Stravična ispovest Vere Babić Sabo, žene koja je videla đavola

"Nas ne kažnjava Gospod, već naša dela", počinje svoju neverovatnu i mučnu ispovest Vera Babić Sabo, književnica iz Kotora, žena koja je u svom životu prošla krvavi put duhovnog i fizičkog stradanja, ili kako sama reče, stravičnu trasu od Gospoda do sotone, da bi posle vrata pakla na kraju ipak stigla do spasenja. Stradanje naše sagovornice poklapa se sa strahotama koje su se događale na nepredvidljivim balkanskim prostorima. Bez obzira što nije direktno učestvovala ni u jednom ratu minulih godina, doživela je nešto što je gore od bilo kakvih ratnih strahota.
Iako izuzetno uspešna i obrazovana žena, diplomirani ekonomista, sjajan i uspešan privrednik, nosilac diplome Geteovog univerziteta u Nemačkoj, njena duša bila je pustinja, po kojoj je hodala tražeći kap vode da ugasi duhovnu žeđ. A sve je krenulo kao lavina u trenutku kada se odrekla Gospoda. To je ujedno i bila poruka da ljudi mogu da urade sve kako hoće, ali ne i koliko hoće. Put koji vodi na lomače pakla, samo zbog jedne bezumne misli i izgovorene rečenice u trenutku duhovnog posrnuća, umalo se nije tragično završio. Stradanje je, međutim, bilo neizbežno. Jedno je sigurno, mnogi ovakav stradalnički put ne bi izdržali.

ODRICANJE OD GOSPODA
"Približavao se Božić 1992. godine. Moja majka, koja nije bila stara, rekli bi nije bila za smrt, u noći uoči Božića se razbolela. Pala je u komu. Iz tog stanja se više nije povratila. U toj noći moj život se srušio kao kula od karata. Zašto, zašto, Bože uzimaš moju mamu na dan Tvog rođenja, kad se cela Vaseljena raduje tome, a meni zadaješ bol i tugu, jecala sam i pitala kroz suze ne dobijajući odgovor. Iz moje duše izašao je krik ranjene ptice, vrisak: Nikada, nikada više, Bože, nećeš doći u ovaj dom. Nisi mi više potreban. Misliš da si gospodar sveta? Nije tačno! Tebe su izmislili, sotona je gospodar svega!"
Odricanje od Gospoda prouzrokovalo je ogromne i strašne posledice. Vera se ubrzo razbolela, zdravlje joj se sve više pogoršavalo. Medicinski stručnjaci su bezuspešno pokušavali da proniknu u genezu psihosomatske kataklizme dojučerašnje sportistkinje i potpuno zdrave žene, bespomoćno su slegali ramenima tvrdeći da joj ništa ne fali, a Vera je sve više tonula u mračne dubine beznađa do poslednje granice fizičke izdržljivosti. Pokušala je sve, obilazila je čak i bele i ostale magove, gatare i sve ostale alternativce, da bi u jednom trenutku bila uvučena i u spiritizam. Ali počele su da se događaju i neke čudne i opasne stvari.
"Kompletna sotonska legija obrušila se na mene i moju kuću i porodicu. Ništa im nije bilo ni sveto ni strano. Nisu znali za milost. Više puta su pokušali da me ubiju. U mom domu divljale su neke crne senke i po pravilu uvek ih je bilo šest. Moje muke počinjale su tačno u isto vreme, između osamnaest i dvadeset časova i trajale bi sve do tri sata ujutro. Udarali su svojim sotonskim oružjem na moj želudac, noge, srce... Hteli su da me ubiju, iscrpljivali su me do besvesti. Zamislite, gledate praznu sobu, a oko vas, urlici, krici, besomučni udarci, osećate da vas nešto davi. Ujutru bih se probudila sa modricama i ogrebotinama, a u sobi sam osećala nepodnošljiv smrad, smrad lešine koja se raspada. Prala sam potpuno čiste tepihe, ali su oni zaudarali sve više. Interesantno je da moj suprug nije osećao taj pakleni smrad, ali meni je bilo jasno da su nečiste sile obuzele našu kuću. Sećam se, jedne večeri, moj suprug nije bio kod kuće, uzela sam posle dugo vremena da čitam molitve Gospodnje. U jednom trenutku velika vitrina podigla se sa poda i poletela u mom pravcu. Sagla sam se i kriknula: 'Sveta Bogorodice, molim te, pomozi mi!' Vitrina se vratila na svoje mesto. To je bio tek početak. Od tog dana počeli su da lete predmeti po kući, da se razbijaju u paramparčad. Bila je to poruka sotone da će me razbiti na najsitnije deliće."

NA UDARU PAKLENIH LEGIJA
Neizdrživi pritisak i fizičko iznurivanje umalo su Veru Babić Sabo doveli do smrti. "Sotonska legija" krenula je u konačni obračun sa svojom žrtvom. A kraj tog zla se nije nazirao. Gospod je sotonu doveo u zabludu. Dao mu je Verino telo, ali je još uvek čuvao njenu dušu.
"Jedne noći, iscrpljena, na trenutak sam zaspala. U 'gluvo doba', iza pola noći, nešto me je probudilo, na ivici kreveta sam ugledala žute papke velikog jarca crnih rogova i brade. Gledala sam sotonu pravo u oči! I baš kad se ustremio da me uništi, dodirnula sam krst od koga se ne odvajam, povikala da ga se ne bojim i on je nestao. Bila je to samo privremena pobeda uz božju pomoć nad đavolom koji nije prezao da mi se pokaže u fizičkom obliku. Usledila je osveta - sotona je počeo da me udaljava od mojih najmilijih."
Vera Babić Sabo je u još nekoliko navrata bila oči u oči sa sotonom lično. Svaki put život joj je visio o koncu. Pred već vidno izmučenom Verom otvarale su se dve mogućnosti: ili da prizna sotonu i da mu pristupi ili da ga se odrekne.
"Kada bih vam sve ispričala šta mi se događalo posle mog odricanja Gospoda, trebale bi nam godine da se sve to zabeleži. Sotona me je neprestano gurao u smrt, Gospod me je spasavao. U očajanju sam htela da prekratim te muke i skočim u more. A u stvari, sotona je bio taj koji me je gurao u smrtonosne talase. Ruka gospodnja me je izvukla i spasila. A kada sam jednom prilikom putovala vozom, negde nadomak Požege sotona u ljudskom obličju me je gurnuo iz voza. Smučilo mi se kada sam ugledala to grozno lice kakvo samo sotona ima. Govorio je da to gde idemo nije Požega. Razbesnela sam se i odbrusila mu da ne želim da znam gde on silazi. Pružila sam ruku da ga odgurnem od sebe. Međutim, ruka je prošla kroz njegovo telo kao kroz paru. Spodoba je nestala. Voz je polazio iz stanice i sve više ubrzavao kretanje. Stajala sam pored otvorenih vrata kad sam odjednom osetila ledeni dodir na leđima, nečije ruke su me gurnule i ja sam pala, razbila sam se o beton. Ljudi su pritrčali da mi pomognu, bila sam sva krvava. Kola hitne pomoći su me odvezla do bolnice u Užici. Lekari su bili zbunjeni, jer osim ogrebotina nisu konstatovali nikakve druge povrede. A s obzirom na okolnosti, pad iz voza je mogao imati fatalan ishod. Dva policijska inspektora policije su tražila da im objasnim kako se sve to zapravo desilo. A ja sam u tom trenutku osetila onaj isti dodir hladnih đavoljih ruku koje su me gurnule. Inspektori, naravno, njega ne mogu uhvatititi, ne mogu ga ni videti. Naći će njega samo Onaj od koga nije sakriveno ni zrnce peska u moru.

SVET CRNE MAGIJE
Jedino od Gospoda ne može da se sakrije. I pored toga što je jedan inspektor insistirao na tome da me je neko gurnuo, ja sam kategorično izjavila da je u pitanju nesrećan slučaj. Pitam se samo koliko je ljudi stradalo na ovaj način, 'nesrećnim slučajem'... Kasnije, ojačana silom Gospoda i njegovom zaštitom, oplemenjena spasonosnom spoznajom, ponovo sam bila suočena oči u oči sa sotonom i to opet u mojoj kući. Ovoga puta đavo je uzeo obličje ogromne nakazne ptičurine. Sukobili smo se više puta, a postoji najmanje desetoro svedoka koji su prisustvovali mojim obračunima sa sotonom. Ptičurina je dolazila sedam noći u tačno određeno vreme i orgijala po sobi. A sedme noći je došla po svoju žrtvu, ali Gospod je osujetio njenu paklenu nameru. Ptičurina je udarila glavom o zid, ali nije uginula, već je odletela u svoj mračni ponor."
Posebno poglavlje ove stravične i istinite priče predstavlja delovanje crnih magova na Veru Babić Sabo koju su mnogobrojni vračevi, crni magovi i satanisti bacili u lavirint duševnih muka, nateravši je čak da pokuša i samoubistvo. Naša sagovornica je, pored ostalih, postala čak i meta vudu vračeva. Ali, pre vudu magije, na njoj su isprobane gotovo sve vrste crnih magija, počev od muhamedanske i ciganske pa do svih vrsta narodnih magija. Vera je na prijateljičin predlog krenula i na kabalističke spiritističke seanse. Ubrzo je gospođa koja je vodila seanse izgubila svoju "moć" okrivivši našu sagovornicu da joj je oduzela moć.
"Bio je to moj zadatak po promislu Božijem. Bila sam tada u Petrovskom postu i spremala sam se za pričešće. U seansi prizivanja duhova dozvali smo lično Ramzesa drugog, egipatskog faraona. Danas, kada znam sa kim sam se poigravala i koga dozivala u pomoć, to nikada više ne bih uradila. Ali bila je to škola koju sam morala da prođem. Kada smo po peti put pozvali Ramzesa, on je tražio da se odreknem svoga krštenog imena, ali ja sam odgovorila da ako ne pripada Sili Isusa Hrista, Sina Božijega i Presvetoj Bogorodici u koje verujem, ne želim nikakav kontakt sa njim. U sobi je odjednom nastao potpuni mrak. Počeo je da duva snažan vetar, crne mačke su zavijale, a sotonska sledbenica je oborena na pod. U polumraku vidim da se drži za glavu i ječi kao da je ranjena. Moja poznanica je takođe pala i počela je da vrišti. Ja sam bila potpuno mirna i spokojna. Kako je iznenada počelo, tako se sve iznenada završilo i sve je ponovo izgledalo uredno i na svom mestu. Spiritistkinja je bila bleda i tresla se kao prut. Rekla nam je da napustimo kuću. Posle izvesnog vremena, moja poznanica me je optužila da sam uništila moć njene 'dobročiniteljke'. Hladno sam joj rekla: 'Budalo, ti si i sama uz nju postala sotona! Ako ti je do života i porodice stalo, idi u crkvu i moli za oproštaj. Posti i pričesti se! Tvoja 'isceliteljka' se bavila magijom 'Tifertom' iz najdubljeg mraka Kabale.

BOŽJA POBEDA
Ona i njen gospodar sotona sukobili su se preko mene sa Gospodom i Njegovom Silom.' Samo da pojasnim, ta spiritistkinja je poreklom Jevrejka, veoma dobro obučena u crnoj magiji Kabale. Vrbovala je nove žrtve za legiju sotone i palih duša, zavodila lakoverne žrtve, one koji su vezani za ovozemaljsko bogatstvo i kojima je uvek svega malo. Kada potpišu pakt sa sotonom, njima sve 'kao po loju' izvesno vreme, ali posle toga nastupa gubitak bogatstva koji ih vodi u ludilo, pa čak i samoubistvo."
Život junakinje ove priče bio je neprekidni niz iskušenja, imala je sve žešće sukobe sa vrhunskim majstorima crne magije. Vetrovi zla su neumorno raspaljivali lomaču sudbine za koju je bila prikovana. Vera je gorela, ali nije izgorela...
"Ja sam bukvalno bila živi leš. Ljudi pod dejstvom crne magije budu psihički potpuno uzdrmani, javlja se obavezno šizofrenija, rastrojstvo, neuroze... Žrtve idu kod lekara, kod psihijatara, ali te i takve probleme ne leče psihijatri, jer to je bolest duše, a jedini lekar duše je Gospod i niko više! Prošla sam težak put, a da medicina ni za trenutak nije mogla da mi ublaži patnju, a kamoli da mi pomogne. Jedne paklene noći, hitno su me prebacili u bolnicu gde su mi dali najveću moguću dozu bensedina intravenozno, ali ja sam bila još uznemirenija i oka nisam mogla da sklopim. Oko jedan sat posle ponoći čula sam neku buku u kupatilu, kao da se nešto srušilo. Čekao me je grozomoran prizor, svuda samo krv i perje, zadah sveže krvi naterao me je da povratim. Gospod mi je poslao poruku da se tri puta prekrstim i da pospremim krvavi haos u kupatilu. Sve sam to obavila smireno. Potresla me je jeziva slika raskomadanog goluba. Na ovim pticama, koje su inače simbol mira i ljubavi, radi se magija za rasturanje porodice i braka. U najgorim slučajevima, kada se ne potraži spas na vreme, sve može da preraste u tragediju. Te noći sam, prvi put nakon mog odricanja od Gospoda, uputila molitvu Njemu."
Posle desetogodišnjeg duhovnog posrtanja i lutanja, mučna epopeja Vere Babić Sabo krunisana je spasenjem. Postavljamo jedino moguće pitanje kako je moguće preživeti i uzdići se iz najmračnijih ponora pakla do lepote i svetlosti života. Naša sagovornica nam sa osmehom na licu odgovara da samo Bog zna put ljubavi, istine i pobede života nad smrću. Za kraj nas daruje još jednom pričom iz Žitija svetih, za koju veli da je, pored ostalog, svetionik usred mračnog okeana vidljivih i nevidljivih iskušenja.
"Vernicima crna magija ne može ništa! Tamo gde je moćni Gospod, sotona beži bez obzira. Znači, post, ispovest i pričešće najjača su i jedina moguća oružja protiv crne i svih ostalih magija i zlih sila! Kandilo mora u kući da gori pred osveštanom ikonom. Osveštajte kuće ljudi, da ustukne sotona! Ispričaću vam istinitu priču iz drevnih zapisa o žitijima starih Otaca. Kad su u pustinji uhvatili sotonu, upitali su ga od čega ga je najviše strah. Sotona je uzdrhtao od sile i moći Gospodnje i rekao: 'Ono što na kašičici dobijate u crkvi, to nas uništava i više nemamo šanse da se vratimo iz dubodolina pakla. A ona voda koju dobijate iz crkve sa kojom prskate po kući, od nje gorimo u večitom paklu!' Dakle, Sveta tajna pričešća i osveštana voda su najjače oružje protiv svih ovozemaljskih zala!"