Istorija vampira nije zapocela grofom Drakulom. Ona seže dublje u istoriju. Tu je od samih pocetaka. Niko ne zna tacno gde i kada je nastala legenda. U pocetku se je prenosila usmeno, u folkloru, plesu, pricama, a kasnije je prenesena na papir, pa i na filmsku vrpcu. Za reč vampir smatra se da potiče iz slovenskih jezika, mada jos postoje dileme o poreklu. Rec prevedena na nas jezik, znacila bi otprilike piti, piti krv. Svaki jezik ima svoju izvedenicu pa tako npr. na ruskom je upyr, na litvanskom wempiti, poljskom upior itd. U engleskom jeziku rec vampire prvi put se spominje u London Journal-u, 4.5.1732., kada je objavljen tekst i prevod izveštaja vojnog lekara Johanna Fluckingera u kojemu opisuje slucaj Arnolda Paolea, srpskog vampira koji je prosirio zarazu u području Beograda.

Pogledajmo definiciju reci - vampir. U Websteru mozemo naci sledecu definiciju: "Vampir, lik iz evropskog folklora, je mrtvo telo, leš kojeg ozivljava dusa koja ne moze napustiti ovaj svet ili demon. Vampir izlazi iz groba i napada zive." Po jednoj drugoj definiciji, vampir znaci: "Parazitska sila ili stvorenje, opake i egocentricne prirode, koje tezi apsorbiranju tudje zivotne energije ili zivotnih sokova ili organa da bi utazilo svoju glad i odrzalo svoje neprirodno postojanje."

Kako je nastala legenda

Vlad Tepes (1431.-1476.), zaslužio je svoj naziv (tepes = nabijac) zbog izuzetno krvolocnih nacina osvecivanja neprijateljima koji je inace bio karakteristican Turcima protiv kojih se borio. Rec je o nabijanju na kolac. U Rumuniji, Vlad Tepes je nacionalni heroj koji se borio protiv Osmanskog Carstva. Vlad je zajedno sa mladjim bratom Radom proveo nekoliko godina u turskom zarobljenistvu gde je i naucio sve metode zastrasivanja koje su ga proslavile kao princa uzasa. Godine 1448. Vlad pod turskom zastitom vraća vlast nad vlaskom pokrajinom, ali ubrzo biva zbacen i bezi u Moldaviju pod zastitu Madjara. Godine 1456. uz pomoc Madjara obnoviće vladavinu koja ce trajati do 1462. Tokom tog perioda izgradiće zamak Drakula iz kojega ce vladati nemilosrdnom rukom, ubijajuci hiljade i hiljade protivnika. Kada su 1462. Turci ponovo osvojili pokrajinu, Drakula bezi u Madjarsku, no kralj Matija Korvin, iz straha od Tepeseve reputacije, zatociće ga. Dvanaest godina kasnije oslobadjaju ga, a dve godine nakon toga on obnavlja titulu vojvode. Medjutim, ovaj put neprijatelja je bilo previse i Tepesa ubijaju. Sahranjen je u blizini Bukuresta, u mestu Snagov. Ubrzo, pocinju se siriti glasine da je grob prazan i da je Vlad uskrsnuo od mrtvih. S druge strane, kruzile su price da uopšte nije umro vec da se samo skriva cekajuci povratak svoje vladavine.

Dva istorijska dogadjaja

1. slucaj

U jednom srpskom selu u blizini Beograda, dogadjaji su se zbili 1727.-1728., ali je epidemija potrajala sve do 1732. O svemu je izvestavao vojni lekar Johann Fluckinger koji je 7.1.1732. napisao izvestaj pod nazivom "Visium et Repurtum", preko koga je slucaj dospeo u siru javnost. "London Journal" je 4.5.1732.godine objavio prevod tog izvestaja. Tada je rec vampir prvi put usla u engleski jezik i stekla popularnost. Flukinger je 1732. bio poslan s nekolicinom vojnih lekara. Pronasao je nekoliko vampirskih slucajeva zajedno sa slucajem Arnolda Paolea koji je bio prvi koji je doneo zarazu. Arnold Paole vratio se u rodno selo iz vojske a bio je stacioniran u Grckoj i na Levantu. Uskoro se zeni Minom, susedovom kcerkom, ali medju njima nikada nije bilo prave srece. Na posletku Paole joj priznaje kako je za vreme boravka u Grckoj imao susret s vampirom. Unistio je stvorenje i otisao iz vojske, ali je celo vreme osecao kao da je zauvek proklet. Nedugo poslije ispovesti Paole umire nesretnim slucajem. Mesec dana posle njegove smrti pocinju se siriti glasine da je vidjen kako luta mestom. Vlasti su dosle iz Beograda i ekshumirale telo. Telo je bilo pomaknuto u kovčegu, usta otvorena, natopljena krvlju. Nesretnika su posuli česnjakom i zabili mu kolac kroz srce pri cemu je les ispustio uzasavajuci krik. Jos cetiri susedna lesa su iskopana, iste metode koristene na njima, pre nego sto su sva tela spaljena. To je zaustavilo ukazivanja i napade. Nekoliko je osoba umrlo od velikog gubitka krvi prije nego su se vlasti ponovo zabrinule i zainteresovale za slucaj. Ovaj put radilo se o jednoj desetogodisnjoj devojcici, sedamnaestogodisnjoj devojci i seljaku Stanku, za koje je potvrdjeno da su vampiri. Odsecene su im glave i tela spaljena, a pepeo bacen u Moravu.

2. slucaj

Drugi slucaj je verojatno puno poznatiji od prethodnog. Elizabetha Bathory (1560.-1614.) je svakako najpoznatija vampirica. Dolazi iz mocne porodice Bathory. Bila je madjarska velikasica, poznata pod nazivom "Krvava grofica", zbog njene opsednutosti krvlju i zbog brojnih ubistava koja je ucinila ili koja su ucinjena pod njenom paskom. Udala se za ratnika, grofa Ferenza Nadasdija koji se borio protiv Turaka ostavljajuci svoju zenu samu. Ona je, verojatno iz dosade, postala opsednuta svojom lepotom, uzitkom i okultnim stvarima i raznim vrstama sadizma prema sluzavkama s kojima je radila orgije pre nego bi ih ubila. Bila je uverena da je krv vrlo delotvorno kozmeticko sredstvo, osobito ako udari zrtvu tako jako da je njena krv poprska po licu i rukama. Kupala se u krvi jer je mislila da krv devica odrzava njenu kozu neznom i mladom. Drzala je devojke zatvorene u kaveze obesenim na stropu, a njen pomocnik je dugackom motkom ubadao zrtve tako da se grofica moze tusirati u njihovoj krvi, koju je i pila. Ubila je stotine mladih devojaka u svojoj sluzbi. Tacan broj se ne zna. U svakom slucaju, istina je na kraju otkrivena i grofica je sa svojim pomagacima uhapšena i osudjena. Zazidana je u svojoj spavacoj sobi u zamku Cesejthe.