@ Katarina

DUPLA FUNKCIJA SVESTI

Mi svi imamo svest ali vrlo malo nas zna za njenu duplu funkciju. Ovo sam otkrio slučajno dok sam kao i obično istraživao sebe i svoju svest putem raznih eksperimenata. Funkcija koju mi poznajemo jeste ona kojom se svakodnevno služimo za obavljanje svih radnji. Njome mislimo, donosimo odluke i kroz nju djelujemo. Međutim, često nam ova funkcija svesti zakaže i mi se tako nadjemo pred nekom teškom odlukom ili se nadjemo pred nekom nepremostivom depresijom od koje ne znamo kako da se odbranimo. U tom momentu možemo reći da je naša prva funkcija svesti zakazala pošto ne može da premosti prepreku i ostavlja nas ni tamo ni ovamo. Tada obično tražimo odgovore za ovu situaciju u raznim knjigama, posećujemo psihijatre ili idemo da porazgovaramo sa svojim prijateljima o ovoj situaciji ne bi li nam oni pomogli da je premostimo. Zamislite te jadne prijatelje ili psihijatre kada ih stavimo da odluče šta je najbolje u našem slučaju. Zamislite te ljude koji nemaju ništa zajedničko sa našom situacijom pošto je ne prozivljavaju kada mi od njih tražimo nemoguće - jer je ustvari to ono što tražimo. Ovi ljudi u najboljem slučaju uspjevaju da nam pomognu u našim situacijama ali ne mogu uvek. Odgovor na naše dileme i sve što se tiče našeg unutrašnjeg leži u nama i u tome što sam nazvao "druga funkcija svesti". Ako nasu prvu - svakodnevnu funkciju nazovemo našom radnom funkcijom svesti, pošto se njome svakodnevno koristimo onda ovu drugu funkciju možemo nazvati savetodavnom. Sa prvom mi obavljamo posao za nas a druga obavlja posao za nas. Mislim da u njoj leži ključ za zdrav razum i ispravno ponašanje a ona se svakako može iskoristiti i za svašta drugo. Dakle naša svakodnevna svest je ona kojom radimo a ova druga je ona u čije se delovanje ne smemo uplitati jer ona radi sama za sebe a za nas.

Sada bih da dam primer kako je možemo koristiti da bi nam pomogla u otklanjanju psihičkih bolesti neuroza i trauma.

Metoda koju i sam koristim je metoda koju volim obavljati ležeći na podu. Dakle lezite na pod i zatvorite oči. Obratite pažnju da imate dovoljno mesta tako da ruke i noge ne budu ograničene ako im bude potrebno mesto za pokret. Kada ste ovo ucinili- recite sebi doslovno rečima ovako: Kako da prestanem biti neurotičan (na). Ovo recite samo jednom i samo pustite vašu svest neka luta i neka sada radi sta želi - neka ide kuda hoće i neka vas vodi. Nemojte presudjivati o tome šta se dogadja u vama već samo posmatrajte tok, fluid misli. Samo posmatrajte - budite svedok samog sebe i onoga što se dogadja u vama.Vasa svest će ici od misli do misli i od osećaja do osećaja. Ovo svakako nećete uraditi ni sa prvom svesti već će to uraditi druga funkcija svesti - ona koju smo želeli da aktiviramo. Veoma je važno da nista ne radite vi jer onda samo preuzimate prvom funkcijom i kvarite proces onemogućavajući drugoj funkciji da radi za vas.

Samo posmatrajte. Svesni da ćete vašom prvom funkcijom samo pokvariti stvar suzdržite se od toga.

Ako nakon odredenog vremena poželite da se odmorite od ovoga možete otvoriti oči i početi da osećate rezultate vežbe - a oni su u mom slučaju sledeći. Osećam se slobodno, disanje mi je dublje i potpunije osećam neki mir i uopšte osećam pomak moga duha u pozitivnom smeru.

Ovo pitanje koje sam ovde naveo:"Kako da prestanem biti neurotičan" može biti formulisano onako kako nama odgovara i u zavisnosti u vezi čega nam treba pomoc u zivotu - npr.: "Kako da se postavim u odnosu na tu i tu osobu" ili "Kako da budem otvoren prema toj osobi" ili kako vi to već želite da formulišete.

Mislim da je ovo oružje koje moderna psihologija ne koristi jer ga jednostavno zaobišla ili ga namerno zaobilazi možda što zvuči pomalo čudno ili na granici new age-a ali ko može tvrditi da smo onakvi kakvi se sami sebi činimo. Mislim da je ovo vredno daljnjeg istrazivanja jer treba pristupiti otvoreno biću sa svešću kakvo čovek jeste a ne sa nekim već utvrdjenim predrasudama. Ja sam sto puta napravio grešku u svojim procenama dok sam tražio odgovore i svaki put sam odbacio te procene bez obzira koliko da me je pogadjalo to što nisam bio u pravu jer tako je to u traganju za istinom.To je poput traganja za zlatom, ponekad se traga i čitav život a sve sto je u koritu je samo pesak ali strpljenje i želja nas teraju da tražimo dalje. Jednom možda nadjemo ili ako ne mi a ono neko drugi.

Druga funkcija svesti kada provedena na način kako sam ga opisao stvarno uliva samopouzdanje jer znamo da u sebi imamo najboljeg savetodavca i pomocnika koji nas nikada neće izdati i reći da ne želi da nam pomogne pošto je deo naš-prijatelj koji nas najbolje razume pošto je on mi i proživljava sve što mi proživljavamo - bolji znalac naših problema od bilo koga drugog.

Ovo treba uzeti i eksperimentisati sa tim pošto nas može odvesti do nezamislivih rezultata i otvoriti nam nova područja ljudskog - dati ključ od zaključanih vrata naše svesti.

Zamislite sretne ljude kojima bi se strašno povećalo samopouzdanje koliko bi mogli imati lakše bolje i skladnije odnose sa drugima kao i sa svojom okolinom uopšte.

Zamislite kolika je vera u sebe kada vidite da u sebi imate najboljeg prijatelja.

Poreklo egoizma leži u neprepoznavanju druge funkcije svesti. Zasto? Zato što kada nismo zadovoljni sobom onda stalno tražimo od drugih da nam ispunjavaju to zadovoljstvo. Mi vidimo samo sebe i svoje nezadovoljstvo drugi postoje kao neko ko će nam ispuniti želje, mi počinjemo da pretpostavljamo svet i želimo da sve bude po nasem, nespremni da se suočimo sa stvarima kako one nailaze.

Kada koristimo drugu funkciju svesti onda nalazimo da nemamo potrebe da tražimo od drugih ono što već imamo u sebi i nas egoizam lagano popušta.

Osustvo egoizma je odsustvo konflikta.

Nas svet je mesto eksperimentisanja zato treba da ga koristimo za upravo to kako bismo poboljšali i doveli na optimalni nivo sebe kao i sve oko nas.