Rune, Uklesane ili usečene u stene susrecemo prvi put u bronzanom dobu. Iza sebe su ih ostavila germanska
plemena kojima je to bio jedini način pismene komunikacije. Pošto su Germani
mnogo putovali, ti nalazi se nalaze na širokom prostoru Evrope. Rune susrećemo u
Skandinaviji, Holandiji, Danskoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji kao i drugim
delovima Evrope.
O samom poreklu runa ne zna se pouzdano mnogo. Ono je
zamagljeno mnogim mitovima i misterijama. Oni koji znaju nešto vise o poreklu
prekrili su to znanje velom tajnovitosti i kao tajnu nauku prenose ga malom
broju odabranih ljudi, koji su dužni da se prema usvojenom znanju ponašaju u
skladu sa tradicijom.
Reč runa dolazi iz Norveške. Runar ima značenje magijskog
znaka ili sigil-a. Stara germanska reč runa sastoji se iz dva značenja; jedno
znači tajna a drugo šaputati. Raunen je reč koja je veoma bliska reči runa i ne
zna se tačno koja je iz koje proizašla. Raunen je reč u živom jeziku i znači
dobiti ili steći. Ako se sa runama upustimo u traganje po legendama onda ćemo
pronaći da je rune i runski alfabet izumeo Odin, ili Votan, koji je jednooki bog
skandinavskog podzemlja.
Obešen naglavačke Odin je na Svetom drvetu Igdrasilu
visio bez hrane i vode devet dana i noći. Dok je tako obešen visio doživeo je
spoznaju i tako je formulisao rune. Igdrasil simbolično povezuje zemlju i nebo.
To drvo ima tri korena od kojih prvi doseže do zemlje divova, drugi do podzemlja
(zagrobnog sveta mrtvih), treći do sjajne kuće bogova. Iz ovoga je lako
zaključiti da rune predstavljaju vezu čoveka sa pobrojanim svetovima. Odatle i
proizilazi mističnost i tajnovitost kojom su rune obavijene sve do danas.
Sam
bog Odin je zaštitnik heroja kao i vrhovni bog okultne mudrosti. U prikazama ga
najčešće srećemo kao ratnika pod punom ratnom spremom ili kao starca. U svim
prikazama za Odina je karakteristično jedno njegovo prodorno i ledeno plavo oko.
Kao bog runa jahao je na osmonogom konju u pratnji dva vuka i dva gavrana.
Putujući sa ovom svojom čudnom pratnjom lečio je bolesne koje je sretao na svom
putu. Za isceljenje koristio je moć runa. Takođe je pomocu runa koje su ostajale
urezane iza njega, štitio ljude od raznih zala koja su ih opsedala. Rune su bile
i najjači štit kojim se Odin koristio da bi se zaštitio od svojih neprijatelja i
da bi ih držao na odstojanju. Paralelno sa ovim mišljenjem postoji i mišljenje
da su rune potekle od grčkog alfabeta. Neki nalaze sličnost sa feničanskim
slovima.
Nesumnjivo je njihovo magijsko poreklo i ono seže daleko u praistoriju
ljudske civilizacije, u neolit. Zato nije ništa čudno što se lako pronalazi
sličnost između runa i Ji Đinga a takođe i Tarota. Ono što je još uočljivije to
je nesumnjiva veza sa astrologijom i svako slovo runa je usko povezano za
određeni zodijački znak ili planetu. Poslednjih godina širom sveta dolazi do
pojačanog interesovanja za izučavanje i svakodnevno korišćenje runa za zaštitu i
predviđanje sudbine.
SIGIL Slovni znak rune likovno izgleda veoma jednostavno.
Sastoji se samo od pravih linija. Te prave linije se presecaju ili lome naglo u
jednoj tačci bez upotrebe ublažavajuće, zaobljene krive. Znak koji se sastoji
samo od pravih linija bilo je lako uklesati u stenu ili drugi materijal. Pošto
ovo pismo ne sadži obline za koje treba savršen alat i pristojna zanatska
veština, misli se da su rune kao pismo pojavile na samom osvitu civilizacije.
Likovna jednostavnost dozvoljavala je svakom i sa primitivnim alatom da sastavi
jasan i razumljiv trag, najčešće u kamenu. Pretpostavka je da su stene pećina u
kojima su živeli ljudi u davna vremena bile i prvi materijal na kome se
pojavljuju rune. Kasnije sa razvojem tehnologije nastupa drvo a za njim metali.
Danas se rune sreću izvedene u raznim periodima, srećno rune izvedene najčešće
srećemo na drvetu voćaka, (pločice koje su bile zgodne za transport), kao i na
zlatnim, srebrnim ili bronzanim pločicama. Danas se rune najčešće sreću izvedene
na kvalitetnom i glatko obrađenim drvenim pločicama.