4. Мојсијева, глава 30

 

1. И каза Мојсије синовима Израиљевијем све што заповједи Господ.

2 Мој. 24:3, 5 Мој. 5:27, 5 Мој. 5:31, Јован 1:17, Дјела 7:37

2. И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевијех говорећи: ово је заповједио Господ.

4 Мој. 1:4, 4 Мој. 1:16, 5 Мој. 1:13, 5 Мој. 1:17

3. Кад који човјек учини завјет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази ријечи своје, него нека учини све што изађе из уста његовијех.

1 Мој. 28:20, 3 Мој. 5:4, 3 Мој. 27:2, Суд. 11:30, Суд. 11:35, Јов 22:27, Псал. 22:25, Псал. 50:14, Псал. 56:12, Псал. 66:13, Приче 20:25, Проп. 5:4, Наум 1:15, Мат. 14:9, Дјела 23:14

4. А кад жена учини завјет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца својега,

5. И чује отац њезин за завјет њезин или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завјети њезини, и све чим је везала душу своју да је тврдо.

6. Ако ли отац њезин порече то онај дан кад чује, завјети њезини и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њезин порече.

7. Ако ли се уда па има на себи завјет или изрече што на уста своја чим би се везала,

8. А муж њезин чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завјети њезини, и тврдо да је све чим је везала душу своју.

9. Ако ли муж њезин кад чује онај дан порече, укида с завјет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.

1 Мој. 3:16, 1 Кор. 7:4, Ефес. 5:22, Кол. 3:18, 1 Пет. 3:1

10. А завјет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.

3 Мој. 21:7

11. Али ако буде у кући мужа својега учинила завјет и за што везала душу своју заклетвом,

12. И муж њезин чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завјети њезини, и да је тврдо све за што је везала душу своју.

13. Ако ли то порече муж њезин онај дан кад чује, сваки завјет који би изашао из уста њезинијех и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њезин порекао, и Господ ће јој опростити.

14. Сваки завјет и све за што би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њезин потврђује и укида.

15. Ако би муж њезин од дана до дана ћутао, онда потврђује све завјете њезине и све за што би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.

16. Ако ли порече пошто чује, сам ће носити гријех њезин.

17. Ово су наредбе, које заповједи Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њезиној, докле је у кући оца својега.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga