Od Žila Verna do danas naučna fantastika je najavila veliki broj naučnih i tehničkih dostignuća i predvidela tok društvenih i istorijskih događaja. Press Magazin vam predstavlja samo neke od primera gde se stvarnost susrela sa fikcijom, a maštarije i strepnje pisaca postale sastavni deo svakodnevice.

Magija Žila Verna

Sajber proroci

Mark Tven je govorio o globalnoj komunikacionoj mreži (teletetroskop) davne 1898. godine, a Arpanet (preteča interneta) je pušten u rad tek 1969. godine.

E. E. Smit u delu „Triplanetarni" iz 1934. godine piše o snimcima koji su preživeli napad otrovnim gasom, a zabeleženi su diskovima od legure platine. Iako se CD-ovi i DVD-ovi ne prave od tog materijala, diskovi koji služe za čuvanje podataka postali su neophodno oruđe modernog društva.

Karel Čapek, autor koji je zaslužan za rađanje termina „robot" u današnjem značenju. Koren reči potiče od češke reči „robota" što znači težak i monoton rad („Rosumovi univerzalni roboti" 1927. godine).

Rejmond Gulum, dalekovidi autor u delu „Pretnja u minijaturi" iz 1937. godine, pominje „skarabeje" kojima označava minijaturne mašine koje je čovek konstruisao prema sebi, ali u minijaturnoj varijanti. Nanotehnologija u najavi.

Robert Hajnlajn, autor „Stranca u stranoj zemlji", davne 1961. godine izmaštao je televizijski ekran, maskiran tako da liči na akvarijum sa egzotičnim ribama. Baš kao današnji čuvari kompjuterskog ekrana ili skrinsejveri.

Pionir naučne fantastike Žil Vern (1828-1905) svoje junake lansirao je na Mesec, pustio da plove morem u podmornici, da svet obiđu za 80 dana, a sve ovo u njegovo doba bio je nezamisliv poduhvat. Čvrsto je verovao da će se njegova literarna maštanja kad-tad ostvariti. I bio je sasvim u pravu. Podmornice, avioni, kosmički letovi, rakete sa navođenjem i klima uređaji samo su neki od tehnoloških dostignuća koje je najavio dalekovidi Vern. Nekadašnji pisac libreta za opere i student prava, i sam je kročio na dotad neistraženo tle - žanr naučne fantastike. Koristio je žive detalje i veliko znanje iz geografije kako bi uneo realizam u svoje fantastične priče. Romanom „Pet nedelja u balonu" osvojio je milione mladih čitalaca, a njegov roman „Putovanje na Mesec", objavljen 1865. godine, smatra se prvim uverljivim romanom o budućnosti koji je ikada napisan.

Neverovatno zvuči da je upravo Vern predvideo da će Sjedinjene Američke Države prve lansirati letelicu na Mesec. Podjednako je fascinantan podatak da je Vern tačno pogodio da će prvu svemirsku posadu koja se uputila ka Mesecu činiti tri čoveka (baš kao i u Apolo programu). Približno je pogodio veličinu letelice koja se sa ljudskom posadom prvi put zarotirala oko Meseca 1968. godine, čitav vek po objavljivanju Vernove proročke knjige o putovanju na Zemljin prirodni satelit. Kao da je imao pred sobom živu sliku prvog istinskog ljudskog koraka u svemir.

Žil Vern je u svom svemirskom putopisu, ispostaviće se mnogo kasnije, ređao precizna predskazanja budućih događaja. Letelicu je u svojoj mašti lansirao iz Floride u blizini lokacije na kojoj se danas nalazi „Kenedi" svemirski centar. Smatrao je da će teleskopom biti moguće posmatrati napredak putovanja. Kada je Apolo 13 eksplodirao, teleskop u Džonsonovom svemirskom centru posvedočio je da se strašni incident dogodio 250.000 kilometara daleko od Zemlje. Još jedna od Vernovih revolucionarnih ideja jeste korišćenje retro raketa, tehnologije koja je Nilu Armstrongu i njegovim kolegama pomogla prilikom sletanja na Mesec. Predvideo je i bestežinsko stanje, mada je njegov koncept imao manu jer je verovao da je ono moguće samo u jednoj tački putovanja kada su gravitacione sile Meseca i Zemlje uravnotežene. Na stranicama ovog romana rođena je ideja navigacije projektilima koje pokreću vreli gasovi. „Putovanje na Mesec" je možda prvi ozbiljni literarni pokušaj da se osmisli svemirski brod koji će biti u stanju da utekne Zemljinoj gravitaciji.

Gigantski top, konstruisan kao ogromna zacementirana rupa u zemlji, ispunjena ogromnim količinama eksploziva, trebalo je da po Vernovom mišljenju odradi posao. Obazrivi svemirski putopisac shvatio je problem koji će putnicima praviti rapidno ubrzanje letelice, ali njegovo jedino rešenje bilo je korišćenje ograđenih odeljenja ispunjenih vodom koja bi apsorbovala šok poletanja.

Vodonik - 100 godina ranije

U romanu „Tajanstveno ostrvo" iz 1874. godine Vern je predvideo da će vodonik postati najjeftinije svetsko gorivo. Na ovu smelu tvrdnju usudio se 100 godina pre nego što su prva istraživanja vodonika uopšte započela! Žil Vern je uvek isticao da je čitanje savremenih naučnih dostignuća bilo glavni izvor njegovih naučnih ideja. Međutim, ima i onih koji tvrde da Žilu Vernu nije bilo strano da pozajmi koncepte koji su već pomenuti u fikciji, pa čak i u realnosti! Koplja se lome oko ekskluzivnosti koncepta podmornice, koji se pripisuje i istovremeno osporava jednom od pet najviše prevođenih pisaca na svetu.

Mišljenja se kreću od toga da je Vernov „Nautilus" iz romana „Dvadeset hiljada milja pod morem" (1870) prvi put u istoriji ukazao na ideju podmornice, dok ga drugi smatraju veštim plagijatorom. Prema nekim podacima, podmornice su konstruisane i testirane u periodu između 1796. i 1801. godine i korišćene su u američkom građanskom ratu. Čak i ime „Nautilus" najverovatnije potiče od prototipa koji je osmislio Robert Falton.

Prema drugoj verziji, jedan od Vernovih učitelja na koledžu 1842. godine bio je francuski inovator Brutus de Vileror, profesor crtanja i matematike, koji je kasnije postao slavan po konstruisanju prve američke vojne podmornice „USS Aligator". Moguće je da je upravo on inspirisao Verna na dizajn „Nautilusa", ali ne postoje konkretni dokazi o tome. Neosporno je, međutim, da je Žil Vern u svojih tridesetak romana predstavio viziju dostignuća koja i danas impresioniraju, čak i u onim segmentima u kojima tehnologija više liči na imaginaciju nego na realnost.

Preteča A-bombe

i interneta

U „Dvadeset hiljada milja pod morem" Vern je svet upoznao sa ronilačkim bocama. Iako ronilačka oprema nije bila ni u Vernovo doba novost, još uvek je bila veoma primitivna i povezana sa površinom zbog uzimanja vazduha. S druge strane, Vernov junak kapetan Nemo govori o sistemu koji se zove „Aronaks", prenosnom sistemu za ronjenje u kome je vazduh komprimovan u bocu, koja se nosi na leđima ronioca, poput vojničkog ranca. Prve ronilačke boce konstruisane su dvadesetih godina 20. veka, ali usavršene su tek 20 godina kasnije. Vernova predviđanja nosila su i britku socijalnu oštricu. Njegov roman „Pariz u 20. veku", napisan 1863. godine, zbog svoje sumorne vizije budućnosti (da ne govorimo o brojnim tehnološkim predviđanjima) na objavljivanje je morao da čeka do 1989. godine! Radnja se vrti oko mladog čoveka koji u svetu staklenih nebodera, brzih vozova, automobila i televizije ne može da nađe sreću i tragično skonča.

Logika i imaginacija

„Za predviđanje budućnosti treba nam logika, ali i vera i imaginacija koje ponekad logika teško prihvata" - Artur Klark, „Profiles of the future".

„Negde u meni postoji senzor radoznalosti. Želim da znam šta je iza brda. Znate, ljudi mogu da žive duže bez hrane, nego bez informacija. Bez informacija brzo poludite" - kaže Klark.

„Ljudska istorija postaje sve više trka između edukacije i katastrofe" - Herbert Džordž Vels.

Da je vremenska mašina o kojoj je pisao Herbert Džordž Vels (1866-1946) proradila u njegovo vreme, nema sumnje da bi ovaj legendarni pisac skoknuo do sadašnjice da pazari video „aj-pod"! Verovali ili ne, britanski pisac Vels je još 1899. godine maštao o „ravnom pravougaoniku koji u sebi ima malu sliku, živo obojenu". Ne samo da su ljudi u njemu mogli da se pokreću, već su i pričali malim, jasnim glasovima (roman „Kad se spavač probudi"). Iako je očigledno imao izuzetan dar za detalje Velsu, koga uz Žila Verna označavaju ocem naučne fantastike, pošlo je za rukom da predvidi krupne istorijske događaje i epohalna otkrića današnjice.

Velsov prvi bestseler „Anticipations" (1901) u nastavcima je objavljivan u štampi pod naslovom „Eksperiment proročanstva". Kao pokušaj da opiše svet u 2000. godini, roman je interesantan zbog svoje preciznosti: vozovi i automobili će dovesti do širenja stanovništva iz gradova u predgrađa, smanjenje moralnih ograda ljude će ohrabriti u traženju većih seksualnih sloboda, nemački militarizam će biti poražen. Vels je čak najavio stvaranja zajednice poput Evropske unije. U istom proročkom spisu Velsu se, međutim, omaklo da prognozira da se uspešan avionski let neće desiti pre 1950. godine i da njegova mašta odbija da zamisli da je podmornica sposobna za bilo šta drugo osim da udavi svoju posadu!

U njegovom romanu „Oslobođeni svet" iz 1914. godine značajnu rolu ima radioaktivno raspadanje. Naučnici tog vremena znali su da prirodno raspadanje radijuma oslobađa energiju slabog intenziteta hiljadama godina, ali je totalna količina oslobođene energije ogromna. Velsove misli zavrtele su se oko ideje da se ubrza proces radioaktivnog raspadanja i proizvedu bombe koje eksplodiraju jačinom običnog eksploziva, ali se eksplozije nastavljaju danima kasnije. Iako neprecizan u svojim premišljanjima, Vels je na svet doneo ideju o atomskoj bombi. Naučnik Leo Šilard otkrio je da ga je Velsova knjiga inspirisala na kreiranje koncepta nuklearne lančane reakcije i zaključak o opasnosti upotrebe atomske bombe.

Velsu se činilo sasvim mogućim da ljudi u bliskoj budućnosti naprave mikroskopske biblioteke sa materijalom iz svetske enciklopedije.

- U svakom kutku sveta student će moći da sedne za svoj projektor i proučava bilo koju knjigu ili dokument - kazao je Vels.

Zamenite projektor sa kompjuterom i „Svetsku enciklopediju" sa internet mrežom, i Velsova predviđanja postaju iznenađujuće precizna!

Veliki brat

U „Vrlom novom svetu" (1932. godina) Oldosa Hakslija bebe se rađaju iz mašina za reprodukciju 46 godina pre nego što je prva beba iz epruvete došla na svet u stvarnosti! Legendarni britanski pisac Haksli (1894-1963) napisao je jednu od najpoznatijih antiutopija iz straha od očiglednog manjka morala i korupcije koji su zagospodarili 20-im godinama prošlog veka. Budući događaji koje je predvideo Haksli, munjevitom brzinom postaju deo naše svakodnevice, a tek sada postaje jasno da je vrli novi svet na koji je Haksli upozoravao zapravo moderno društvo u kome danas živimo. Prenaseljenost, ispiranje mozga, indoktrinacija u snu i droge koje menjaju stanje svesti samo su neke od pošasti čovečanstva koje su istovremeno vezivno tkivo Haksiljevog sumornog predskazanja budućnosti.

U vrlom novom svetu problem prenaseljenosti rešen je na taj način što je 70 odsto ukupne ženske populacije sterilno! Specijalni metod omogućava kreaciju 96 individua iz samo jednog spermatozoida i jajne ćelije. Ljudska bića se rođenjem klasifikuju u kaste od visokih intelektualaca do fizičkih radnika. Izlegli su se iz inkubatora, vaspitani pod strogim nadzorom države, učenjem u snu primorani da prihvate bez otpora svoju socijalnu sudbinu. Za drogu „somu" priča se da je bolja od promiskuitetnog seksa. U svakom slučaju ona ne ispunjava pojedinačne želje, već građane kao masu drži u stanju nerealne sreće. Zvuči poznato, zar ne? Kao zamena za slobodu ova egzotična droga je moćno oruđe diktatora koji oblikuje društvo lako za upotrebu. Građani ne smeju da se zaljube, a kamoli da se venčaju i imaju svoju sopstvenu decu. Lojalnost individue je u vlasništvu države. U duhovitom izmenjenom izdanju svog legendarnog romana 20 godina kasnije, Haksli je preispitao svoja predviđanja i strahove i zaključio da će se mnogi od njih ostvariti mnogo ranije nego što je i sam pretpostavio.

- Nova tehnologija, lekovi i socijalni uslovi mogu da ispeglaju ljudski rod u jednu vrstu uniformnosti, ukoliko manipulišete njihovim genetskim poreklom. I ukoliko imate vladu koja je dovoljno beskrupulozna da čini takve stvari. Sve smo bliži trenutku kada će to biti moguće. Jedan od glavnih motiva romana jeste da podstakne čitaoce da prepoznaju ono što je samo nekoliko književnih junaka uspelo: negovanje različitosti i slobode je neophodno da bismo izbegli stradanje i represiju koje podstiču prazne ideje - proročki je izjavio Haksli 1961. godine u jednom intervjuu.

Teško je poverovati da ovom slavnom piscu koji je uticao na svest čitalačkih masa širom sveta nikako nije polazilo za rukom da uvede disciplinu na jednom običnom školskom času! Haksli je po završetku studija, naime, bio primoran da pisanje ostavi po strani i zarađuje za život. Na koledžu Iton je godinu dana predavao francuski jezik, a među njegovim učenicima bio je glavom i bradom Džordž Orvel, tada poznat pod imenom Erik Bler.

Klarkove rakete

Antiproroci

„Mislim da na svetu može da se proda maksimalno pet kompjutera" - Tomas Vatson, predsednik IBM-a, 1943. godine.

„Ali... to ničemu ne služi" - inženjer u odseku IBM-a za razvoj komentariše otkriće mikročipa 1968. godine.

„Ne postoji nijedan razlog zašto bi neko želeo kompjuter u kući" - Ken Olson, predsednik i osnivač kompanije „Digital ekvipment korporacija" 1977. godine.

„Radio nema budućnost", „Letelice teže od vazduha su nemoguće", „Ispostaviće se se da su X zraci obična varka" - Vilijem Tomson i Lord Kelvin, engleski naučnici 1899. godine.

„Sa preko 50 automobila stranih konkurenata japanska auto industrija nema šanse da zauzme veći deo američkog tržišta" - „Biznis vik", avgust 1968. godine.

„Bušiti zbog nafte? Mislite, bušiti zemlju da biste došli do nafte!? Vi ste ludi" - radnici kojima je Edvin Drejk pokušao da predstavi svoj projekat naftnih bušotina 1859. godine.

„Ne postoji ni najmanji nagoveštaj da je nuklearnu energiju moguće obuzdati. To bi značilo da bismo atome mogli da cepamo po volji" - Albert Ajnštajn, 1932. godine.

„Atomska bomba nikad neće eksplodirati. To vam kažem kao stručnjak za eksplozive" - Admiral Vilijem Lehju, komentarišući američki projekat atomske bombe.

„Avioni su interesantne igračke, ali bez nekog vojnog značaja" - maršal Ferdinand Fos, francuski profesor strategije.

„Veći avion je nemoguće napraviti" - „Boingov" inženjer posle prvog leta aviona „boing 247", dvomotornog aviona za 10 ljudi.

Školarci su upamtili Hakslija kao nespretnog i nemoćnog učitelja, ali su istovremeno bili očarani njegovom rečitošću. Po svemu sudeći on nije bio gadljiv na tuđi uspeh jer je svom nekadašnjem učeniku, britanskom piscu Džordžu Orvelu (1903-1950), u pismu srdačno čestitao na uspehu romana „1984". Ovo remek-delo, objavljeno 1949. godine sa jasnom aluzijom na staljinistički režim, opisuje kako bi svet mogao da izgleda u dalekoj budućnosti (1984. godine). Posle globalnog svetskog rata planetom vlada totalitarni režim, sa jednopartijskim sistemom i „Velikim bratom" na čelu. Najmoćnije sredstvo Orvelove antiutopije je „Teleekran", uređaj koji istovremeno prima i šalje sliku i ton i u stanju je da registruje najmanji šum na ulici, u kući, na poslu... Niko nikada ne zna da li ga i ko nadzire. Decenije koje su usledile posle Drugog svetskog rata pokazale su da ni demokratski Zapad nije imun na ograničavanje ljudskih i građanskih sloboda, a Orvelove teleekrane širom sveta su odmenile sugurnosne kamere.

Kada je pre šezdeset godina Artur Klark (rođen 16. decembra 1917. godine) poslao članak popularnom magazinu „Bežični svet" u kome predviđa satelitsku komunikaciju, urednik časopisa rekao je svom pomoćniku:

- Molim te, uzmi ovaj članak, vrati ga tom ludaku i reci mu da ide bestraga - nije ni slutio koliko greši u proceni mrzovoljni urednik.

Na insistiranje drugih novinara članak pod nazivom „Da li raketne stanice mogu da obezbede globalni prijem radio signala?" ipak je objavljen. Autor teksta je bio mladi pisac Artur Klark. Njegove „raketne stanice" su danas poznate kao telekomunikacioni sateliti! Taj čovek, koga enciklopedije danas opisuju kao radarskog stručnjaka iz Drugog svetskog rata, lidera Britanskog međuplanetarnog društva, idejnog pokretača mnogih naučnih dostignuća i viteza britanske kraljevske stolice, želeo je da ostane pre svega upamćen kao pisac naučne fantastike i promoter svemira.

Kosmički beskraj već mu se zahvalio, okrenuvši ga 90 puta oko Sunca. Majka Zemlja bi takođe imala na čemu da mu zahvali. Mogućnost upotrebe raketa za radio komunikaciju je bila još onomad česta tema razgovora, ali je baš mlađani Klark napisao o tome izveštaj 1945. godine. On je predložio da stanice budu postavljene u region (danas poznat kao Klarkova orbita) 36.000 km iznad Ekvatora gde bi se pomerale istom brzinom kojom se kreće Zemlja i na taj način ostajući uvek u istom položaju u odnosu na nju i čineći da globalna komunikacija bude uvek moguća u realnom vremenu. Svoju pretpostavku Klark je obelodanio 12 godina pre konstrukcije prvog primitivnog satelita „Sputnik", pre nego što je televizija masovno ušla u upotrebu i pre pronalaska tranzistora. On, međutim, priznaje da budućnost nije predvideo do najsitnijih detalja. Zamislio je da raketni predajnici budu izrađeni od tehnologije tog vremena - vakuumskih cevi. Kako je neminovno da cevi budu velike, kabaste i nepouzdane, Klark je svoje satelite zamišljao kao ogromne svemirske stanice.

- Smatrao sam da su na tim stanicama neophodni čitavi timovi inženjera - rekao je Klark, koji je u to vreme radio na vojnim radarima.

Po sistemu koji je zamislio Klark danas se oko Zemlje za tačno 24 sata rotiraju sateliti, pa se čini da lebde iznad iste tačke. Klark je još uvek ponosan na svoje predviđanje mada...

- Kada vidim šta sve dolazi sa tih satelita, osećam sve jače srodstvo sa pokojnim doktorom Frankenštajnom - rekao je Klark.

Radoznalost ga je do 1950. godine odvela iz činjenica u naučnu fantastiku, žanr u kome se proslavio knjigama i filmovima poput „2001, Odiseja u svemiru". U njegovoj literaturi nailazimo na vizije koje su, bar u teoriji, na korak do ostvarenja. U romanu „Rajske fontane" iz 1979. godine predvideo je izgradnju kosmičkog lifta koji povezuje Zemlju sa Klarkovom orbitom. Kada je pisao o tome, ideja se činila kao potpuna fantazija, ali pronalazak superjakog materijala karbona sasvim je približio ovu Klarkovu zamisao ostvarenju. To što se ljudi već 30 godina nisu vratili na Mesec Artur Klark smatra privremenim zastojem. On je siguran da će čovek stići i na Mars, kao i da će zakoračiti u druge solarne sisteme - najpre pomoću robota ili će čak ljudske misli i svest biti prevedene u mašine.

- Kada njihova tela propadnu, jednostavno izvršite transfer njihovih misli, tako da ličnosti budu besmrtne. Snimite misli na disk i jednostavno ih prikačite na drugo mesto - predvideo je Artur Klark.

Interesantno je da je život ser Artura Klarka obeležen potragom za tehnološkim dostignućima od samog detinjstva. Njegov mlađi brat Fred seća se njihovih dečačkih dana na farmi Somerset kada je Artur pravio teleskope i lansirao ručno pravljene rakete. A, da li su se ostala deca pridružila njegovim aktivnostima?

- Ne, mi smo se držali podalje od opasnog osobenjaka - iskren je Fred.

ANA DRAGOVIĆ