Vampiri matematički ne mogu postojati.

Da se 1. januara 1600. pojavio prvi vampir, koji bi svakog meseca ugrizao jednu osobu, do februara bi bila dva, do marta četiri, a u julu 1602. svi bi bili vampiri.

Čijom krvlju bi se hranili?

Jedan je znanstvenik jednostavnim matematičkim računom isisao i zadnju kap života iz mita o vampirima te dokazao da ta popularna stvorenja jednostavno ne mogu postojati. Costasa Efthimioua, profesora fizike na Sveučilištu Central Florida, zabrinuli su podaci o opasno velikom broju ljudi koji doista veruju da vampiri postoje, kao i pseudonaucni pokušaji da se teorijski dokaže mogućnost njihove egzistencije.

Po legendi koja vuče korene iz srednjovekovne Transilvanije, koju je popularisao roman irskog pisca iz 19. stoljeća Brama Stokera Drakula, vampiri se hrane ljudskom krvlju, a onaj koga ugrizu svojim dugim očnjacima postaje vampir i mora početi piti krv drugim ljudima.

Efthimiou je problemu pristupio s najosnovnijom logikom: na svetu je 1. januara 1600. godine živelo, po proceni, 536.870.911 ljudi.

Da se tog dana pojavio prvi vampir, koji bi svakog meseca ugrizao jednu osobu, do 1. februara 1600. na svijetu bi bila dva vampira. Mesec dana kasnije bilo bi ih četiri, i tako dalje.

Za samo dve i po godine, svi bi ljudi postali vampiri i ne bi im ostao niko čijom bi se krvlju mogli hraniti.

Kad se uzme u obzir još i tadašnja stopa smrtnosti, ljudska vrsta bi izumrla još brže. Čak ni nerealno visok natalitet ne bi mogao sprečiti tu vampirsku pošast.

"Dugoročno, ljudi u takvim okolnostima ne mogu preživjeti, čak i da se stanovništvo svakog meseca - udvostruči! A to je, jasno, potpuno nemoguće", zaključio je Efthimiou.