Буди храбар, и држимо се храбро за свој народ и за градове Бога својега; а Господ нека учини што му је по вољи.

13. Тада Јоав и народ који бјеше с њим примакоше се да ударе на Сирце, али они побјегоше испред њега.

14. А синови Амонови видећи гдје побјегоше Сирци, побјегоше и они испред Ависаја, и уђоше у свој град. И врати се Јоав од синова Амоновијех, и дође у Јерусалим.

15. Али Сирци кад видјеше гдје их надбише Израиљци, скупише се опет.

16. И Адад-Езер посла, те доведе Сирце испреко ријеке, који дођоше у Елам; а Совак војвода Адад-Езеров иђаше пред њима.

17. Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пријеђе преко Јордана и дође у Елам; и Сирци се намјестише против Давида и побише се с Давидом.

18. Али побјегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам стотина и четрдесет тисућа коњика; и Совака војводу њихова уби, те погибе ондје.

19. И кад видјеше сви цареви, слуге Адад-Езерове, да их разби Израиљ, учинише мир с Израиљем, и служаху им, и Сирци не смијаху више помагати синовима Амоновијем.