Mnogo je onih zbog kojih sam suzu pustila, jer me svačija bol dotakne, jer želim da prema svima ispadnem čovek,da učinim svima, samo da zbog mene niko suzu ne pusti.
Jednostavno sam takva, suvise emotivna i treba mi jako malo da se rastuzim i ubrajam se u onu grupu ljudi koja se rasplače i zbog nečije tužne sudbine, prosto zbog svega… Takva sam kakva sam i to je najveća istina jer upravo zbog svog takvog ponašanja, zato sto želim svima dobro da učinim, zato sto želim u svakom da nadjem ono sto je dobro, da se svima nadjem, na kraju loše prodjem.
Volela bih da čujem po ovom pitanju naše novokomponovane učitelje... Nadam se da će oni zbog kojih sam ja plakala jednom doci na red i da će i oni isto tako plakati. Nadam se da će im se vratiti sve ono sto sam ja prožla, jer ja nemam nameru da se bilo kome svetim, nemam nameru da bilo kome vraćam noz u ledja koji mi je zabio. Nisam od onih ljudi koji zive na tome da vrate nekome bol za bol i milo za drago niti ću ikada biti. Ja samo hocu da budem čist dokaz i čist primer onih koji su nažalost patili jer su se dali pogrešnima, svoje srce i svoje poverenje poklonili dok su ih ti drugi ljudi lako prevarili, okrenuli im ledja i prosto ih prodali.
Ja nikog neću povrediti. Ja nikog neću udariti samo zato što je on prvi udario mene i zato se uzdam da na ovom svetu postoji pravda, zato čekam da se onima koji su me ranili sve vrati milo za drago,da im vrati život, i sudbina, jer ja neću da prljam svoje ruke. Ja neću da se svetim, nemam ja srce za to. To mogu samo oni sto su bez srca rodjeni a ja znam da nisam jedna od takvih niti cu ikada biti. Verujem u karmu i verujem u život i prosto se nadam da će i dobro i lože život sve vratiti sam…
Zato kada mi bilo ko, bilo šta nažao učini - JA ĆU DA ĆUTIM! Neću da PRLJAM SVOJE RUKE i da se SVETIM onima zbog kojih sam PLAKALA. Ali neću da "im dam drugi obraz ako me udare na onaj prvi". Ne, ne dam im svoj drugi obraz. Okrenuću se. Otičiću. Neka im život vrati. Verujem da j etako. Jer kada te pravde ne bi bilo, pa ni život nebi bio pravedan. Ne bi bilo smisla. Neću da ih kunem i kažem "da Bog da ih stigla svaka moja suza…" Ili "Da Bog da i oni plakali baš onako kako sam ja", pa da shvate kako je meni bilo. Neću to. Neću da prvljam ruke kada im ako. Neću, jer znam da život vraća. UStvari, već ih je kaznio čim ne znaju lepo da se ophode.. A ja, neću da dozvolim sebi da to sto sam plakala zbog loših ljudi bude razlog da ja pogazim svoje principe i da pocnem da živim onako kako žive oni. Ne nikada se nikome neću svetiti. Neću da im se svetim, neću da onima koji su me za srce ujeli vratim na isti nacin. Neću da budem ista kao oni,a verujem da postoji životna, svemirska pravda ili Bog. Da će im on sam vratiti za sve one suze, za sve one moje neprospavane noći, za sve sto sam uradila i što su kao odgovor za moju dobrotu prema njima odabrali da me za srce ujedu. Neka sada malo oni plaču. Neka se sada malo oni kaju, nista drugo nisu ni zaslužili. Ne kritikujem ih. Ali, neću ni da ih mazim. To su što jesu.
Onako kako zaslužiš tako ti se i vrati i nema tu neke filozofije. Život tako funkcioniše. Šta sam ja rekla loše? Oni koji su nekom zlo naneli jednom će zbog tog zla ispastati. To je barem svima poznato. Zato neću da im dajem drugi obraz. Ćutaću. Nije na meni da im vratim suzu za suzu ili bol za bol. Sve će to život urediti sam.
Uostalom: Svakom se v rati ono što je drugom dao. I bol i smeh. Jer karma je kučka - zar ne? A karma nije od mene, od Boga je. Iz svemira je. Pa i vi sami kažete ono što je narod osmislio - da se dobro dobrim vraća. A zašto onda ne bi važilo i obrnuto. Zašto ja ne bih rekla da se loše lošim vraća. Grešim li? Ima neko ko sve to gleda zbraja i oduzima i onda se raskusurava jednog dana. 
|