1. Потом рече Господ Мојсију говорећи:

2. Реци синовима Израиљевијем, и узми од њих по једну палицу од свакога дома отаца њиховијех, од свијех кнезова њиховијех, по домовима отаца њиховијех, дванаест палица, и име свакога напиши на палици његовој.

3. А на палици Левијевој напиши име Ароново, јер је свака палица за једног поглавара од дома отаца њиховијех.

4. И остави их у шатору од састанка пред свједочанством, гдје се састајем с вама.

5. И кога изаберем, његова ће палица процвјетати; тако ћу утишати пред собом вику синова Израиљевијех што вичу на вас.

6. Кад то рече Мојсије синовима Израиљевијем, дадоше му сви кнезови њихови палице, сваки кнез по палицу од дома оца својега, дванаест палица, и палица Аронова беше међу палицама њиховијем.

7. И остави Мојсије палице пред Господом у шатору од свједочанства.

8. А сјутрадан дође Мојсије у шатор од свједочанства, и гле, процвјетала палица Аронова од дома Левијева; бјеше напупила и цвјетала, и бадеми зрели на њој.

9. И изнесе Мојсије све оне палице испред Господа к свијем синовима Израиљевијем, и разгледавши их узеше сваки своју палицу.

10. А Господ рече Мојсију: донеси опет палицу Аронову пред свједочанство да се чува за знак непокорнима, да престане вика њихова на ме, да не изгину.

11. И учини Мојсије, како му заповједи Господ тако учини.

12. Тада рекоше синови Израиљеви Мојсију говорећи: помријесмо, пропадосмо, сви пропадосмо.

13. Ко се год приближи к шатору Господњему гине; хоћемо ли сви изгинути?