Hironov mit – šta to znači?
Astrologija se zasniva na arhetipovima i sinhronicitetu. Život i sudbina su arhetipske tvorevine. A susretanja i događaji su u skladu sa nekim algoritmom koji mi razumemo i objašnjavamo sinhronicitetom.
Naše susedne planete, Venera i Mars, dobile su imena po 2 rimska boga, a kvaliteti ovih rimskih bogova se ogledaju u astrološkim kvalitetama Venere i Marsa.
Venera je bila boginja lepote i ljubavi, au astrologiji Venera vlada lepotom i ljubavlju. Mars je bio bog rata, au astrologiji Mars vlada time kako se potvrđujemo i idemo za onim što želimo, i da, kako se borimo ili ratujemo.
Ista stvar se odnosi i na Hirona, koji je dobio ime po grčkom kentauru i polubogu. Ako pogledamo grčki mit o Hironu, razumemo kvalitete i teme kojima Hiron vlada u našoj natalnoj karti.
U astrologiji, Hiron je poznat kao ranjeni iscelitelj. Ali ima mnogo više od tog pojma i objašnjenja. Hajde da seciramo grčki mit da bismo razumeli šta predstavlja Hiron:
1. tema – Napuštanje
Saturn, Hironov otac se transformisao u konja kada se pario sa Hironovom majkom. Kao rezultat toga, Hiron je rođen kao polu-čovek, polu-konj. Zgrožena njegovim izgledom, majka ga napušta.
Stoga, u astrologiji, Hiron vlada temama napuštanja, srama ili odbacivanja samo zato što smo različiti.
Hiron je mesto gde osećamo da nešto nije u redu s nama, gde se osećamo napušteno, čudno i neadekvatno.
2. tema – Poučavanje i lečenje
Nakon što je napušten, Hirona usvaja Apolon, grčka verzija Sunca. Apolon uči Hirona svemu što zna – poeziji, medicini, herbalizmu, astrologiji.
Pošto je bio polu-čovek, pola konj, Hiron je imao prednost. Ne samo da je bio u mogućnosti da pristupi božanskom uvidu zahvaljujući svojoj polubožanskoj prirodi, već je bio i veoma povezan s prirodom, zahvaljujući svojoj prirodi polu-konja.
Hiron je uspeo da spoji najbolje od dva sveta, postavši najmudriji i najcenjeniji učitelj i iscelitelj svog vremena.
Stoga, Hiron vlada onim učiteljima ili ljudima koji vide naš potencijal i pomažu nam da ozdravimo i rastemo. Hiron takođe vlada holističkim isceljivanjem – isceljenjem koje dolazi kada kombinujemo različite pristupe, prirodne i duhovne.
Ne samo da u Chironu ništa nije u redu (čak i ako su ga čak i njegovi roditelji smatrali 'ružnim' ili 'drugačijim') – već mu je upravo njegova jedinstvena poluživotinjski, polubožanska dualna priroda omogućila da postane veliki iscelitelj.
Zato su naše najdublje rane često naši prikriveni darovi. Upravo oni delovi nas koji su neobični, čudni ili različiti nam omogućavaju da budemo kreativni i pronađemo isceljenje ili rešenja tamo gde tradicionalne metode ne uspevaju.
3. tema – Transcendencija i nasleđe
Herkules, jedan od njegovih učenika, nenamerno je ranio Hirona. Da bi se oslobodio patnje, Hiron menja svoju besmrtnost sa Prometejem (Uran).
Prometej je bio okovan za stenu jer je ukrao vatru od bogova i dao je ljudima. Budući da je želio pomoći ljudima, Prometej je kažnjen od strane bogova i prikovan za stenu gde ga je mučio orao koji mu je jeo jetru do večnosti.
Kada Hiron trguje svojom besmrtnošću, dešavaju se dve stvari : Prometej je oslobođen, a Hiron se transformiše u prelepo sazvežđe Kentaura, jedno od najvećih sazvežđa na nebu.
Šta to znači?
Vratimo se astronomiji. Hiron kruži između Saturna, poslednje planete vidljive golim okom, i Urana, prve spoljašnje planete. Uran je simbol neba, božanskog, oslobođenja i prosvetljenja.
Hiron je most između Saturna i Urana , i to je naš jedini način da povežemo ili premostimo dva sveta – materijalni svet Saturna i božanski svet Urana. Ako želimo Uranovo obećanje slobode, oslobođenja i prosvetljenja, jedini put je Hiron.
ALI – i tu stvari postaju zanimljive – sve dok smo poluljudi, postoji deo nas koji jednostavno nije dizajniran za 5D uranske realnosti.
Taj deo nas koji je priroda (Saturn) treba alhemizirati i transformisati. Sazvežđe Kentaura je simbol našeg nasleđa (Nagrada koja nam je mitski obećana). Kada 'umremo' tj. zakoračimo u uransku, 5D realnost, šta ostavljamo za sobom? Naše najveće nasleđe na Zemlji je naš Hironski rad.
Naši napori da uzmemo ono čime nas je priroda dala – naše gene, naš DNK, našu 'prirodu', i da ih alhemiziramo u svoj najveći mogući izraz, naše je životno delo . U kontinuiranom procesu transformacije naših 'rana' u darove konačno možemo postići i nadmašiti svrhu našeg života.
Dao je zemaljski život, a povratno dobio večni!
Na svakodnevnom nivou životnih aktivnosti, treba činiti dobra dela. Dok na nekom višem stepenu postojanja treba činiti velika dela kojima svesno nadvisujemo sebe. A na nekom najvišem stepenu egzistencije, u kritičnim situacijama očekuje se da čovek prevaziđe sam sebe, i najsmelija očekivanja, i učini više od bilo koga. Eto, možda i pomalo neprimereno, ali poput Isusa - koji je na Gologoti svesno ili u nekom ekstatičnom stanju, ali bez da je očekivao bilo kakvu nagradu - dao svoj život za sve nas!
A nagrada mu je bila jedinstvena - Uskrsnuće! ✝
Amin!