1. А послије тога Давид упита Господа говорећи: хоћу ли отићи у који град Јудин? А Господ му рече: отиди. А Давид рече: у који да отидем? Рече: Хеврон.

2. И Давид отиде онамо са двије жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом која прије бјеше жена Навала из Кармила.

3. И људе који бијаху с њим одведе Давид, све с породицама њиховијем, и настанише се по градовима Хевронским.

4. И дођоше људи од Јуде, и помазаше ондје Давида за цара над домом Јудинијем. И јавише Давиду говорећи: људи из Јависа Галадова погребоше Саула.

5. И Давид посла посланике к људима у Јавису Галадову, и рече им: да сте благословени Господу што учинисте милост господару својему, Саулу и погребосте га.

6. Зато да учини Господ вама милост и вјеру; а ја ћу вам учинити добро, што сте то учинили.

7. И нека вам се укријепе руке и будите храбри; јер Саул господар ваш погибе, а дом Јудин помаза мене за цара над собом.

8. Али Авенир син Ниров војвода Саулов узе Исвостеја сина Саулова, и одведе га у Маханајим.

9. И зацари га над Галадом и над Асуром и Језраелом и Јефремом и Венијамином и над свијем Израиљем.

10. Четрдесет година бјеше Исвостеју сину Саулову кад поче царовати над Израиљем; и царова двије године. Само дом Јудин држаше се Давида.

11. А Давид царова у Хеврону над домом Јудинијем седам година и шест мјесеца.

12. Потом изиде Авенир син Ниров и слуге Исвостеја сина Саулова из Маханајима у Гаваон.

13. Такође и Јоав син Серујин и слуге Давидове изидоше и сретоше се с њима код језера Гаваонскога, и стадоше један с једне стране а други с друге стране.

14. Тада рече Авенир Јоаву: нека устану момци и нека се проиграју пред нама. И рече Јоав: нека устану.

15. И усташе, и изидоше на број: дванаест од Венијамина са стране Исвостеја сина Саулова, и дванаест између слуга Давидовијех.

16. И ухватише један другога за главу, и тисну један другому мач свој у бок, и попадаше заједно. Отуда се прозва оно мјесто Халкат-Асурим код Гаваона.

17. И би жесток бој онога дана; и слуге Давидове разбише Авенира и Израиљце.

18. А ондје бијаху три сина Серујина: Јоав и Ависај и Асаило. А Асаило бијаше лак на ногу као срна у пољу;

19. И потјера Асаило Авенира, и не сврну ни надесно ни налијево иза Авенира.

20. И Авенир обазре се натраг и рече: јеси ли ти, Асаило? А он рече: ја сам.

21. А Авенир му рече: сврни надесно или налијево, и узми једнога од тијех момака, и скини одору с њега. Али не хтје Асаило сврнути иза њега.

22. И Авенир опет рече Асаилу: отступи од мене; зашто да те саставим са земљом? и како бих смео погледати у Јоава брата твојега?

23. Али он не хтје отступити; и Авенир га удари копљем под пето ребро, и изађе му копље на леђа, те он паде ондје и умрије на мјесто. И ко год дође на оно мјесто гдје паде и погибе Асаило, устављаше се.

24. Али Јоав и Ависај потјераше Авенира, и сунце зађе кад дођоше до брда Аме, која је према Гији на путу у пустињу Гаваонску.

25. И скупише се синови Венијаминови за Авениром, те се начини чета, и стадоше на врх једнога брда.

26. И Авенир викну Јоава и рече: хоће ли мач прождирати довијека? не знаш ли да јади бивају напошљетку? зашто већ не кажеш народу да се прођу браће своје?

27. А Јоав рече: тако жив био Бог, да нијеси казао, народ би још јутрос отишао, ниједан не би тјерао брата својега.

28. Тада затруби Јоав у трубу, и устави се сав народ и престаше тјерати Израиља, и не бише се више.

29. И тако Авенир и људи његови идоше преко поља цијелу ону ноћ, и пријеђоше преко Јордана, и прошавши сав Витрон дођоше у Маханајим.

30. А Јоав се врати од Авенира, и кад скупи сав народ, не бјеше од слуга Давидовијех деветнаест људи и Асаила.

31. Али слуге Давидове побише синова Венијаминовијех, људи Авенировијех, три стотине и шездесет људи, који изгибоше.

32. А Асаила узеше и погребоше у гробу оца његова који бијаше у Витлејему. И Јоав и људи његови идоше сву ноћ, и освануше у Хеврону.