Nikada necemo videti slepog misa da se kao vrabac ili neka druga ptica setka po simsu od prozora, ili da skakuce sa grane na granu. Kozica koja mu je razapeta izmedju prstiju i udova i koju koristi prilikom letenja, u velikoj meri ometa njegovo kretanje po podlozi. Ta cinjenica osporava teoriju evolucije. Zasto? Zato sto je nemoguc prelazni oblik preko koga je po teoriji evolucije, navodno, slepi mis nastao od nekog bubojeda. Da bismo to razumeli, zamislimo kako se postepeno, kroz milione godina duge vremenske periode formiraju karakteristike danasnjeg slepog misa, postujuci principe teorije o prirodnoj selekciji i evoluciji.

  STA KAZE TEORIJA EVOLUCIJE

Neophodna su dva elementa u “nastanku” slepog misa od bubojeda: evolucija i selekcija. Evolucija (nastanak novih vrsta) se desava “pozitivnom” mutacijom a selekcija nepovoljnim uslovima koji odstranjuju nize, neadaptirane primerke organizma. Dakle, prvo dolazi do “pozitivne” mutacije. Ostecenjem genetskog sadrzaja bubojed dobija nove karakteristike. Slucajno mu se pojavljuju zaceci koze izmedju udova, koji ce u buducnosti predstavljati krila slepog misa

PODJEDNAKA VEROVATNOCA ZA SVAKU KREATURU

Kakva je verovatnoca da bubojed dobije kozicu izmedju udova? Ista kao i da dobije kozicu izmedju prstiju kakve imaju zivotnje koje odlaze po svoj plen u vodu. Takodje, ista je verovatnoca kao i da dobije peraja, kakva ima kit, ili dugacak vrat kakav ima zirafa ili surlu kakvu ima slon, itd. Prelazna forma jos ne zna da li ce postati slepi mis ili ce otici u vodu kao kit. Dakle, milijarde puta milijarde mutacije bubojeda se pojavljuje po zemljinoj povrsini; jedni imaju zacetke krila slepog misa, drugi peraja od kita, itd, a u svakom slucaju najveci broj ima mutacije koje ih nigde nece odvesti, jer mutacije se ne pojavljuju planski, vec slucajno.

PRELAZNA FORMA NE ISPUNJAVA OSNOVNE USLOVE EGZISTENCIJE

Da se vratimo na direktne pretke slepog misa i da vidimo sta oni u medjuvremenu rade. Dakle, slucajno se mutacijom kod bubojeda pojavljuju zaceci buducih krila slepog misa, na osnovu kojih ce on moci da leti i da tako lakse dolazi do svog plena. Da bi se taj mutirani primerak reprodukovao, neophodno je da se pojavi jos jedan isto tako mutiran primerak bubojeda sa istim genetskim ostecenjem. Da ne bi bio ugrozen tj. izmesan i neutralisan od ostalih primeraka bubojeda, neophodno je da dodje do pomora ostalih primeraka bubojeda. Jedino prezivljavaju mutirani primerci, zato sto su svojim novim karakteristikama u prednosti nad svojim evolucionim precima. Koje su to prednosti? Laksa sposobnost da se dodje do hrane, hvatanjem insekata u letu. Medjutim, da li je prelazni oblik, sa jos nerazvijenim krilima, u prednosti nad svojim precima?

On niti jos moze da leti da bi hvatao insekte, jer nema jos formirana krila, niti moze da trci, zato sto ga u tome ometa kozica razapeta izmedju udova. Svakako da ce on biti lak plen svojih neprijatelja i da ce teze opstati od svog “pretka” bubojeda. Danasnjem slepom misu je dovoljno da dobije kijavicu da bi uginuo, jer ga kijavica ometa da koristi svoj pribor za orjentaciju, pa je zbog toga sprecen da leti. Kako ne moze da leti, nije u stanju da se prehrani, niti je u stanju da se sakrije od svojih neprijatelja, te je tako njegova sudbina okoncana. Dakle, kako se slepi mis snalazio milione godine evolucije dok najzad nije dobio svoje danasnje osobine? Nikako! Ali, ipak, zahvaljujuci masti, pretpostavimo kako milione godina milijarde prelaznih oblika izmedju bubojeda i slepog misa se nezgrapno krecu po nasoj planeti, penju se na drvece i samoubilacki skacu na zemlju, cekajuci da im dalje pozitivne mutacije formiraju krila, i pri svemu tome oni lakse opstaju od svog pretka bubojeda. Milione godina evolucionog razvoja njihov prelazni oblik slucajno uspeva da se prehrani, slucajno da pobegne od svojih neprijatelja, i na kraju slucajno uspe da se podigne i odrzi u vazduhu. A sta se desava sa njime u vazduhu?

Populacija ptica je vec zauzela mesto predatora dnevnih insekata, te za slepog misa nema sanse da ih potisne da bi nasao mesto za sebe u borbi za opstanak. Jedino mu preostaje da lovi nocne insekte. Ali, kako ce prepoznati nocne insekte u mraku? Neophodan mu je sistem za orjentaciju i prepoznavanje insekata u mraku. Naravno da bi bez vec gotovo formiranog radara, prelazne forme ka slepom misu vec izumrle. One ne mogu da cekaju milione godina vec moraju odmah da vec imaju izgradjen sistem za ulutrazvucnu orjentaciju, da bi uopste mogle da opstanu u zivotu. Neophodno je da se poklope sve potrebne slucajnosti, a to u sustini znaci da se poklopi bezbroj malih slucajnosti u celom sistemu da bi organizam mogao da funkcionise. Ili sve funkcionise, ili nista ne funkcionise!

SVETA VEROVATNOCA

Prizovimo ponovo u pomoc mastu i pretpostavimo kako milione godina slepi misevi lete po mraku i slucajno nalecu na insekte, dok se njima postepeno formira sistem za ultrazvucnu orjentaciju. Milione godina priroda eksperimentise sa raznim oblicima za orjentaciju, dok se ne pojavi onaj pravi koji ce da bude funkcionalan. Priroda ne zna koja ce mutacija da opstane. Javlja se milijarde razlicitih mutacija da bi opstala ona prava. Kakva je verovatnoca da prelazni oblik ka slepom misu dobije sistem za orjentaciju zasnovan na ultrazvuku u odnosu na bilo koji drugi sistem orjentacije, na primer, putem odbijene svetlosti ili putem radiotalasa? Podjednako mala, zato sto evolucija eksperimentise sve dok se ne pojavi ona mutacija koja je svrhovita. Mutacije nastaju slucajno, ali selekcija odabira valjane. Dakle, pojavljuje se mnostvo sistema za orjentaciju, ali su vecinom zasnovane na pogresnim frekventnim karakteristikama, neadekvatnim za prepoznavanje malih insekata, zatim se pojavljuje mnostvo sistema sa medjusobno frekventno neuskladjenim elementima za slanje i prijem signala. Ali, ipak, slucajno se pojavljuju i prezivljavaju oni pravi primerci koji odasilju ultrazvuk upravo onog odgovarajuceg spektra, koji nece zaobici insekte, vec ce ih tacno lokalizovati u vazduhu. Zatim, slucajno se pojavljuje culo sluha sposobno da tako visoku frekvenciju detektuje, i nervni sistem slucajno tako isprogramiran da dobijene informacije adekvatno obradi. Te sve osobine se pojavljuju slucajno i istovremeno, jer kakva je vajda da slepi mis poseduje sposobnost da cuje ulutrazvucne signale a da nema sistem za njihovo odasiljanje? Ili, kakve bi koristi bilo kada bi mogao da proizvodi ultrazvuk, a da nema moci da cuje njegov odjek?! Verovatnoca da za milion godina dobije sistem za slanje signala je mnogo veca nego da prethodno formiranu sposobnost za primanje signala u istom tom periodu izgubi.

RAZUMNO ILI SLUCAJNO

Jedan radar nema samo predajnik i prijemnik. On ima slozen sistem kojim na osnovu polozaja, jacine signala, vremenske, pa cak i frekventne razlike izmedju poslatog i primljenog signala izracunava polozaj posmatranog predmeta.

Sto je signal jaci to je predmet od koga se signal odbija veci. Sto je vreme izmedju poslatog i primljenog signala vece to je rastojanje izmedju slepog misa i insekta vece. Ukoliko je odbijena frekvencija visa od poslate, to znaci da se objekt i slepi mis medjusobno priblizavaju, ukoliko je niza, oni se udaljavaju. Potrebno je uzeti u obzir i sopstvenu brzinu kretanja i nju uracunati da bi se dobila objektivna slika u mraku i da bi slepi mis znao kako da reaguje. Treba sinhronizovati njegovo mahanje krilima i tako usmeriti kretanje slepog misa da se u pravom trenutku sretne sa insektom, da otvori svoja usta i da ga uhvati. Setimo se da ili sve funkcionise, ili nista ne funkcionise.

Da bi covek napravo radar morao je da uzme u obzir ogromnu kolicinu naucnih saznanja. Po teoriji evolucije, jos savrseniji mehanizam je kod slepog misa nastao slucajno. Kakva je verovatnoca da slucajno nastane shema jednog radara? A kolika je razlika izmedju sheme radara i samog napravljenog radara? Potrebno je ne samo znati i planirati, vec i napraviti takav mehanizam, sposoban da odasilje, primi a zatim i takav signal obradi.

RAZLICITI STANDARDI

Razlicite vrste slepih miseva koriste razlicite frekvencije za orjentaciju, sto jos dodatno komplikuje problem. Za svaku drugaciju frekvenciju odaslatih signala vaze drugaciji matematicki proracuni, drugacije frekvencije odbijenog signala i doplerovog efekta. Verovatnoca da od jedne vrste slepog misa nastane druga vrsta koja koristi drugaciju frekvenciju je isto tako mala kao sto je mala verovatnoca da od organizma koji nema pomenuti sistem za orjentaciju nastane onaj koji taj sistem poseduje. Oni su ponaosob svaki na svoj nacin specificni i ne mogu genetske informacije jedne vrste pomoci formiranju druge vrste, jer su im standardi veoma razliciti. Verovatnoca da organizam sa tako slozenim sposobnostima slucajno nastane je u svakom slucaju beskonacno mala.