Treba da se okanete maštarije da će vaša karijera zauvek biti sve bolja, baš kao što je zabluda da nećeš ostariti iako vodiš računa o svom zdravlju. Moguće je doživeti duboku starost i da sasvim dobro izgledaš, ali jednog dana samo "pukneš" bez šanse za povratak. Zato i treba da se okanete maštarije da će vaša karijera zauvek biti sve bolja, To se nikad ne dešava. Nema karijere koja stalno raste. Svi nailazimo na zastoje, klopke i neuspehe koje ne možemo ni da zamislimo dok nas ne tresnu pravo meðu oči.
Možete da ostanete bez posla. Ili vaš najveći saveznik na poslu bude otpušten (ili se penzioniše, promeni posao, razboli se ili umre). Prodaja vam opadne. Zarada se smanji. Vaše veštine pretekne savremena tehnologija ili veštija konkurencija i mlaði. To se dešava. Niko ne pomisli da to može da se desi baš njemu. A onda se desi. Uvek se desi.
I šta potom? Jednog dana moraćete da se vratite na početak i da krenete ponovo od nule - tog jednog dana moraćete da se resetujete.
Nerealno je da očekujete da će vaša karijera stalno jačati. To ne uspeva ni najvećima. Karijere nisu bile nikada nikome u stalnom usponu. Bilo je mračnih trenutaka kada su ljudi bili na kolenima. Ima crnih dana kad se misli da je sve zaista gotovo i kada pretrpimo katastrofalan neuspeh usred karijere. Izlaz je Zato što uspeh - čak i najveći uspeh - nikad nije pravolinijski. U svakoj karijeri postoje usponi i padovi. U životu, odnosima, braku - isto. Neki usponi blistaviji su i od najluðih snova. A ponekad padnemo vrlo duboko - toliko duboko da grebemo po dnu, toliko ojaðeni da mislimo da su najbolji dani prošli, da i preko volje mislimo da nije dovoljno ostati pribran i nastaviti dalje. Sve se okrene naopako ili zaðemo u godine...E, tada nam jedino ostaje da se resetujemo. Ostaje nam da promenimo nešto suštinsko u sebi: rizikujemo, uradimo što nikada ne bi, reskiramo, promenivši pravac (resetovanje iziskuje maštu koliko i hrabrost).
Krenemo ispočetka
Ispočetka, preporoðeni. Ali sada mudro. Jer istinska veličina nastaje samo posle resetovanja. Onda kad se popnete na vrh drveta, srušite se na tlo polomljenih kostiju i ponovo ustanete. Kad vas sudbina samelje u prah, kad vas svet otpiše, tada morate ili da se resetujete, ili da se predate.
Niko se ne resetuje dobrovoljno. Svako od nas ima svoj neki razlog. Iako je za resetovanje potrebna bezgranična hrabrost, ponekad nam je resetovanje nametnuto. Resetujemo se kad dosegnemo onaj trenutak potpunog mraka i očajanja, trenutak za koji duboko u duši znamo da će trajati večito ako ne naðemo hrabrosti da nešto preduzmemo. Resetujemo se kada je budućnost neizvesna, a sadašnjost prožeta strepnjama. Resetujemo se kada najzad shvatimo da naša karijera ne može da nastavi istim putem jer je to zapravo slepa ulica. Tada nemamo izbora.
Resetovanje nikad nije lako. Neophodna je čudnovata mešavina skrušenosti i izdržljivosti. Morate biti dovoljno skromni da priznate da vam je karijera potopljena, ali i dovoljno samouvereni da počnete iz početka. Morate biti ponizni, pametni i žilavi. Morate biti i dovoljno prilagodljivi - ili pragmatični - da probate nešto novo. Nije lako stvoriti zaista veliku karijeru. Uspon do vrha je težak. Ostanak na vrhu je još teži. Ali najteže je imati hrabrosti za resetovanje. Promene se odvijaju neprimetno i odjednom se naðete u svetu koji više ne prepoznajete. Sve može da krene naopako.... Ali kad krene ozbiljno naopako, postoji samo jedan izbor. Resetovanje ili propast. Život je tako jednostavan, ali brutalno, surov. I na kraju, da vam odam tajnu ili kažem istinu. Niko se ne resetuje zato što žudi za uspehom. (Resetujemo se), krećemo od nule - da bismo opstali. Zato sam i ja sada tu gde sam! 
|