@ Laura, Zadar

Angina pectoris, zajedno sa infarktom miokarda spada u ishemijeske bolesti srca. Ishemijske bolesti srca su inace najcesci uzrok smrti u industrijskim zemljama (tumori su na drugom mestu). Obicno se javljaju izmedju 45. i 55. godine zivota. Najcesci uzrok ishemijske bolesti srca je ateroskleroza koronarnih arterija. Ateroskleroza je itekako cesta pojava u savremenom dobu, a nastaje sa starenjem organizma. Faktori rizika za pojavu arterioskleroze su poviseni arterijski pritisak, secerna bolest, povisene vrednosti holesterola, kao i genetska predispozicija. Osim toga, uzrokovana je i danasnjim stilom zivota, nacinom ishrane, smanjenom fizickom aktivnoscu, povecanim stresom i pusenjem, kao vrlo bitnim faktorom rizika.Osim aterosklerozom, ishemijske bolesti srca mogu biti uzrokovane embolusima, zatim kod stanja gde su potrebe miokarda za kiseonikom povecane (pr.kod srcanih mana, arterijske hipertenzije, aortne stenoze, miokardiopatije... Ishemijske bolesti srca mogu biti potencirane i anemijom, hipertireozom).

Ateroskleroticni proces u arterijama napreduje sporo, postepeno, obicno pocinje jos u ranoj mladosti, prolazi kroz nekoliko stadijuma i nejcesce nije pracen simptomatologijom sve do suzenja arterije od 75%, odnosno dok lumen koronarne arterije nije suzen za 3/4 i vise, kada se pocinju javljati simptomi ishemijske bolesti srca. Osnova ateroskleroticnih plocica je tzv.fibrozna kapica ispod koje se nalaze masti. Prskanjem fibrozne kapice (neposredni povod za prkanje moze biti na primer skok krvnog pritiska) stvaraju se uslovi za nastanak tromba. Ovo je otprilike osnova ishemijskih bolesti srca, sa daljim manjim razlikama.

Postoje dve vrste ateroskleroticnih plocica:

Stabilna ateroskleroticna plocica koja je patofizioloska baza za nastanak stabilne angine pektoris.

Nestabilna ateroskleroticna plocica koja je baza za razvoj akutnog ishemijskog sindroma koji obuhvata tri bolesti: nestabilnu anginu pektoris, akutni infarkt miokarda, i naglu smrt. Osnovna razlika u nastanku infarkta miokarda i nestabilne angine pektoris je sto i u jednom i drugom slucaju imamo nestabilnu ateroskleroticnu plocicu, ali kod nestabilne angine imamo neokluzivni tromb (dakle tromb koji nije u potpunosti zapusio krvni sud, tacnije koronarnu arteriju (arterije koje ishranjuju srce)) a kod infarkta tromb je okluzivan - dakle zapusenje koronarnih arterija je potpuno.

STABILNA ANGINA PEKTORIS je angina koja je uvek provocirana manjim ili vecim naporom, fizickim ili psihickim: penjanjem uz stepenice, trcanjem, nosenjem tereta, prijatnim ili neprijatnim emocijama, sexualnim cinom, izlaskom na hladan vazduh. Do pojave anginoznog bola dolazi jer pri pojacanom radu povecan je zahtev srcanog misica (Sunce) za kiseonikom (Uran), a on, ne moze biti zadovoljen jer su koronarne arterije suzene ateroskleroticnim procesom (konjunkcija i disharmonicni aspekti). Ono sto je bitno za ovu anginu je da je bolesnik moze, koliko-toliko, kontrolisati, tacnije spreciti izbegavanjem napora ili stanja koji je izazivaju.U osnovi klinicke slike je anginozni bol (najcesci aspekt MO AQ 0, 90, 180, 150 SA; MO 29*Sa , Ge; MO 24* Le ,AQ ), koji je karakteristican po lokalizaciji, karakteru, sirenju, intenzitetu i pratecim simptomima.

Lokalizacija bola je tipicna, to je sredogrudje(Ge ), iza srednjeg dela grudne kosti. Karakter bola se najcesce ispoljava u vidu stezanja(SA ), zarenja(MA 45*,90*,135*,150*,180* MO ), pritiska (MA 45*, 90*, 135*, 150*, 180* SA ), paljenja (MA 0*, 45*,90*,135*,150*,180* UR). Sirenje bola je karakteristicno prema vilici(MA ) i vratu(2*, 14*, 26*), duz leve ruke (MO Ge ), niz nadlakticu, podlakticu, prema ledjima (MO Le ) i stomaku (MO ). Moze se siriti prema jednom od ovih pravaca, a nekada u vise njih, mada je najcesce prema ramenu i niz levu ruku. Intenzitet bola moze biti razlicit, i obicno traje od 1-10 minuta (MO AQ ).

Prateci simptomi anginoznog bola su malaksalost, hladno preznojavanja i strah (MO 0*, 45*, 90*, 135*,150*,180* SA ). Ovo bio tipican anginozni bol, mada bol nekad moze biti atipican po lokalizaciji i kvalitetu (pr. kod dijabeticara kod kojih se mogu javiti samo malaksalost i gusenje).

NESTABILNA ANGINA PEKTORIS se nekada nazivala predinfarktno stanje a obuhvata niz klinickih oblika koji se nalaze izmedju stabilne angine i akutnog infarkta miokarda. Kod velikog broja bolesnika ona je predznak akutnog infarkta, bolovi se javljaju nekoliko sati ili dana pre infarkta (zato ju je vazno prepoznati). Osnovna karakteristika ove angine je da se anginozni bol moze javiti u miru, tokom odmora, sna, najcesce nocu, i NIJE provociran naporom (MO 24*). Ova angina moze nastati de novo ili prelaskom vec postojece stabilne angine u nestabilnu formu. Anginozni bol je isti po lokalizaciji i karakteru kao kod stabilne angine, ali se razlikuje po trajanju, znatno je duzi, od 10 minuta do pola sata, i razlikuje se po intenzitetu, odnosno, znatno je jaci (MO 29* AQ 0*, 45*, 90*, 135*,150*,180* SA , MA ). Prateci simptomi su hladno preznojavanje, izrazita malaksalost, uznemirenost, strah, lupanje i preskakanje srca, gusenje, nesvestica, muka, povracanje (MO 0*, 45*, 90*, 135*,150*,180* SA , MA , UR).