1. Самуилова, глава 21

 

1. Тада Давид дође у Нов к Ахимелеху свештенику; а Ахимелех се уплаши и истрча пред Давида, и рече му: зашто си сам, и нема никога с тобом?

1 Сам. 14:3, 1 Сам. 22:19, Нем. 11:32, Иса. 10:32

2. А Давид рече Ахимелеху свештенику: цар ми нешто заповједи, и рече ми: нико да не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповједио. А слуге сам оправио у то и то мјесто.

1 Мој. 27:20, 1 Сам. 19:11, Псал. 119:29, Приче 29:25, Гал. 2:12, Кол. 3:9

3. Него шта имаш при руци? дај ми пет хљебова, или шта имаш.

4. А свештеник одговори Давиду и рече: немам при руци обичнога хљеба; него има светога хљеба; али јесу ли се момци чували од жена?

2 Мој. 19:15, 2 Мој. 25:30, 3 Мој. 24:5, Зах. 7:3, Мат. 12:4

5. А Давид одговори свештенику и рече му: није било жена код нас ни јуче ни ономадне, откако сам пошао, и судови су у момака били свети. А ако би пут и нечист био, осветиће се данас судовима.

1 Сол. 4:4

6. Тада му даде свештеник хљебове свете, јер не бјеше хљеба осим хљебова постављенијех, који бијаху узети испред Господа да се поставе хљебови топли онај дан кад се они узеше.

3 Мој. 24:8, Мат. 12:3, Мар. 2:25, Мар. 2:26, Лука 6:3

7. А ондје бијаше онај дан један од слуга Сауловијех бавећи се пред Господом, којему име бјеше Доик Идумејац, старјешина над пастирима Сауловијем.

1 Сам. 22:9, 1 Сам. 22:22, Псал. 52:1, Мат. 12:3

8. И Давид рече Ахимелеху: имаш ли ту како копље или мач? јер ни мача својега ни оружја не понесох, јер ствар царева бијаше хитна.

9. А свештеник рече: овдје је мач Голијата Филистејина, којега си убио у долини Или, увијен у платно иза оплећака; ако хоћеш, узми га, јер другога осим њега нема овдје. А Давид рече: такога више нема, дај ми га.

1 Сам. 31:10, 2 Дн. 23:9

10. Потом се подиже Давид, и побјеже онај дан од Саула, и дође к Ахису цару Гатском.

1 Сам. 27:3

11. А Ахису рекоше слуге његове: није ли ово Давид цар земаљски? Нијесу ли о њему пјевали играјући и говорећи: Саул згуби своју тисућу, а Давид својих десет тисућа?

1 Сам. 18:7, Псал. 56:1

12. И Давид метну ове ријечи у срце своје, и побоја се веома Ахиса цара Гатскога.

13. И претвори се пред њима и учини се луд у рукама њиховијем; и шараше по вратима, и бацаше пјену низ браду своју.

Псал. 34:1

14. И Ахис рече слугама својим: ето, видите да је човјек луд; што сте ми га довели?

15. Зар немам доста лудијех, него ми доведосте тога да лудује преда мном? зар ће тај ући у кућу моју?

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga