Јов, глава 3
1. Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
3. Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!
4. Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га свјетлост!
5. Мрак га запрзнио и сјен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6. Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројила се у мјесеце!
7. Гле, ноћ она била пуста, пјевања не било у њој!
8. Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9. Потамњеле звијезде у сумрачје њезино, чекала видјело и не дочекала га, и не видјела зори трепавица;
10. Што ме није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11. Зашто не умријех у утроби? не издахнух излазећи из утробе?
12. Зашто ме прихватише кољена? зашто сисе, да сем?
13. Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14. С царевима и савјетницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15. Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16. Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дијете које не угледа видјела?
17. Ондје безбожници престају досађивати, и ондје почивају изнемогли,
18. И сужњи се одмарају и не чују гласа настојникова.
19. Мали и велики ондје је, и роб слободан од свога господара.
20. Зашто се даје видјело невољнику и живот онима који су тужна срца,
21. Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22. Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23. Човјеку, којему је пут сакривен и којега је Бог затворио отсвуда?
24. Јер прије јела мојега долази уздах мој, и као вода разљева се јаук мој.
25. Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26. Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
 |
 |
 |
 |
 |