1. Овако вели Господ Господ: врата унутрашњега тријема, која гледају на исток, нека су затворена у шест дана тежатнијех, а у суботу нека се отворају, и на дан младине нека се отворају.

2. И кнез нека дође кроз тријем од врата спољашњих, и нека стане код довратника, а свештеници нека принесу његову жртву паљеницу и жртву захвалну, и он поклонив се на прагу нека отиде, а врата да се не затворају до вечера.

3. И народ земаљски нека се поклања Господу на истијем вратима у суботе и на младине.

4. А жртва паљеница, што ће приносити кнез Господу суботом, биће шест јагањаца здравијех и ован здрав;

5. А дар ефа на овна, а на јагањце дар колико му рука може, и ин уља на ефу;

6. А о младини да буде јунац здрав, и шест јагањаца и ован, све здраво;

7. И дар да принесе ефу на јунца и ефу на овна, а на јагањце колико му може рука, и уља ин на ефу.

8. А кнез кад иде, нека иде кроз тријем од врата, и истијем путем нека одлази.

9. А кад народ земаљски доходи пред Господа о празницима, ко уђе на сјеверна врата да се поклони, нека излази на јужна врата; а ко уђе на јужна врата, нека излази на сјеверна врата; нека се не враћа на врата на која уђе, него нека излази на она која су насупрот.

10. А кнез с њима нека улази кад они улазе, и нека излази кад они излазе.

11. И о празницима и о светковинама дар нека је ефа на јунца, и ефа на овна, а на јагањце колико му рука даде, а уља ин на ефу.

12. А кад кнез приноси драговољну жртву, паљеницу или захвалну, од своје воље Господу, тада нека му се отворе врата која гледају на исток, и нека принесе жртву своју паљеницу и захвалну, како чини суботом; потом нека изиде, и врата нека се затворе кад изиде.

13. И приноси сваки дан Господу на жртву паљеницу јагње од године здраво; свако јутро приноси га.

14. И додај на њ дар свако јутро шестину ефе и уља трећину ина, да се покропи бијело брашно; то је ваздашњи дар Господу уредбом вјечном.

15. И тако нека приносе јагње и дар и уље свако јутро, жртву паљеницу свагдашњу.

16. Овако вели Господ Господ: ако кнез да дар коме сину свом од својега нашљедства, нека буде синовима његовијем, њихово је достојање.

17. Ако ли да дар од својега нашљедства коме слузи својему, нека му буде до године опросне, а онда нека се врати кнезу, јер је његово нашљедство, синовима његовијем нека буде.

18. И кнез да не узима народу ништа од нашљедства тјерајући их с њихова нашљедства; од својега достојања нека даје синовима својим нашљедство да се не разгони мој народ, нико са својега нашљедства.

19. Потом ме одведе кроз улаз који је покрај врата у свете клијети свештеничке које гледају на сјевер, и гле, ондје бијаше неко мјесто у дну према западу.

20. И рече ми: ово је мјесто гдје ће свештеници варити принос за кривицу и за гријех, гдје ће пећи дар да не износе у спољашњи тријем и народ посвећују.

21. Тада ме изведе у спољашњи тријем, и проведе ме у четири угла од тријема, и гле, у сваком углу од тријема бијаше тријем.

22. У четири угла од тријема бијаху тријемови с димњацима, у дужину од четрдесет лаката, а у ширину од тридесет лаката, сва четири на угловима бијаху једне мјере.

23. У њима четирма бјеше зид унаоколо, а под тијем зидом бијаху огњишта свуда унаоколо.

24. И рече ми: ово су кухиње, гдје ће жртве народне кухати који служе дому.