Duhovnost

Pakleni plan osvajanja sveta koji izvode judeo – masoni

Povodom znamenitih “Protokola sionskih mudraca” “potrebno je nekoliko reči da bi čitaoci bili pravilno obavešteni o jednoj od najznačajnijih stvari po opstanak čovečanstva. Velika katastrofa koju spremaju tajne, podzemne sile koje su od pamtiveka upravljale sudbinom naroda, prete da u najskorijoj budućnosti ostvare svoje satanske namere. I uspeće ako se čovečanstvo na vreme ne trgne i ne stane energično u svoju vlastitu samoodbranu.

Jedan sud u jednoj neutralnoj zemlji doneo je “posle dvogodišnje istrage” odluku, da znameniti “Protokoli sionskih mudraca” nisu ništa drugo do običan falsifikat!!! Mnogobrojni listovi, kao po komandi, doneli su izveštaj da su sva nastojanja da se dokaže istinitost istih bila slaba i ništavna.

Ovo treba da je kratko i dovoljno da se obesnaži jedan od najopasnijih poduhvata protivu čovečanstva. Jedna odluka je pala; šta bi još htelo čovečanstvo??? Kako sme ono i da pomisli da ono sto je rešio jedan sudija pojedinac nije tačno?!

Međutim evo samo nekoliko “sitnica”, nekoliko poučnih detalja o uslovima koji ovu “presudu” tj. sudijsku odluku u potpunosti obesnažuju, i to:

1) Pošto bezmalo celokupna štampa stoji pod jevrejskom vlašću, istina može teškom mukom i postepeno da se progura do javnosti. Jedna je od osnovnih težnji jevrejstva da narodi i nadalje ostanu u nepoznavanju činjenica koje su za njih od životne važnosti.

2) “Protokoli sionskih mudraca” pretstavljaju strategijski plan jevrejskog naroda za osvajanje sveta. Ova knjiga, protivno svim nastojanjima jevrejstva da se ista sačuva u najvećoj tajnosti, izašla je na javnost pre nekih 30 godina, (sačinjena je na velikom cionističkom tajnom kongresu u Bazelu 1897 godine) i u velikoj je meri primenjeno već u delo ono što je u njoj predviđeno. Prirodno je da je ta činjenica izazvala opravdanu, reakciju kod Nejevreja.

3) Boljševizam, kako ćemo videti, jevrejski proizvod, kojim oni pod izgovorom “opšte koristi” svesno uništavaju u našem čoveku sve ono što ga čini čovekom, ubijajući u njemu dušu i sve moralne vrednosti, istovremenim oduzimanjem svake sopstvenosti, pretvarajući konzekventno i čoveka samog u običan broj, taj isti boljševizam, pod koji narodi u svome iskrenom i idealističkom nastrojenju zamišljaju nešto sasvim drugo, preti da preplavi svet. Ko pročita Protokole, mnoge će mu stvari, mnoge će mu činjenice iz svakidašnjeg života postati jasne.

Naša kultura, naš opstanak kao slobodnih živih bića je u opasnosti, i zato nije čudo što se na svima stranama, u svima državama diže jedan talas antisemitizma, čim narodi uoče istinu, jedinu i strašnu. Ovaj pokret nije ništa drugo do reakcija i samoodbrana protivu te opasnosti.

Prirodno je dakle, što jevrejstvo pokušava da porekne sve to, tvrdeći da su “Protokoli« lažni. Jedna sudska odluka koja bi to potvrdila, pa bez obzira na koji se način do nje došlo, od velike, od neizmerne je važnosti. Stoga su upregnute sve sile, uložen je najveći trud, preduzete su sve moguće mere da se do jedne takve odluke i dođe.

U prvom redu je za to odabrana varoš Bern u Švajcarskoj, jer je predstavljala jedan zgodan forum. Vešto su se poslužili jednim paragrafom kantonalnog zakona koji ovlašćuje da se izvesna privatna lica sudski progone. Nekoliko siromašnih mladih ljudi, bez ikakve imovine, koji nisu imali mogućnost ni da se sami brane, optuženi su jer su bez dozvole za trgovanje prodali jednu knjigu, koja se i posle sudske presude može dobiti i u svim knjižarama u Švajcarskoj.

Teški problemi »verodostojnosti« iste vešto je pokrenut, upravo učinjen je zavisnim od pitanja da li su ti mladići imali pravo prodavanja ili ne. Što je najglavnije, pitanje istinitosti tih Protokola postavljeno je pošto se proces već bio istegao na celu godinu dana. I došlo se dotle da se sudski postupak odnosno spor, čiji je ishod od svetske važnosti, odvijao pred jednim običnim policiskim sudom, kao i to da odluka nije doneta od kolegijuma, već od jednoga sudije pojedinca, za koga se »slučajno« naknadno utvrdilo da je mason i marksista.

Zaista jedna vešto udešena stvar. Sem toga, da bi jevrejstvo osiguralo sebi sigurnu pobedu u ovom slučaju, odabrala je masu svojih znamenitih advokata i jednog »stručnjaka«. Drugi svedok – veštak, koga je sud naznačio kao neutralnog, poznati je mason velikog stepena Miljukov, biv. pretsednik revolucionarne kadetske stranke u Rusiji, koji je organizovao veliku i krvavu revoluciju u Rusiji 1904 godine. Pozvana je masa projevrejskih svedoka iz najudaljenijih krajeva sveta u Bern, onima međutim koji su trebali da dokažu istinitost Protokola onemogućen je prilaz.

Kad se zna da je Masonerija (Slobodno zidarstvo) slepo oruđe i apsolutni izvršni organ »jevrejskih svetskih mudraca« pomoću koje jevrejstvo faktički, i ako tajno, upravlja bezmalo celim svetom, kada se zna kakvu strahovitu zakletvu polažu slobodni zidari prilikom stupanja u tu »humanu« i »nepolitičku« organizaciju, kao i glavni zahtev: apsolutnu poslušnost i ćutanje, onda je lako zaključiti kako može da glasi jedna presuda doneta od ovakvih slepih izvršnih organa.

U interesu je međutim i samih tih slobodnih zidara – Nejevreja, da vide kakva im je lepa sudbina određena od strane te iste jevrejske »braće«.

Jevrejstvo je već unapred likovalo zbog svoje pobede, jer je odluka po pitanju verodostojnosti rečenih »Protokola« već unapred bila spremljena i doneta.

Evo dokaza za to: »Jeviš Deli Post« od 28 aprila 1935. donosi po tom predmetu između ostalog na četrnaest dana pre donošenja sudske odluke sledeće i to:

»Ovde se ne radi o tome da se dokaže ili ne autentičnost Protokola, ova je okolnost već regulisana. Od važnosti je sada to da se obesnaženju navoda da što veći publicitet po celom svetu. Odluka ima svuda da se bučno objavi. Sam, pak, proces dokazuje šta se sve može postići jednom dobrom jevrejskom organizacijom.«

Dakle, dve nedelje pre nego što je jedan švajcarski sudija ima da donese: presudu, jevreji trijumfalno objavljuju da se pobeda ima pripisti njihovoj organizaciji (dakle ne istinitosti njihovih navoda).

Pod ovakvim uslovima proces je bio lakrdija. Jevreji su i mogli da budu unapred sigurni u svoju »pobedu«, jer se dokazalo da je i prvi »ekspert« Gosp. Loosli u toliko neutralan, što je i sam po poreklu Jevrejin, ekspert koji je određen od suda kao »neutralan«.

Glavno jevrejsko glasilo »Jeviš Deli Post« od 13 maja 1935 ponovo je učinila jednu glupost na taj način što je pomenula i navela da je rečeni Losli u stvari projevrejski svedok, misleći da se s ove strane Okeana ne čitaju amerikanske novine. Time je dokazala svojim sopstvenim priznanjem da je ekspert Loosli, koji je trebalo da bude neutralan, u osnovi jevrejski agent i na taj način je doneta »odluka« kojom se Protokoli proglašavaju apokrifnim, jer se njihova istinitost »nije mogla« dokazati. Uzgred budi rečeno da je od 36 svedoka koji su se javili da stručnjački dokažu istinitost istih, samo je jednome dopušteno da uzme učešća u sporu i to nemački p. pukovnik Flajšhauer ali pošto su druga dvojica »eksperata« bila kao što smo videli »neutralna« to su ga prosto nadglasali. S druge pak strane dozvoljeno je bilo da preko stotinu svedoka brani jevrejsku tezu, pored napred rečena dva eksperta.

U ostalom evo još nekoliko detalja sa suđenja: u oktobru 1934 projevrejski svedoci dali su mnogo izjava i podataka koji ne odgovaraju istini. Jedan od branilaca zahtevao je da se isti kazne zbog lažnog svedočenja. Sud je odbio taj zahtev – iz tehničkih razloga! Sem toga, svedoci nisu potpisivali protokol svojih izjava, mogli su se uvijek izvući pod izgovorom da njihove izjave nisu verno zavedene. Član 92 Bernskog Krivičnog zakonika međutim zahteva da svi svedoci potpišu svoje izjave date u zapisnik. Pošto ova formalnost nije ispunjena i same izjave su pravno nevažeće. Pa ipak se i sam sudija istima služio i dozvolio da se i drugi služe.

Iz svega ovoga jasno se vidi da su »Protokoli sionskih mudraca« jedna strahovita istina u koju se može svako uveriti, ako malo bolje prostudira podzemni rad jevrejstva, jer ono je njegov pravi domen.

Na posletku, a kao glavni zaključak je sledeći: »Protokoli sionskih mudraca« nisu ništa drugo do sistematski i planski izrađena akcija, koju predviđa Talmud. Ako je Talmud lažan onda su i »Protokoli« lažni. Neka se jedan Jevrejin nađe koji će potvrditi da je Talmud lažan!!!

Protokol br. 1

Pravo je u sili. Sloboda je ideja. Liberalizam. Zlato. Vera. Samouprava. Despotizam kapitala. Unutrašnji neprijatelj. Gomila. Anarhija. Politika i moral. Pravo jačega. Neoborivost masonsko jevrejske vlasti. Cilj opravdava sredstvo. Gomila je slepac. Politička azbuka. Partiski razdori. Najcelishodniji je način uprave autokratija. Alkohol. Klasicizam. Razvrat. Princip i pravila masonsko-jevrejske vlade. Teror. Sloboda, jednakost, bratstvo. Princip dinastičke uprave. Uništenje privilegije gojske aristokratije. Nova aristokratija. Psihološki račun. Apstrakcija slobode. Smenjivanje narodnih predstavnika.

…Odbacivši frazorstvo, mi ćemo govoriti o značaju svake misli, a sravnjenjima i zaključcima osvetliti okolnosti!

Dakle, formulišemo naš sistem sa našeg i gojimskog* gledišta.
Treba napomenuti da su ljudi sa rđavim instiktima mnogobrojniji od dobrih, pa prema tome najbolji rezultati u upravljanju njima postižu se nasiljem i zastrašivanjem a ne akademskim rezonovanjem. Svaki čovek teži k vlasti, svaki bi hteo da bude doktor, kad bi samo mogao, ali je pri tom redak onaj koji ne bi bio gotov da žrtvuje sveopšte dobro radi postignuća svog ličnog blaga.

Šta je zadržavalo grabljive životinje koje se zovu ljudi? Šta ih je rukovodilo do danas?

U početku društvenog uređenja oni su se potčinili gruboj i slepoj sili, docnije – zakonu, koji je u stvari ta ista sila, – samo maskirana. Izvodim zaključak, da je po zakonu prirode pravo u sili.

Politička sloboda je ideja, a ne fakat. Ovu ideju treba umeti primenjivati, kada biva potrebno, da se idejnim mamcem privuku narodne snage u svoju partiju, ako je ona namislila da slomi drugu partiju koja se nalazi na vlasti. Ovaj zadatak biva lakši, ako se protivnik i sam zarazi idejom slobode, tako zvanim liberalizmom, te zbog ideje popusti u svojoj moći. Tu će se baš i ispoljiti trijumf naše teorije: olabavljene i popuštene dizgine uprave onog časa, po zakonu biće prihvata i prikuplja nova ruka, jer slepa sila naroda ne može ni dana probaviti bez rukovođe, i nova vlast samo zauzima mesto stare koje je oslabila od liberalizma.

U naše vreme pojavila se vlast zlata koja je zamenila liberale – upravljače. Bilo je vremena kada je upravljala vera. Ideja slobode je neostvarljiva, jer niko ne ume da se koristi njime umereno. Treba samo za izvesno vreme prepustiti narodu samoupravu i ono se ubrzo pretvara u razuzdanost. Od toga momenta počinju nicati međusobne raspre, koje uskoro prelaze u društvene bitke, u kojima države gore i njihov značaj pretvara se u pepeo.

Dali se država iznurava u vlastitim trzavicama, ili je unutrašnje nesuglasice bacaju pod vlast spoljašnjih neprijatelja, tek u svakom slučaju ona se može smatrati kao nepovratno propala: ona je pod našom vlašću. Despotizam kapitala, koji je sav u našim rukama, pruža joj slamčicu za koju se država, htele ne htela, mora držati u protivnom slučaju ona se kotrlja u propast.

Onoga, koji bi po svojoj liberalnoj duši rekao, da su rezonovanja ovakve vrste nemoralna, ja ću da upitam: ako svaka država ima dva neprijatelja, i ako joj je u odnosu prema spoljnjem neprijatelju dopušteno i ne smatra se nemoralno da upotrebljuje svakojake mere u borbi, kao na pr., neupoznavati neprijatelja sa planovima napada ili odbrane, napadati na njega noću ili neravnim brojem ljudi, zašto bi se onda takve mere u odnosu prema gorem i opasnijem neprijatelju, rušiocu društvenog stroja i blagostanja, mogle nazivati nedozvoljenim i nemoralnim?

Može li se zdrav logičan um pouzdati da uspešno rukovodi gomilama pomoću razumnih ubeđenja ili saveta, kad su mogućne protivrečnosti, pa ma i besmislene, ali koje se mogu učiniti prijatnije narodu koji površno shvata i razumeva? Rukovodeći se isključivo sitnim strastima, praznovericama, običajima, tradicijama i sentimentalnim teorijama, ljudi u gomili i ljudi gomile podležu partiskom cepanju koje ometa svaki sporazum, čak i na podlozi potpuno razumnog saveta i uverenja. Svaka odluka gomile zavisi od slučajne ili podmetnute većine, koja, zbog neznanja političkih tajni, donosi apsurdnu odluku koja unosi klicu anarhije u upravu.

Politika nema ničeg zajedničkog sa moralom. Vladalac koji se rukovodi moralom nije političar, te stoga nije ni čvrst na svome prestolu. Ko hoće da upravlja mora pribegavati i lukavstvu i licemerstvu. Velike narodne osobine – otvorenost i poštenje – poroci su u politici, jer one obaraju sa prestola bolje i sigurnije nego najači neprijatelj. Ove osobine treba da budu atributi gojskih država, mi ipak ne moramo se rukovoditi njima.

Naše pravo je u sili. Reč “pravo” je apstraktna i ničim dokazana misao. Ta reč ne znači više nego: dajte mi ono što hoću, da bih time pribavio dokaz da sam jači od vas.

Gde počinje pravo? Gde se svršava ono?
U državi, u kojoj je slaba organizacija vlasti, bezličnost zakona i vladaoca koji su obezličeni umnoženim zbog liberalizma pravima, u toj državi ja crpem novo pravo: – da jurnem po pravu moćnoga i da zbrišem sve postojeće poretke i ustanove, da stavim svoju ruku na zakone, da preustrojim sve ustanove i da postanem gospodar onih koji su nam prepustili prava svoje sile, odrekavši se njih dobrovoljno, liberalno….

Dok se sve savremene vlasti kolebaju i ljuljaju, naša će vlast biti neoboriva i jača od svih drugih, jer ona će biti nevidljiva sve dotle, dok se toliko ne učvrsti da je već nikakvo lukavstvo ne može potkopati.

Od privremenog zla, koje smo sada prinuđeni da vršimo, proizići će dobro nepokolebljive uprave koja će uspostaviti pravilan tok mehanizma narodnoga bića, poremećenog liberalizmom. Rezultat opravdava sredstvo. Obratimo pažnju u našim planovima ne toliko na ono što je dobro i moralno, koliko na ono što je potrebno i korisno.

Pred nama je plan, u kome je strategijski izložena linija, od koje ne možemo odstupiti bez rizika da vršimo rušenje mnogovekovnih radova.

Da bismo izradili i pripremili celishodna dejstva, treba imati u vidu podlost, kolebljivost, nepostojanstvo gomile, njenu nesposobnost da razume i poštuje uslove sopstvenoga života, sopstvenoga blagostanja. Treba pojmiti da je moć gomile slepa, nerazumna, da ona ne rasuđuje, samo osluškuje na desno i na levo. Slepac ne može da vodi slepe a da ih ne dovede do propasti, sledstveno – članovi gomile, bukači iz naroda, ma i genijalno pametni, ali bez razumevanja u politici, ne mogu se pojavljivati u svojstvu rukovodilaca gomile a da ne upropaste celu naciju.

Samo ono lice koje je iz detinjstva pripremano za autokratiju može znati i čitati reči sastavljene iz političkih slova.

Narod, prepušten samome sebi, t.j. bukačima i vođama iz njegove sredine, sam sebe ruši i lomi partiskim razdorima izazvanim težnjom za vlašću i počastima, i neredima koji iz toga proizilaze. Mogu li narodne mase mirno, bez takmičenja, da razmisle, da upute poslove svoje zemlje koji se ne mogu mešati sa ličnim interesima. Mogu li se one braniti od spoljašnjeg neprijatelja? To se ne da zamisliti, jer plan razdrobljen na toliko delova koliko je glava u gomili, gubi svoju celinu, pa prema tome postaje nepojmljiv i neizvodljiv.

Samo autokratno lice može izraditi planove opširne i jasne, u jednom redu koji čini raspodelu svega što se nalazi u mehanizmu državne mašine; iz toga treba zaključiti da se celishodna za jednu zemlju uprava mora skoncentrisati u rukama jednog odgovornog lica. Bez apsolutnog despotizma ne može postojati civilizacija, koju ne sprovode mase već njihov rukovođa pa ma ko on bio. Gomila je varvarin koji ispoljava svoje varvarstvo u svakoj prilici. Čim se gomila dočepa slobode, ona se ubrzo pretvara u anarhiju koja je sama po sebi najviši stepen varvarstva.

Pogledajmo na pijane životinje, onesvešćene vinom, na čiju je neograničenu upotrebu dato pravo zajedno sa slobodom. Nećemo valjda dopustiti da i naši dođu dotle. – Istina čivuti nepiju tj. neopijaju se. Narodi gojski zaneti su alkoholnim napicima, a omladina njihova ošašavila je od klasicizma i ranog razvrata na koji ih je podbadala i nagonila naša agentura – guverneri, lakeji, guvernate – u bogatim kućama pomoćnici, kelneri i naše ženskinje – u mestima gde se Goji vesele i zabavljaju. U ove poslednje ja ubrajam i takozvane “dame iz sveta”, njihove dobrovoljne sledbenice u raskoši i razvratu.

Naša je parola sila i licemerstvo. Samo sila pobeđuje u stvarima političkim, naročito ako se ona krije u talentima koji su neophodni za državnike. Nasilje mora biti princip, a lukavstvo i licemerstvo pravilo za sve vlade koji ne žele da stave svoju krunu pred noge agenata kakve bilo nove sile. Ovo zlo je jedino sredstvo da se dođe do cilja – dobra. Prema tome mi se ne smemo prezati od podmićivanja, prevare i izdajstva kad oni treba da posluže postignuću naših ciljeva. U politici treba umeti bez kolebanja uzimati tuđu svojinu, ako se do nje možemo dočepati pokretnosti i vlasti.

Naša država, idući putem mirnog osvajanja, ima pravo da zameni strahote rata neprimetnijim i celishodnijim kaznama kojima treba podržavati teror koji dovodi do slepe poslušnosti. Pravična ali neumoljiva strogost najveći je faktor državne sile: ne samo radi koristi nego i u ime dužnosti, pobede radi, mi se moramo držati programa nasilja i licemerstva. Doktrina računa toliko je jaka koliko i sredstva koje ona upotrebljuje. Prema tome mi ćemo trijumfovati i potčiniti sve vlade svojoj nadvladi ne toliko pomoću samih sredstava, koliko doktrinom strogosti. Dosta je da znaju da smo mi neumoljivi pa da prestane svaka neposlušnost.

Još u stara vremena mi smo u narodu prvi put uzviknuli: “sloboda, jednakost, bratstvo”, reči tako mnogo **** od tada ponavljane od nesvesnih papagaja koji odasvuda doleteše na ove mamce, sa kojima oni odneše blagostanje sveta, istinsku slobodu ličnosti pređe tako dobro zaštićenu od pritiska gomile. Tobože pametni inteligentni Goji nisu se snalazili u apstraktnosti izgovorenih reči, nisu primetili protivrečnost njihovog značenja i uzajamni odnos među njima, nisu uvideli da u prirodi nema jednakosti, ne može biti slobode, da je sama priroda ustanovila nejednakost umova, karaktera i sposobnosti, kao i potčinjenost njenim zakonima, nisu razmislili da je gomila slepa, da su njeni vođi – bukači, izabrani iz njene sredine radi upravljanja, u pogledu politike takvi isto slepci kao i ona sama, da čovek posvećen, pa ma bio i ludak, može da upravlja, a neposvećen, pa ma bio čak i genije, ništa neće razumeti u politici – sve su to Goji izgubili iz vida; a međutim na tome se temeljila i zasnivala dinastička vladavina: otac je predavao sinu znanje toka političkih poslova, tako da ga niko nije znao sem čkanova dinastije, i nije mogao izdati njegovu tajnu narodu kojim se vlada i upravlja. U toku vremena smisao dinastijske predaje pravog stanja političkih poslova bio je izgubljen, što je poslužilo uspehu naše stvari.

U svima krajevima sveta reči “sloboda, jednakost, bratstvo” svrstale su u naše redove, preko naših slepih agenata, čitave legione, koji su oduševljeno nosili naše zastave. Međutim, te su reči bile crvići koji su podgrizali blagostanje Goja, uništavajući svugde mir, spokojstvo, solidarnost, rušeći sve osnove njihovih država. Vi ćete videti docnije da je to poslužilo našem trijumfu: to nam je pružilo mogućnost, između ostalog, da dograbimo u svoje ruke najvažniji adut – uništenje privilegija, drugim rečima same suštine gojimske aristokratije, koja je bila jedina protiv nas zažtita naroda i zemalja. Na razvalinama prirodne aristokratije mi smo podigli aristokratiju naše inteligencije, na čelu svega – novčane. Cenzus ove nove aristokratije mi smo ustanovili u bogatstvu, koje od nas zavisi, i u nauci, koju pokreću naši mudraci.

Naš trijumf je bio olakšan još i time, što smo u opštenju sa potrebnim nam ljudima uvek dejstvovali na najosetljivije strune čovečijeg uma – na račun, na pohlepnost, na nenasitost i nezaježljivist materijalnih potreba čoveka; a svaka od tih pobrojanih čovekovih slabosti, napose uzeta, sposobna je da ubije inicijativu, stavljajući volju ljudi na raspoloženje kupcu njihove delatnosti.

Apstrakcija slobode pružila je mogućnost da se gomile ubede, da vlada nije ništa drugo nego upravnik na dobru sopstvenika zemlje – naroda, i da se ti upravnici mogu menjati kao pohabane rukavice.

Okolnost pak da se narodni predstavnici mogu smenjivati stavila ih je na raspoloženje nama i našim ciljevima.

Protokol br. 2

Ekonomski ratovi su osnov jevrejske prevlasti.

Pokazna (prividna) administracija i “tajni savetnici”. Uspesi razornih doktrina. Uloga štampe. Prilagođavanje u politici. Vrednost zlata i dragocenost jevrejske žrtve.

Za nas je neophodno potrebno da ratovi, po mogućnosti , ne donose nikakve teritorijalne koristi: to će prebaciti rat na ekonomsku osnovicu i narodi će u našoj pomoći sagledati silu naše prevlasti, a takvo stanje stvari staviće obe strane na raspoloženje našoj internacionalnoj agenturi koja je snabdevena milionima očiju, pogleda nesprečavanih nikakvim granicama. Tada će naša medjunarodna prava smrviti nacionalna prava i vladaće narodima isto onako kao što građansko pravo pojedinih država upravlja međusobnim odnosima svojih podanika.

Administratori koje mi vrbujemo iz publike, u zavisnosti od njihovih ropskih sposobnosti, neće biti lica pripremljena za upravljanje, i stoga će oni lako postati pioni u našoj igri, u rukama naših učenih i genijalnih savetnika, specijalista, vaspitanih još iz ranog detinjstva za upravljanje poslovima celog sveta. Kao što vam je poznato, ovi naši specijalisti crpeli su radi upravljanja potrebne podatke iz naših političkih planova, iz eksperimenata i iskustava istorije, iz posmatranja svakog tekućeg momenta. Goji se ne rukovode praktikom bespristrasnih istoriskih posmatranja, već teoretičnom rutinom, bez ikakvog kritičkog odnosa prema njenim rezultatima. Prema tome mi nemamo potrebe da od njih zaziremo – neka se oni za sada vesele ili žive u nadama na nove zabave ili u uspomenama o preživljenim. Neka za njih igra najglavniju ulogu ono što smo im mi ulili da priznaju za zahteve nauke (teorije). U tom cilju mi stalno, putem naše štampe, pothranjujemo slepu veru u njih. Intelektualci gojski ponosiće se svojim znanjima i, ne proveravajući ih logički, sprovodiće u delo sva pocrpena iz nauke saznanja koja su naši agenti vešto iskombinirali u cilju vaspitanja i obrazovanja umova u potrebnom za nas pravcu.

Nemojte misliti da su naša tvrđenja prazna i neosnovana: obratite pažnju na uspehe darvinizma, marksizma, ničeizma koji su tako zgodno s neše strane udešeni. Razorni i pogubni značaj ovih pravaca za gojimske umove, bar za nas mora biti očigledan.

Mi se moramo obazirati na savremena misli, karaktere, tendencije naroda, da ne bismo imali promašaja u politici i upravljanju administrativnim poslovima. Trijumf naše sisteme, čije delove mehanizma možemo raspoređivati razno, prema temperamentu naroda koje sretamo na svom putu, ne može imati uspeha ako praktična primena ne bude osnivala na sumiranju prošlosti u vezi sa sadašnjošću.

U rukama savremenih država nalazi se velika sila koja stvara kretanje misli u narodu – to je štampa. Uloga štampe je da iznosi tobož neophodne zahteve, da prenosi žalbe narodnog glasa, da izražava i stvara nezadovoljstva. Ali se države nisu umele koristiti ovom silom, i ona se našla u našim rukama. Kroz nju smo se dočepali uticaja, ostajući ipak u senci i zaklonu, zahvaljujući njoj mi smo prikupili u svoje ruke zlato, bez obzira na to što smo ga morali uzimati iz čitavih potoka krvi i suza… Ali mi smo se otkupili žrtvujući mnoge iz našeg naroda. Svaka žrtva s naše strane vredi hiljadu Goja pred Bogom.

Protokol br. 3

Simbolična Zmija i njen smisao. Nepostojanost ustavnih terazija. Teror u dvorovima. Vlasti častoljublje. Parlamentske govornice, pamfleti. Zloupotrebe vlasti. Ekonomsko ropstvo. “Prava naroda”. Špekulanti i aristokratija. Armija masono-jevrejstva. Degenerisanje Goja. Glad i pravo kapitala. Gomila i krunisanje “gospodara celoga sveta”. Osnovni predmet programa budućih masonskih narodnih škola. Tajna nauke društvenog uređenja. Opšta ekonomska kriza. Bezopasnost za “naše”. Despotizam masonstva je carstvo razuma. Gubitak rukovođe. Masonstvo i “velika” francuska revolucija. Car – despot Sionske krvi. Uzroci po kojima se masonstvu ne može naškoditi. Uloga tajnih masonskih agenata. Sloboda.

Danas vam mogu saopštiti, da je naš cilj već na nekoliko koraka pred nama. Ostaje još jedan mali prostor, a ceo naš put gotov je već da sastavi svoj krug Simvolične Zmije kojom mi predstavljamo naš narod. Kada se taj krug sastavi, sve evropske države biće njime zatvorene i stegnute kao snažnom presom.

Savremena ustavna vaga skoro će se preturiti, jer smo je mi udesili netačom zato, da bi se ona neprestano njihala dok se ne istupi i ne pokvari njezin oslonac – održač. Goji su mislili da su ga dosta čvrsto iskovali i jednako su isčekivali da se vaga uravnoteži. Ali je održač – vladari – zaklonjen svojim predstavnicima koji se ludiraju, zanoseći se svojom beskontrolom i neodgovornom vlašću. Za tu vlast oni su obavezni teroru koji je navejan u dvorove. Nemajući pristupa ka svome narodu, u samu njegovu sredinu, vladari već nisu u stanju da se dogovore sa njim protiv vlastoljubaca. Vladarska sila, koja vidi, i slepa narodna sila, budući razjedinjene našom veštinom, izgubile su svaki značaj, jer su posebno, kao slepac bez palice, posve nemoćne.

Da bismo podstakli vlastoljupce na zloupotrebu vlasti, mi smo protivstavili jedno drugome sve snage, razvivši njihove liberalne tendencije ka nezavisnosti. Mi smo u tom pogledu izazvali svekoliku preduzimljivost, naoružali smo sve ambicije, istakli smo vlast kao metu za sve ambicije. Od država napravili smo erene, na kojima se odigravaju smutnje i meteži. Još malo pa će se neredi, bankrotstva pojaviti svugde . . .

Neiscrpni brbljivci pretvorili su sednice parlamenata i administrativnih skupova u oratorske utakmice. Smeli novinari, neustručljivi pamfletisti svakodnevno napadaju administrativni personal. Zloupotrebe vlasti definitivno će pripremiti sve ustanove za pad, i sve će poleteti strmoglavice pod udarcima izbezumljene gomile. Revolucija!

Narodi su sirotinjom prikovani za težak rad jače nego što ih je prikovalo nekadašnje ropstvo: od njega su se ovako ili onako mogli osloboditi, mogli su se sa nijm obračunati, no od nevolje se ne mogu otrgnuti. Mi smo uneli u ustave takva prava koja su za mase fiktivna a ne stvarna. Sva ova takozvana “prava naroda” mogu postojati samo u ideji koja se na praksi nikad ne ostvaruje. Šta dobija proleter – trudbenik, savijen kao gudalo na svome teškom poslu, prignječen svojoj sudbinom, od toga što su mu brbljivci dobili pravo da brbljaju, novinari – da pišu svakojake gluposti naporedo sa ozbiljnim stvarima, kad proleterijat nema nikakve druge vajde od ustava sem onih žalosnih mrvica koje mu mi bacamo sa našeg stola kao naknadu i nameštenika neših, naših agenata?… Republikanska prava za siromaha su samo gorka ironija, jer neophodnost mal’te ne svakodnevnog rada ne da mu da se koristi njima, ali zato mu oduzima garanciju stalne i sigurne zarade, bacajući ga u zavist od štrajkova poslodavaca ili drugova.

Narod je pod našim rukovođenjem uništio aristokratiju, koja je bila njegova prirodna zaštita i hraniteljka radi svoje vlastite koristi nerazdvojno skopčane sa narodnim blagostanjem. Sada pak, sa uništenjem aristokratije, on je pao pod pritisak špekulacije obogaćenih probisveta i varalica koji su nalegli na radnike kao nemilosrdna mora.

Mi ćemo se pojaviti kao tobožnji spasioci radnika od tog jarma, kad mu predložimo da stupi u redove naše vojske – socijalista, anarhista, komunista, kojima mi uvek pokazujemo potporu tobož iz bratske opšte – čovečanske solidarnosti našeg socijalnog masonstva. Aristokratija, koja se po pravu koristila trudom radnika, bila je zainteresovana u tome da radnici budu siti, zdravi i snažni. Mi smo pak zainteresovani u obrnutom – u degeneraciji Goja. Naša je vlast u hroničnom gladovanju i slabljenju radnika, jer ga sve to potčinjava našoj volji, a kod svojih vlasti on neće naći ni snage, ni energije da se odupre njoj. Glad stvara kapitalu pravo na radnika pouzdanije nego što je to pravo davala aristokratiji carska vlast.

Nevoljom i zavidljivom mržnjom koja iz nje proističe mi pokrećemo gomile i njihovim rukama brišemo i satiremo one koji nam smetaju na našem putu.

Kada dođe vreme da se naš gospodar celoga sveta kruniše, – tada će iste ruke zbrisati sve ono što bi ovome moglo biti na smetnji.

Goje su se odvikli da misle bez naših naučnih saveta. Stoga oni i ne vide neotstupnu neophodnost, koje ćemo se mi, kad nastupi naše carstvo, neodložno pridržavati, a naime: da u narodnim čkolama treba predavati jedinu istinsku nauku, prvu među svima – nauku o uređenju čovečanskog života, društvenig stroja, koji zahteva podelu rada, a sledstveno i podelu ljudi na klase i staleže. Neophodno je da znaju svi da jednakosti ne može biti usled razlike u naimenovanju delatnosti, da ne mogu podjednako odgovarati pred zakonom onaj koji svojim postupkom kompromituje ceo stalež i onaj koji njime ne dodiruje nikoga drugog sem svoje časti. Pravilna nauka društvenoga uređenja, u čije tajne mi ne dopuštamo da Goji budu posvećeni, pokazala bi svima da se mesto i rad moraju održavati u određenom krugu, da ne bi bili izvor čovečanskih muka koje dolaze od nesaglasnosti vaspitanja sa radom. Izučavajući ovu nauku narodi će početi dobrovoljno da se pokoravaju vlastima i državnom uređenju koje one stvore. Pri sadašnjem stanju nauke i njenog pravca koji smo joj mi dali, narod, verujući slepo štampanoj reči, gaji po neznanju svom a u zabludama koje smo mu mi ulili, neprijateljstvo prema svim staležima koje on smatra kao više od sebe, jer ne razume značaj svakoga staleža.

Pomenuto neprijateljstvo će se još više pojačati na podlozi ekonomske krize koja će zaustaviti berzanske pogodbe i tok industrije. Stvorivši svima pristupačan nam podzemnim putevima, a pomoću zlata koje je sve u našim rukama, opštu ekonomsku krizu mi ćemo baciti na ulicu čitave gomile radnika jedovremeno u svima krajevima Evrope. Ove gomile pojuriće sa nasladom da prolivaju krv onih, kojima one u prostoti svoga neznanja zavide još iz detinjstva i čija će imanja tada moći da opljačkaju.

Naše oni neće dirati, jer će nam momenat napada biti poznat i mi ćemo preduzeti sve mere za obezbeđenje svojih.

Mi smo uvereni, da će progres dovesti sve Goje do carstva razuma. Naš despotizam će i biti takav, jer će on umeti razumnom strogošću da stiša sve nemire, da iskoreni liberalizam u svim ustanovama.

Kad je narod uvideo, da mu se u ime slobode čine svakojaka ustupanja i popuštanja, on je namah uobrazio da je gospodar i gurnuo u vlast, ali je, naravno, kao i svaki slepac, nabasao na masu prepona; pojurio je da traži rukovodioca, nije se dosetio da se vrati k pređašnjem i položio je svoja punomoćstva pred naše noge. Setite se francuske revolucije kojoj smo mi dali ime “velika”: tajne njezine pripreme dobro su nam poznate jer je ona sva delo ruku naših.

A od tog doba mi vodimo narode od jednog razočarenja do drugoga, da bi se oni i nas odrekli u korist onoga Cara-despota Sionske krvi kojega mi pripremamo svetu.

U današnje vreme mi smo kao međunarodna sila nepovredljivi, jer ako nas napadaju jedne, podržavaju nas i štite druge države. Neiscrpna podlost gojskih naroda, koji puzi pred silom, koji nemaju sažaljenja prema slabosti, koji su nemilostivi prema pogreškama i snishodljivi prema zločinima, koji neće da podnose protivrednosti slobodnoga uređenja, koji su strpljivi do mučeništva pred nasiljem smeloga despotizma – evo šta sve pomaže i doprinosi našoj nezavisnosti. Od savremenih premijera-diktatora oni trpe i podnose takve zloupotrebe, od kojih bi za najmanju oni odrubili glave dvadesetorici kraljeva.

Čime da se objasni takva pojava, takva nedoslednost narodnih masa u svom odnosu prema događajima, reklo bi se, jednoga reda?

Ta se pojava objašnjava time, što diktatori ovi šapuću narodu preko svojih agenata da oni tim zloupotrebama nanose štetu državama radi viših ciljeva – postizanja dobra dotičnih naroda, njihovog međunarodnog bratstva, solidarnosti i ravnopravnosti. Razume se, njima ne govore da se takvo sjedinjenje mora izvršiti samo pod našom državom.

I tako narod osuđuje prave i opravdava krive, ubeđujući se sve više i više u to da on može da čini sve što poželi. Zahvaljujući takvom stanju stvari, narod ruši svaku postojanost i stvara nerede na svakom koraku.

Reč “sloboda” potstiče ljudska društva na borbu protiv svake sile, protiv svake vlasti, pa šta više Božanske i prirodne. Eto zašto ćemo morati, kad se zacarimo, da tu reč sasvim isključimo iz čovječijeg rečnika kao princip životinjske sile koja pretvara gomile u krvoločne zveri.

Istina, te zveri zaspe svaki put kad se napiju krvi, i za to vreme lako ih je okovati u lance. Ali, ako im se ne da krvi, one ne spavaju i bore se.

Protokol br. 4

Stadium republike. Spoljašnje masonstvo. Sloboda i vera. Međunarodna trgovačko – industrijska konkurencija. Uloga špekulacije. Kult zlata.

Svaka republika prolazi kroz nekoliko stadiuma. Prvi od njih obuhvata prve dane ludovanja i besnila slepaca, kad on juri kao sumanut desno i levo; drugi se sastoji u demagogiji, od koje se rađa anarhija koja neizbežno vodi despotizmu, ali već ne zakonitom, otvorenom, pa prema tome i odgovornom, nego nevidljivom i nepoznatom i nešta manje osetnom despotizmu kakve bilo tajne organizacije. Ova organizacija dejstvuje prikriveno iza leđa raznih agenata, čija smena ne samo da ne škodi nego i pomaže tajnoj sili koja se, zahvaljujući toj smeni, oslobađa neophodnosti da troši svoja sredstva na naknade dugoročnim službenicima.

Ko i šta može svrgnuti nevidljivu silu?! A naša je sila baš takva. Spoljašnje masonstvo služi njoj i njenim ciljevima kao slepi zakon i prikriće, ali plan dejstva ove sile pa čak i mesto njenog bavljenja ostaće za ceo narod nepoznati.

No i sloboda bi mogla biti neškodljiva i postojati u svakodnevnom državnom životu bez uštrba po blagostanja naroda, kad bi se ona održavala na principima vere u Boga, na bratstvu čovečanstva, van misli o jednakosti kojoj protivreče sami zakoni zidanja koji su ustanovili potčinjenost. Kod takve vere narod bi bio pod upravom i starenjem svojih parohija i išao bi smerno i krotko pod rukom svoga duhovnog pastira, pokoravajući se Božjem rasporedu na zemlji. Evo zašto moramo neminovno potkopavati veru, iščupati iz uma Goja sami princip Božanstva i Duha i zameniti sve to aritmetičkim računima i materijalnim potrebama.

Da umovi Goja ne bi stizali da misle i zapažaju, treba ih odvratiti na industriju i trgovinu. Tako će sve nacije tražiti svoje koristi i u borbi za njih neće primetiti svoga zajedničkog neprijatelja. Ali, da bi sloboda konačno razjela i razorila gojimska društva, treba industriju staviti na špekulativnu podlogu: to će doprineti, da se ono što industrija otme od zemljoradnje ne zadrži u rukama, već da pređe u špekulaciju, tj. u naše kase.

Naporna borba za nadmoćnost, udarci u ekonomskom životu stvoriće, a i stvorili su već, razočarenja, hladna i nemila društva. Ova društva imaće potpunu odvratnost prema višoj politici i religiji. Njih će rukovoditi samo račun, t.j. zlato, prema kome će oni gajiti pravi kult, radi onih materijalnih naslada koje ono može dati. Tada će niže klase Goja, ne iz želje da služe dobru, pa šta više ne i radi bogatstva, već iz čiste mržnje prema privilegisanim, poći za nama protiv naših konkurenata na vlast – intelektualaca Goja.

Protokol br. 5

Stvaranje pojačane centralizacije uprave. Putevi masonstva ka dohvatanju vlasti. Uzroci nemogućnosti sporazuma među državama. “Predizbraništvo” Jevreja. Zlato je pokretač državnih mehanizama. Monopoli u trgovini i industriji. Značaj kritike. “Pokazne” (opsenite) ustanove. Premorenost od govorništva. Kako da se dohvati u ruke javno mnenje. Značaj lične inicijative Nadvlada.

Kakav se oblik administrativne uprave može dati društvima u kojima je podmitljivost pronikla svuda, gde se do bogatstva, dolazi samo veštim iznenađenjima poluvaralaških mahinacija, gde vlada raskalašenost, gde se moral podržava kaznenim merama i surovim zakonima a ne dobrovoljno usvojenim principima, gde su osećaji prema otadžbini i religiji zamrljani kosmopolitskim ubeđenjima? Kakav se drugi oblik uprave može dati ovim društvima, ako ne onaj despotski koji ću vam opisati dalje? Mi ćemo stvoriti pojačanu centralizaciju uprave, da bismo sve društvene snage dočepali u svoje ruke. Mi ćemo mehanički regulisali sve radnje političkog života naših podanika novim zakonima. Ti će zakoni oduzeti jedno za drugim sve slobode i popuštanja koje su Goji dozvoljavali, i naše carstvo će se obeležiti takvim veličanstvenim despotizmom, da će on biti u stanju u svako doba i na svakom mestu da poklopi i uguši sve protivradnje nezadovoljnjih Goja.

Reći će nam se da se taj despotizam, o kome ja govorim, ne slaže sa savremenim progresom, ali ja ću vam dokazati obrnuto.

U ona vremena, kada su narodi gledali na vladare kao na čistu manifestaciju Božje Volje, oni su se bez roptanja pokoravali autokratiji careva; ali od onoga dana, kada smo im mi ulili misao o njihovim sopstvenim pravima, oni su počeli smatrati vladare kao obične smrtne ljude. Božansko pomazaništvo spalo je sa glave careva u očima naroda, a kad smo mu oduzeli i veru u Boga, onda je moć vlasti bila izbačena napolje na mesto javne sopstvenosti, i mi smo je dograbili.

Sem toga, veština upravljati masama i licima pomoću vešto podešene teorije i frazeologije, pravilima opštežića i svakim drugim majstorijama, u kojima se Goji ništa ne razumeju, spada takođe u specijalnosti našeg administrativnog uma vaspitanog na analizi, na posmatranju, na takvim tankoćama kombinacija u kojima mi nemamo takmaca, kao što nemamo ni u sastavljanju planova političke akcije i solidarnosti. Jedini jezuiti mogli bi se u tome s nama sravniti, ali mi smo umeli da ih diskreditujemo u očima besmislene gomile kao organizaciju javnu, dok smo mi sa svojom tajnom organizacijom ostali u senci. Uostalom, nije li svejedno za svet ko će biti njegov gospodar: da li glava katoličanstva ili naš despot Sionske krvi? Za nas pak, izabrani narod, to ni izdaleka nije svejedno.

Privremeno sa nama bi mogla izaći na kraj svetska koalicija Goja; ali s te strane nas osigurava ono duboko korenje nesuglasica među njima, koje se već ne može iščupati. Mi smo im jedno drugome protivstavili lične i nacionalne interese, religiozne i plemenske mežnje koje smo odnegovali u njihovim srcima u toku dvadeset vekova. Blagodareći svemu tome, nijedna država ni s koje strane neće dobiti traženu potporu, jer svaki mora misliti da je sporazum protiv nas neprobitačan za njega samog. Mi smo odveć jaki – o nama se mora voditi računa. Države ne mogu čak ni mali, delimičan sporazum da naprave, a da u njemu tajno ne učestvujemo i mi.

Per Me reges regnant – “preko mene vladaju kraljevi”. A međutim proroci su rekli da je nas izabrao Sam Bog da vladamo celom zemljom, Bog nas je nagradio genijem, da bismo mogli izvršiti svoj zadatak. Kad bi genija bilo u protivničkom logoru, on bi se još i borio sa nama, ali je jače selo od svatva: borba bi među nama bila nemilosna, kakve još nije video svet. Pa i zakasnio bi njihov genije. Svi točkovi državnih mehanizama kreće se snagom pokretača koji se nalazi u našim rukama, a taj pokretač je zlato. Nauka političke ekonomije koji su naši mudraci izmislili već davno pripisuju kapitalu carski prestiž.

Kapital, da bi mogao dejstvovati bez ograničenja, mora se dočepati slobode radi monopola industrije i trgovine, što se već i ostvaruje nevidljivom rukom u svima delovima sveta. Takva sloboda daće političku snagu industrijalcima, a to će doprineti pritešnjavanju naroda. Danas je važnije razoružati narode nego ih voditi u ratove, važnije je koristiti se razbuktalim strastima nego ih gasiti, važnije je dohvatiti i tumačiti tuđe misli na svoj način, nego ih odbacivati i progoniti. Glavni zadatak naše uprave sastoji se u tome što ćemo oslabiti javni um kritikom, odučiti ga od razmišljanja koja izazivaju otpor, odvući umne snage ka puškaranju prazne rečitosti.

U svim vremenima narodi su, kao i pojedina lica, primali reči za delo, jer se oni zadovoljavaju onim što im se pokaže, retko zapažajući da li je u javnom radu za obećanjem došlo i izvršenje. Zato ćemo mi osnivati pokazne ustanove koje će rečima dokazivati svoja dobročinstva progresu.

Mi ćemo pridati sebi liberalnu fizionomiju svih partija, svih pravaca i snabdećemo njome i oratore, koji će toliko govoriti da će dovesti ljude do premorenosti od govora, do odvratnosti prema govornicima.

Da bi se javno mnenje dohvatilo u ruke, treba ga dovesti u nedoumicu iznošenjem sa raznih strana toliko protivrečnih mišljenja, i sve dotle, dok se Goji ne izgube u njihovom libirintu i ne shvate da je najbolje nemati nikakvog mišljenja u pitanjima politike, jer društvu nije dano da ih zna, nego ih zna samo onaj koji rukovodi i upravlja društvom. To je prva tajna.

Druga tajna, potrebna za uspeh uprave, sastoji se tome, da se u tolikoj meri razmnože narodni nedostatci navike, strasti, da se niko u tom haosu ne bi mogao snaći i da ljudi usled toga prestanu razumevati jedan drugoga. Ta će nam mera poslužiti još i za to, da posejemo razdor među partijama, da razjedinimo sve kolektivne snage koje još neće da nam se pokore, da obeshrabrimo svaku ličnu inicijativu koja bi mogla koliko bilo smetati našoj stvari. Nema ništa opasnije od lične inicijative; ako je ona genijalna ona može učiniti više nego što mogu učiniti milione ljudi među kojima smo posejali razdor. Mi moramo uputiti vaspitanje gojskih društava tako, da oni pred svakim poslom gde je potrebna inicijativa moraju nemoćno i beznadno spuštati ruke i obarati glavu. Naprezanje koje proističe iz slobode akcije slabi i iznurava snage pri susretima sa tuđom slobodom. Od toga dolaze teški moralni udari, razočaranja, neuspesi. Sve to tako će zamoriti Goje, da ćemo ih prinuditi da nam ponude međunarodnu vlast koja će moći po svom raspoloženju bez ikakva lomljenja usisati u sebe sve državne sile sveta i obrazovati Nadvladu. Na mesto savremenih upravljača mi ćemo postaviti strašilo koje će se zvati Nadvladina Administracija. Ruke njegove biće opružene na sve strane, kao klješta, kod takve kolosalne organizacije, da ona ne može a da ne pokori sve narode.

Protokol br. 6

Monopoli; zavisnost od njih “gojimskih imanja”. Aristokratija bez zemlje. Zaduženost zemlje. Trgovina, industrija i špekulacija. Raskoš. Povećanje radničkih nadnica i poskupljivanje najpotrebnijih životnih namirnica. Anarhija i pijanstvo. Tajni smisao propagande ekonomskih teorija.

Ubrzo ćemo početi osnivati ogromne monopole – rezervoare kolosalnih bogatstava, od kojih će zavisiti čak i velika gojska imanja u tolikoj meri, da će ona potonuti zajedno sa kreditima država sutradan posle političke katastrofe…

Gospodo ekonomisti, koji ovde prisustvujete, izmerite značaj te kombinacije!

Svim putevima i načinima treba da razvijemo značaj naše Nad-vlade, pretstavljajući je kao zaštitnika i nagradodavca svima onima koji nam se dobrovoljno pokore.

Aristokratija gojska, kao politička sila; umrla je – o njoj više ne vodimo računa; ali kao teritorijalna vlasnica ona je po nas škodljiva time što može biti samostalna u pogledu materijalnih izvora za svoj život. Mi je moramo po svaku cenu lišiti zemlje. Najbolji način za postignuće toga cilja je povećanje dacija na zemlju – dakle, zaduženje zemlje. Ove mere đe održavati zemljoradnju u stanju bezuslovne potištenosti.

Ne umejući, po sili naslednosti, da se zadovoljavaju malim, gojski aristokrati će brzo bankrotirati.

U isto vreme treba pojačano štititi trgovinu i industriju, a, što je glavno, – špekulaciju, čija se uloga sastoji u tome da bude protivteg industriji: bez špekulacije, industrija će umnožiti privatne kapitale i poslužiće jačanju i podizanju zemljoradnje, oslobodivši zemlju od zaduženosti stvorene zajmovima agrarnih banaka. Potrebno je, da industrija isiše iz zemlje i ruke i kapitale i da preko špekulacije preda u naše ruke sav svetski novac, izbacivši samim tim sve Goje u redove proletera. Tada će Gojimi kleknuti pred nama da bi samo dobili pravo na opstanak.

Da bismo srušili gojimsku industriju, mi ćemo pustiti u pomoć špekulaciji silnu potrebu u raskoši, koju smo uspeli da razvijemo među Gojimima. Podići ćemo radničke nadnice, koje svejedno neće doneti nikakve koristi radnicima, jer ćemo istovremeno izazvati poskupljivanje najglavnijih životnih namirnica, tobož usled opadanja zemljoradnje i stočarstva; a sem toga, mi ćemo vešto i duboko potkopati izvore proizvodnje, naviknuvši radnike na anarhiju i alkoholna pića i preduzevši zajedno s tim sve mere da se sa zemlje oteraju sve inteligentne gojske snage.

Da bi pravo naličje stvari ostalo za Goje neprimetno, mi ćemo ga prikriti tobožnjom težnjom da poslužimo radničkim klasama i veliki ekonomski principima, koje vrlo aktivno propagiraju naše ekonomske teorije.

3 decembra 1910 godine u br. 297 “Moskovskih Vjedomosti” naštampan je članak “Radnički pokret u Zapadnoj Evropi”. Donosimo ovde sledeći citat iz njega: …. Uopšte osnovni je uzrok svih sukoba u poslednje vreme radnička nadnica, – radnici forsirano traže povišenje njeno. Ovi zahtevi se prikrivaju ponekad drugim motivima, kao na pr. novim načinima proračunavanja zarade; ali se ipak svi sukobi svode na povišenje radničkih nadnica. U železničarskom štrajku u Francuskoj otvoreno je bio postavljen zahtev, da minimalna zarada železničkih službenika bude povećana od 4 do 5 franaka dnevno. Ne ulazeći u pitanje ukoliko su ostvarljivi ti zahtevi mi ćemo se zaustaviti na onom uzroku koji ih je izazvao.

U svim državama Zapadne Evrope opaža se poslednjih godina znatno poskupljenje životnih namirnica. O tome svedoči i takozvani “Indeks number”. Ali u taj “Indeks” ulaze veoma raznoliki predmeti koji ni izdaleka nemaju podjednaki značaj u pogledu životnih potreba, kao na pr. hleb, gvožđe, svila, duvan i t. sl. jer dok su jedni neophodno i bitno potrebni, drugi se javljaju kao raskoš. Drugo, “Indeks number” ne pretstavlja srednje cene izvesnog perioda, već se podešavaju za izvesne rokove, te prema tome njegova kazivanja održavaju slučajna kolebanja cena. Usled toga uzimamo prema službenoj statistici Nemačke (Statist šes Jarbuh fir das Dojče Rajh 1910) srednje godišnje cene najvažnijih artikala: ražanog brašna, pšeničnog brašna, svinjskog i ovčijeg mesa, i izvodimo iz njega srednje cene za dva petogodišnja perioda od 1899 do 1904 i od 1905 do 1909 godine. Cene na veliko ovih artikala u Berlinu iznosile su u sledećim razmerama (u markama za metarsku centu):

1899–1904 1905–1909 Poskupljenje

5 5 u %

Brašno raženo 18,7 22,8 19%

Brašno pšenično 22,5 26,9 19%

Svinjetina 104,8 124,3 19%

Ovčetina 121,0 144,5 19%

Dobija se čudan sticaj i podudaranje, da su se cene ovih najneophodnijih životnih namirnica povećale u drugom petogodišnjem periodu prema prvom podjednako za 19%.

———o———

List se čudi takvoj podudarnosti.

Da li će Protokol br. 6 Sionskih mudraca rasterati sve te njegove nedoumice?

Prevareni i varani radniče, otvori svoje oči !…

Protokol br. 7

Cilj naprezanja u naoružanju. Vrenja, razdori i neprijateljstva u celom svetu. Obuzdavanje protivdejstva Goja putem ratova i opštim ratom. Tajna je uspeh politike. Štampa i javno mnenje. Američki, kineski i japanski topovi.

Napori naoružanja, povećanje policijske liste – sve su to neophodne popune napred imenovanih planova. Neophodno je postići da, sem nas, u svim državama budu samo mase proleterijata, nekoliko odanih nam milionera, policajci i vojnici.

U celoj Evropi, a pomoću njenih odnosa i na drugim kontinentima, mi moramo stvoriti vrenja, razdore i neprijateljstva. U tome je dvojaka korist: prvo, time mi držimo u respektu prema sebi sve zemlje, koje dobro znaju da smo mi kadri, po svojoj vlastitoj želji, izazvati nerede ili povratiti red; sve su zemlje navikle da vide u nama neophodni pritisak; drugo, mi ćemo intrigama zamrsiti sve konce, koje smo pružili u sve državne kabinete putem politike, ekonomskih ugovora ili dužih obaveza. Da bismo to postigli mi treba da se naoružamo velikim lukavstvom i pronicljivošću za vreme pregovora i sporazuma, ali u onom što se zove “službeni jezik” mi đemo se držati suprotne taktike i izgledaćemo pošteni, popustljivi i spremni za sporazum. Na taj način narodi i vlade Goja, koje smo mi navikli da gledaju u pokaztnu stranu onoga što im pretstavljamo, smatraće nas još za dobrotvore i spasioce roda ljudskog.

Na svaki otpor i protivdejstvo mi moramo biti u stanju da odgovorimo ratom sa susedima one zemlje koja se osmeli da nam protivstane, ali ako i susedi misle da nam se kolektivno usprotive, mi moramo dati otpor putem opštega rata.

Glavni uspeh politike sastoji se u tajni njenih preduzeća: reč ne mora biti u saglasnosti sa dejstvima diplomate.

Na akciju u korist našeg široko smišljenog plana, koji se već približuje željenom kraju, mi moramo prinuđavati gojske vlade tobož javnim mnenjem, koje smo tajno udesili pomoću takozvane “velike sile” – štampe, koja je, sa malim izuzetkom na koji ne vredi obrćati pažnju, već sva u našim rukama.

Jednom reči, da rezimiramo našu sistemu obuzdavanja gojskih vlada u Evropi, mi ćemo jednoj od njih pokazati svoju snagu atentatima tj. terorom, a svima ako se dopusti njihov ustanak protiv nas, odgovorićemo amerikanskim ili kitajskim ili japanskim topovima.

Protokol br. 8

Dvosmisleno korišćenje juridičkim pravom. Saradnici masonske uprave. Naročite škole i nadvaspitavanje i obrazovanje. Ekonomisti i milioneri. Kome da se poveravaju odgovorna mesta u vladi?

Mi se moramo snabdevati svim oruđima kojima bi se naši protivnici mogli koristiti protiv nas. Mi ćemo morati iznalaziti u najfinijim izrazima pravnog rečnika opravdanje za ove slučajeve kada budemo morali donositi odluke koje se mogu učiniti prekomerno smele i nepravične, jer je važno da se te odluke izraze takvim izrazima koji bi izgledali kao najviša moralna pravila pravnog karaktera. Naša uprava mora okružiti sebe svima snagama civilizacije u čijoj sredini bude dejastvovala. Ona će okružiti sebe publicistima, pravnicima, praktičarima, administratorima, diplomatama i najzad ljudima pripremljenim naročitim nadvaspitanjem i obrazovanjem u našim naročitim školama. Ovi ljudi će znati sve tajne društvenoga života, oni će znati sve jezike sastavljene iz političkih slova i reči: oni će biti upoznati sa celokupnim naličjem ljudske prirode, sa svim njenim osetljlivim strunama na kojima će morati umeti da sviraju. Te su strune: konstrukcija gojskih umova, njihove tendencije, nedostaci, poroci i kakvoće, osobine klasa i staleža. Pojmljivo je, da genijalni saradnici naše vlasti, o kojima ja govorim, neće biti uzeti iz sredine Goja, koji su navikli da vrše svoj administrativni posao ne misleći šta njime treba postići, ne misleći o tome zašto je on potreban. Administratori gojski potpisuju akte ne čitajući ih, služe iz koristoljublja ili častoljublja.
Mi ćemo okružiti našu vladu čitavim svetom ekonomista. Eto zašto su ekonomske nauke glavni predmet nastave za jevreje. Nas će okružavati čitava plejada bankara, industrijalaca, kapitalista, a što je glavno, milionera, jer u suštini, sve će biti rešeno pitanjem cifara.

Za vreme dok još ne bude bilo bezopasno da se odgovorni položaji u državama daju našoj braći Jevrejima, mi ćemo ih poveravati licima čija su karakteristika i prošlist takvi da između njih i naroda leži čitava provalija, takvim ljudima koji u slučaju neposlušnosti prema našim naređenjima mogu očekivati samo ili sud, ili izgnanstvo – ovo zato da bi oni štitili naše interese do poslednjega daha.

Protokol br. 9

Primena masonskih principa u prevaspitanju naroda. Masonska parola. Značaj antisemitizma. Diktatura masonstva, Teror. Ko služi masonstvu. Razdvajanje “videće” i “slepe” sile gojski država. Opštenje vlasti s narodom. Liberalna samovolja. Dohvatanje obrazovanja i vaspitanja. Lažne teorije. Tumačenje zakona. Metropolitenovi hodnici.

Primenjujući naše principe obraćajte pažnju na karakter naroda u čijoj se sredini budete nalazili i delovali; opšta, podjednaka njihova primena, pre nego što se narod prevaspita na naš način, ne može imati uspeha. Ali, idući oprezno u njihovoj primeni, vi ćete videti da neće proći na desetak godina pa će se i najtvrdoglaviji karakter promeniti, i mi ćemo ubeležiti novi narod u redove nama već pokornih.

Reči liberalne, u suštini, naše masonske parole – “sloboda, jednakost, bratstvo” – kad se mi zacarimo, zamenićemo već ne rečima parole nego samo idejnosti: “pravo slobode, dužnost jednakosti, ideal bratstva”, – reći ćemo mi i… i uhvatićemo jarca za rogove… De fakto mi smo već zbrisali svaku drugu upravu, sem naša, ma da je de jure takvih još mnogo. Sada pak, ako kakve države ulože protest protiv nas, to je samo radi forme i po našem nahođenju i rasporedu, jer nam je njihov antisemitizam potreban radi upravljanja našom mlađom braćom. Ja neću ovo objašnjavati jer je već ne jedanput bilo predmet naših beseda.

U stvari pak za nas nema prepona. Naša Nad-vlada nalazi se pod takvim izvanredno legalnim uslovima, koji se obično nazivaju energičnom i snažnom rečji – diktatura. Ja mogu sa čistom savešću reći, da smo u danom trenutku mi – zakonodavci, mi vršimo sud i sve rasprave, mi kažnjavamo i pomilujemo, mi smo, kao šef svih naših trupa, na predvodničkom konju. Mi upravljamo snažnom voljom, jer su u našim rukama parčići nekada silne partije koju smo sada pokorili. U našim su rukama neobuzdana častoljublja, vrele požude i pohlepnosti, nemilosrdne osvete, pakosne mržnje.

Od nas dolazi teror koji je sve zahvatio. U našoj su službi ljudi svih mišljenja, svih doktrina: restauratori monarhija, demagozi, socijalisti, komunisti i svakojaki utopisti. Mi smo sve uprezali u posao: svaki od njih sa svoje strane podgriza poslednje ostatke vlasti, stara se da obori sav ustanovljeni red. Ova akcija je izmučila sve države; one vapiju za mir, gotove su za njega dok ne priznaju našu internacionalu Nadvladu otvoreno i pokorno.

Narod je zavapio o neophodnosti da se socijalno pitanje reši putem međunarodnog sporazuma. Razdrobljenost na partije prepustila ih je sve našoj volji, jer da se vodi suparnička borba treba imati novca, a on je sav kod nas.

Mi bi se mogli bojati spajanja gojske “videće” sile vladara sa slepom silom narodnom, no mi smo preduzeli sve mere protiv takve mogućnosti: između jedne i druge sile mi smo podigli zid u vidu uzajamnog među njima terora. Na taj način slepa sila naroda ostaje naš oslonac i mi ćemo joj samo mi i niko više, biti rukovodilac i, naravno, upravićemo je ka našem cilju.

Da se ruka slepčeva ne bi mogla osloboditi našeg rukovodstva, mi se moramo s vremena na vreme nalaziti u prisnom općenju s njim, ako ne lično a ono preko najvernije braće naše. Kad budemo priznata vlast, mi ćemo sa narodom besediti lično na trgovima i učićemo ga po pitanjima politike onako kako nama bude trebalo.

Kako ćemo proveriti šta mu se predaje u seoskim školama? Pa što rekne poslanik vladin ili sam vladar, to ne može a da se ne sazna odmah u celoj državi, jer će glas narodni to brzo razneti na sve strane.

Da ne bismo pre vremena uništavali gojske ustanove, mi smo ih se dotakli veštom rukom i prikupili u svoje ruke krajeve opruga njihovog mehanizma. Te su opruge bile u strogom ali pravičnom redu, no mi smo ga zamenili liberalnim narodom i samovoljom. Mi smo dodirnuli i pokrenuli jurisdikciju, izborni red, štampu, slobodu ličnosti, a što je glavno obrazovanje i vaspitanje kao ugaoni kamen-temeljac slobodnog bića.

Mi smo zavarali, zabunili i razvratili gojsku omladinu putem vaspitanja na lažnim principima i teorijama, koje smo im mi namerno takve sugerirali.

Pored postojaćih zakona, ne menjajući ih bitno već kvareći ih samo protivrečnim tumačenjima, mi smo stvorili nešto grandiozno u smislu rezultata. Ti su se rezultati u početku ispoljili u tome što su tumačenja maskirala zakone, a zatim ih i sasvim zaklonila od vladinih pogleda, jer je nemoguće znati takvo zamršeno zakonodavstvo.

Otuda je teorija suda savesti.

Vi kažete, da će se na nas dići s oružjem u rukama ako pre vremena prokljuve u čemu je stvar; ali za taj slučaj mi na zapadu imamo takav terorizujući manevar, da će i najhrabrija srca zadrhtati: metropolitenovi podzemni hodnici*) biće dotle provedeni u svim prestonicama, odakle će one biti bačene u vazduh sa svima svojim organizacijama i zemaljskim dokumentima. *) To će biti valjda pomoću podzemnih železnica.

Protokol br. 10

Pokazano u politici. “Genijalnost” podlosti. Šta obećava masonski državni prevrat? Opšte pravo glasa. Samoznačaj. Lideri masonstva. Genijalni rukovođa masonstva. Ustanove i njihove funkcije. Otrov liberalizma. Ustav je škola za partijske razdore. Reoublikanska era. Pretsednici su kreature masonstva. Odgovornost pretsednika. “Panama”. Uloga narodne skupštine i pretsednika. Masonstvo je zakonodavna sila. Novi republikanski ustav. Prelaz ka masonskoj “autokrtatiji”. Moment proglašenja “cara sveta”. Kalemljenje bolesti i ostale intrige masonstva.

Danas počinjem ponavljanjem onog što sam već rekao i molim vas da upamtite da se vlade i narodi zadovoljavaju onim što im se pokaže. A i kud će oni da razgledaju naličje stvari kad je za njihove pretstavnike veselje najvažnija stvar. Za našu politiku je vrlo važno da se zna ova podrobnost: ona će nam pomoći kad pređemo na razmatranje podele vlasti, slobode govora, štampe, religije (vere), prava udruživanja, jednakosti pred zakonom, neprikosnovenosti svojine, stana, poreza (ideja o skrivenom porezu), povratne sile zakona. Sva su ta pitanja takva da ih direktno i otvoreno pred narodom ne treba nikad dodirivati. U onim slučajevima kada se moraju dodirnuti ne treba ih nabrajati, nego izjavljivati bez podrobnog izlaganja da mi priznajemo principe savremenog prava. Značaj toga prećutkivanja sastoji se u tome što nam neimenovani princip ostavlja slobodu dejstva da ovo ili ono neprimetno isključujemo iz njega; ako ih pak nabrajamo oni svi izgledaju kao već darovani.

Narod gaji naročitu ljubav i poštovanje prema genijima politiške moći i na sva njihova nasilna dejstva odgovara: jest da je podlo, ali je vešto!… opsena, ali kako je izvedena, prosto veličanstveno, drsko, bezobrazno!…

Kada mi izvršimo naš državni prevrat mi ćemo tada reći narodima: “Sve je išlo strahovito rđavo, svi ste se namučili. Mi razbijamo i ništimo uzroke vaših muka: narodnosti, granice, raznolikost moneta. Naravno, vi ste slobodni da o nama iskažete svoj sud, ali može li on biti pravičan ako ga vi donesete pre nego što oprobate ono što ćemo vam mi dati”… Tada će nas oni uzdići i na rukama nositi u jednodušnom ushićenju nada i uzdanja. Glasanje, koje smo mi napravili oruđem našeg zacarenja naviknuvši na nj i najsitnije jedinice iz broja članova čovečanstva, sastavljajući grupne skupove i sporazume, učiniće svoje usluge i odigraće ovog **** svoju poslednju ulogu jednoglasnošću, u želji da se upoznaju sa nama izbliže pre nego što nas osude.

Toga radi treba nam dovesti na glasanje sve, bez razlike klasa i cenzusa, da bi se ustanovio apsolutizam većine do kojega se ne može doći kod inteligentnih cenzusnih klasa. Takvim putem ćemo, naviknuvši sve na misao o značaju sebe samog, slomiti značaj gojske porodice i njenu vaspitnu vrednost, otstranićemo izdvajanje individualnih umova, kojima gomila rukovođena od nas neće dati ni da se istaknu, pa čak ni da se izjasne: ona je navikla da sluša samo nas koji joj plaćamo za patnju i poslušnost. Time ćemo stvoriti takvu slepu moć koja nikad neće biti u stanju nikud da se krene bez rukovodstva naših agenata, koje ćemo postaviti na mesta njihovih vođa. Narod će se potčiniti tome režimu, jer će znati da će od ovih vođa zavisiti zarade pokloni i dobijanje svakojakih dobara.

Plan uprave mora izići gotov iz jedne glave, jer ga ne možeš nikako utvrditi, ako dopustiš da se on iskida na komadiće u mnogobrojnim umovima. Prema tome mi možemo znati plan dejstva, ali ga ne možemo pretresati da ne bismo narušili njegovu genijalnost, vezu njegovih sastavnih delova, praktičnu snagu tajnoga smisla svake tačke njihove. Ako se sličan posao bude pretresao i menjao mnogobrojnim glasanjem, onda će on nositi na sebi otisak svih umnih nesporazuma, koji nisu pronikli u dubinu i vezu njegovih zamisli. Nama je potrebno da naši planovi budu snažni i celishodno smišljeni. Stoga ne treba da bacamo genijalni posao našega rukovođe pred gomilu da ga ona rastrgne, pa čak ni pred ograničeno društvo.

Svi planovi za sada neće prevrnuti tumbe savremene ustanove. Oni će samo zameniti njihovu ekonomiju, a sledstveno i svu kombinaciju njihovog kretanja koje će se na taj način upraviti putem obeleženim u našim planovima.

Pod raznimm nazivima u svim zemljama postoji približno jedno isto. Pretstavništvo, Ministarstvo, Senat, Državni Savet, Zakonodavno i Izvršno Telo. Nije mi potrebno da vam objašnjavam mehanizam odnosa ovih ustanovaa među sobom, jer vam je to dobro poznato, obratite samo pažnju na to, da svaka od pomenutih ustanova odgovara nekoj važnoj državnoj funkciji, pri čemu vas molim da imate u vidu da reč “važan” ja ne verujem za ustanovu nego za funkciju, sledstveno, nisu ustanove važne nego su važne njihove funkcije. Ustanove su podelile među sobom sve funkcije uprave – administrativnu, zakonodavnu, izvršnu, te su prema tome počele dejstvovati u državnom organizmu kao organi u čovečjem telu. Ako povredimo jedan deo u državnoj mašini, država će se poboleti, kao čovečije telo, i …..umreće.

Kad smo ubacili u državni organizam otrov liberalizma, sva se njihova političa kompleksija promenila: države su se pobolele od smrtonosne bolesti – raspadanja krvi. Ostaje nam da očekujemo kraj njihove agonije.

Liberalizam je rodio ustavne države koje su zamenile spasonosnu za Goje autokratiju, a ustavna država, kao što vam je dobro poznato, nije ništa drugo do škola razdora, raspre, nesuglasice, prepirke, besplodnih partijskih agitacija, partijskih tendencija – jednom reči, škola svega onoga što čini bezličnom delatnost države. Tribuna je, ništa manje od štampe, osudila vladare na aktivnost i nemoć i time ih učinila nepotrebnim, zbog čega su i bili zbačeni u mnogim zemljama. Tada je mogla ponići republikanska era i tada smo zamenili vladara karikaturom vlade – pretsednikom, uzetim iz gomile, iz sredine naših kreatura, naših robova. U tom je bila osnova mine koju smo podmetnuli pod gojski narod, ili tačnije pod gojske narode.

U bliskoj budućnosti mi ćemo ustanoviti odgovornost predsednika.

Tada se mi već nećemo ustručavati u sprovođenju onog zašto će odgovarati naša bezlična kreatura. Šta se nas tiče, ako se prorede redovi onih koji teže k vlasti, što će nastati pometnje zbog nemogućnosti da se nađu pretsednici, pometnje koje će konačno dezorganizovati zemlju.

Da bismo doveli naš plan do takvih rezultata, mi ćemo podešavati izbore takvih pretsednika u čijoj prošlosti ima kakvih bilo neotkrivenih mračnih dela, kakvih bilo “panama” – tada će oni biti verni izvršitelji naših naređenja iz bojazni da se to ne otkrije i iz svojstvene svakome čoveku, koji je došao do vlasti težnje da održi svoje privilegije, preimućstva i počasti vezane za zvanje pretsednika. Narodna skupština će prikrivati, štititi, izbirati pretsednike, ali ćemo to pravo prepustiti odgovornom pretsedniku, lutki u našim rukama. Naravno, tada će vlast pretsednika postati meta za sve moguće napade, ali mi ćemo mu dati samozaštitu u pravu obraćanja k narodu i traženju njegove odluke, bez njegovih pretstavnika t. j. obraćanje onom istom našem slepom službeniku – većini iz gomile. Nezavisno od ovoga mi ćemo prepustiti pretsedniku pravo objavljivanja opsadnog stanja. Ovo poslednje pravo motivisaćemo time, što pretsednik, kao šef celokupne zemaljseke vojske mora je imati na svom raspolaganju u slučaju zaštite novog republikanskog ustava, na čiju odbranu on ima pravo kao odgovorni pretstavnik i čuvar toga ustava.

Pojmljivo je, da će pod takvim uslovima ključ od svetinje biti u našim rukama, i niko sem nas neće više rukovati zakonodavnom silom.

Osim toga, sa uvođenjem novog republikanskog ustava mi oduzimamo od Skupštine pravo interpretacije o vladinim merama pod izgovorom čuvanja političke tajne, a pored toga mi ćemo novim ustavom smanjiti broj pretstavnika do minimuma, čime ćemo za toliko smanjiti i političke strasti i strast za politikom. Ako se one, i preko očekivanja, rasplamte i u ovom minimumu, onda ćemo ih svesti, na nulu proglasom i obraćanjem ka svenarodnoj većini…

Od predsednika će zavisiti određivanje predsednika i podpredsednika Skupštine i Senata. Mesto stalnik sesija parlamenta mi ćemo skratiti njihove sednice i svesti na nekoliko meseca. Sem toga predsednik, kao šef izvršne vlasti, imaće pravo da saziva ili raspušta parlament i, u slučaju raspuštanja, da produži vreme do određivanje novog parlamentskog skupa. Ali da posledice svih ovih, u suštini nezakonitih postupaka, ne bi pale na ustanovljenu od nas odgovornost predsednika, pre nego što treba po našim planovima, mi ćemo dati ministrima i drugim više administrativnim činovnicima koji okružuju predsednika misao da svojim vlastitim merama obilaze njegova naređenja, za šta će i biti odgovorni mesto njega… Naročito preporučujemo da se ova uloga daje na izvršenje Senatu, Državnom Senatu ili Ministarskom Savetu, a ne posebnim ličnostima.

Pretsednik će, po našem nahođenju, tumačiti smisao onih postojećih zakona koji se mogu protumačiti različito; uz to će ih poništavati kada mu s naše strane bude u tome predočena potreba; sem toga on će imati pravo da predlaže privremene zakone i štaviše novu izmenu vladinog ustanovnog rada, motivišući kako jedno tako i drugo zahtevima viših državnih interesa.

Takvim merama mi ćemo dobiti mogućnost da uništimo malo po malo, korak po korak, sve ono što ćemo isprva, kad stupimo u naša prava, biti prinuđeni da uvedemo u državne ustanove radi prelaza ka neprimetnom izbacivanju svakog uopšte ustava, kad nastane vreme da se pretvori svaka vlada u naše samodržavlje.

Priznanje našeg samodržca može nastupiti i pre uništenja ustava: ovaj momenat priznanja nastupiće onda kada narodi namučeni neredima i bankrotstvom upravljača, koje smo mi udesili, uzviknu: “Sklonite ih i dajte nam jednog sveštenog cara koji bi nas ujedinio i uništio uzroke razdora – granice, narodnosti, religije, državne račune, koji bi nam dao mir i spokojstvo koje mi ne možemo da nađemo sa našim upravljačima i pretstavnicima”.

Ali vi i sami vrlo dobro znate da je za mogućnost svenarodnog izraza sličnih želja neophodno neprekidno mutiti u svima zemljama odnose naroda i vlade, da svi budu premoreni rasprom, neprijateljstvom, borbom, mržnjom i štaviše mučeništvom, glađu, kalemljenjem bolesti, nevoljom, da Goji ne bi mogli videti nikakav drugi izlaz, već da pribegnu našem novčanom i potpunom gospodarstvu…

Ako mi damo narodima da predahnu, to željeni momenat mučno će ikad nastupiti.

Protokol br. 11

Program novog ustava. Neki detalji predpostavljenog prevrata. Gojimi su ovnovi. Tajno masonstvo i njegove “pokazne” lože.

Državni Savet se pojavio kao činilac koji podvlači vlast vladarevu: on će kao pokazni deo Zakonodavnog Tela, biti kao neki komitet – redakcija zakona i ukaza vladarevih.

Evo programa novog ustava koji se priprema. Mi ćemo stvoriti Zakon, Pravo i Sud: 1) pod vidom predloga Zakonodavnom Telu, 2) ukazima pretsednika pod vidom opštih uredaba, odredba Senata i odluka Državnog Saveta pod vidom ministarskih odredaba, 3) a u slučaju da nastupe zgodni momenti – u formi državnih prevrata.

Utvrdivši približno modus agendi, pozabavimo se podrobnostima onih kombinacija pomoću kojih ćemo dovršiti preokret toka državnih mašina u gore rečenom pravcu. Pod ovim kombinacijama ja podrazumevam slobodu štampe, pravo udruživanja, slobodu savesti, izborno načelo i mnogo što šta drugo, što će morati iščeznuti iz ljudskog repertuara, ili će u korenu biti izmenjeno sutradan po objavi novog ustava. Samo u tom momentu biće nam mogućno da odjedanput objavimo sve naše uredbe, jer docnije bi svaka primetna izmena bila opasna, i evo zašto: ako ta izmena bude sprovedena sa surovom strogošću i u smislu strogosti i ograničenja, onda ona može dovesti do očajanja izazvanog plašnjom od novih izmena u tom pravcu; ako ona bude izvršena u smislu daljih popuštanja, onda će reći da smo mi svesni svoje nepravičnosti, a to će potkopati oreol nepogrešnosti nove vlasti, ili će reći da smo se uplašili pa smo prinuđeni da činimo ustupke, za koje niko neće biti zahvalan, jer će smatrati da je tako moralo biti… I jedno i drugo je štetno po prestiž novoga ustava. Nama je potrebno, da još od prvog momenta njegova proklamovanja, kada narodi budu ošamućeni izvršenim prevratom, kada se budu nalazili u teroru i nedoumici, oni budu svesni toga da smo mi tako snažni, tako nepovredljivi, tako puni moći, da od njih nimalo ne zaziremo i da ne samo nećemo obraćati pažnju na njihova mišljenja i želje, nego smo spremni i sposobni sa doslednom vlašću da ugušimo izraz i manifestaciju njihovu u svakom momentu i na svakom mestu, da smo odjedanput uzeli sve što nam je bilo potrebno i da mi ni u kom slučaju nećemo deliti s njima našu vlast… Tada će oni od straha zažmuriti na sve i očekivaće da vide šta će sve iz ovoga proizaći.

Gojimi su ovčije stado, a mi smo za njih vuci. A vi znate šta biva sa ovcama kada se u toru pojave kurjaci?…

Oni će zažmuriti na sve još i stoga, što ćemo im obećati povratak svih oduzetih sloboda čim umirimo neprijatelje mira i ukrotimo sve partije.

Treba li govoriti o tome koliko će vremena oni čekati taj povratak?…

Zašto smo smislili i ulili u Gojima svu ovu politiku, ulili ne davši im mogućnost da razgledaju njeno naličje, zašto ako ne zato da bismo obilaskom postigli ono, što naše rastureno pleme ne može postići direktnim putem. To je poslužilo kao osnova za našu organizaciju tajnoga masonstva za koje ne znaju i o čijim ciljevima čak i ne slute životinje Gojimi, koje smo privukli u pokaznu armiju masonskih loža da bismo zamazali oči njihovim saplemenicima.

Bog nam je darovao, kao svome izabranom narodu, rasturenost, i baš u toj prividnoj za sve slabosti našoj ispoljila se sva naša snaga koja nas je sada dovela do praga vladavine celim svetom.

Sad nam već ostaje malo da doziđujemo na udarenom temelju.
A oni, oni – luciferi!!!

Protokol br. 12

Masonsko tumačenje reči “sloboda“. Budućnost štampe u masonskom carstvu. Kontrola štampe. Dopisničke agenture. Šta je progres po shvatanjima masonstva? Još nešto o štampi. Masonska solidarnost u savremenoj štampi. Pokretanje provincijalnih “društvenih” zahteva. Nepogrešnost novog režima.

Reč “slobodu”, koja se može tumačiti raznoliko, mi tumačimo i određujemo ovako:

Sloboda je pravo da se može činiti ono što dozvoljava zakon. Ovakvo tumačenje ove reči poslužiće nam u ono vreme time, što će se sva sloboda obresti u našim rukama, jer će zakon rušiti ili stvarati samo ono što mi budemo želeli po gore izloženom programu.

Sa štampom ćemo postupati na sledeći način. – Kakvu ulogu igra sada dnevna štampa? Ona služi bujnom raspaljivanju potrebnih nam strasti ili sebičnom partizanstvu. Ona biva prazna, nepravična, lažljiva, i većina ljudi ne shvata čemu ona služi. Mi ćemo je osedlati i dobro zauzdati, to isto ćemo uraditi i sa ostalom štampom, jer kakva smisla ima izbavljati se od napada dnevne štampe ako budemo ostali meta za brošure i knjige? Mi ćemo pretvoriti sadašnji skupi produkt javnosti, skup blagodareći neophodnosti njegove cenzure, u unosni posao za našu državu: mi ćemo je opteretiti naročitim taksenim prirezom i kaucijama prilikom osnivanja organa štampe ili tipografija, koja će morati osigurati našu vladu od svakih napada sa strane štampe. Za eventualni napad mi ćemo kažnjavati nemilosrdno. Takve mere, kao što su marke, kaucije i kazne, doneće ogroman prihod vladi. Istina, partijski listovi mogli bi i ne žaliti novaca, ali mi ćemo ih zabranjivati odmah posle drugog napada na nas. Niko se nekažnjeno ne može dotaći oreola naše državničke nepogrešivosti. Povod za zabranu izdanja – zabranjeni organ obespokojava umove bez ikakva povoda i osnova. Molim vas da imate u vidu, da će među onima koji nas napadaju biti i organi koje smo mi osnovali, ali oni će napadati isključivo one tačke koje smo mi već predodredili za izmenu.

Nijedna obznana neće dopirati u društvo bez naše kontrole. To mi i sada postižemo time, što sve novosti primaju samo nekoliko agentura, u kojima se ona koncentrišu sa svih krajeva sveta. Ove agenture biće tada potpuno naše ustanove i objavljivaće samo ono što im mi naredimo.

Kad smo mi sada umeli da zavladamo umovima gojskih društava u tolikoj meri, da pogotovu svi oni gledaju na svetske događaje kroz obojena stakla onih naočara koje im mi mećemo na oči, kad sada za nas ni u jednoj državi ne postaje prepreke koje bi nam zatvarale pristup ka državnim tajnama, kako ih glupost gojska naziva, šta će tek biti onda kada mi budemo priznati gospodari sveta u licu našeg sveopšteg cara?!

No vratimo se na budućnost štampe. – Svakli koji poželi da bude izdavač, bibliotekar ili štampar, biće prinuđen da dobije za taj posao ustanovljenu diplomu, koja će mu se u slučaju krivice odmah oduzeti. Kod takvih mera oruđe misli postaće vaspitno sredstvo u rukama naše vlade koja neće dopustiti narodnim masama da lutaju po prašumama maštanja o blagodetima progresa. Ko od nas ne zna da su te blagodeti i dobročinstva direktni putevi ka ružnim maštanjima koja su porodila anarhične odnose ljudi među sobom i prema vlasti, jer je progres ili bolje reći, ideja progresa navela na misao o emancipaciji svake vreste, ne utvrdivši njene granice… Svi takozvani liberalni anarhisti su, ako ne dela a ono misli. Svaki od njih juri za avetima slobode padajući isključivo u samovolju, tj. u anarhiju protesta radi protesta…

Pređimo na štampu. Mi ćemo je opteretiti taksama od tabaka i kaucijama, a knjige koje imaju manje od 30 tabaka – dvostruko više. Mi ćemo ih upisati u kategoriju brošura, da bismo s jedne strane smanjiti broj dnevnih listova koji predstavljaju sobom najgori štampani otrov, a sa druge strane – ta će mera prinuditi pisce na tako dugačke sastave da će ih svet malo čitati, naročito zbog njihove skupoće. Ovo, pak, što mi budemo izdavali sami, u korist umnog upućivanja u obeleženom i željenom pravcu, biće jeftino i čitaće se na jagmu. Porezivanje će umirati prazni književni zanos, a kažnjivost će staviti književnike u zavisnosti od nas. Ako se i nađu oni koji žele da pišu protiv nas, neće se naći ljubitelji da njihova dela štampaju. Pre nego što primi na štampanje kakvo delo izdavač ili štampar mora tražiti od vlasti dozvolu za to. Na taj način mi ćemo iz ranije znati sve zamke i intrige koje nam se spremaju, i mi ćemo ih razbiti preduhitrivši ih unapred objašnjenjima po temi o kojoj se u knjizi raspravlja.

Knjiiževnost i žurnalistika dve su najvažnije vaspitne sile, – eto zašto će naša vlada postati vlasnik većine listova. Time će se neutralisati štetan uticaj privatne štampe i zadobiti ogroman uticaj na umove… Ako odobrimo deset dnevnih listova, mi ćemo osnovati svojih trideset i tako dalje u tom smislu. Ali u tom ne sme da bude ni najmanje sumnje u publici, čega radi će i svi listovi, koje mi budemo izdavali imati najrazličitije i najprotivnije po spoljašnosti pravce i mišljenja, što će izazvati poverenje prema nama i privući na našu stranu naše protivnike koji ništa o tome i ne slute, te će na taj način pasti u našu klopku i biti potpuno bezopasni.

Na prvom mestu biće postavljeni organi službenog karaktera. Oni će uvek biti na strani i čuvati naše interese, te će stoga i njihov uticaj biti relativno ništavan.

Na drugom – stajaće organi poluslužbeni čija će se uloga sastojati u tome da privuku ravnodušne i zagrejane.

Na trećem mestu postavićemo tobože našu opoziciju, koja će makar u jednom od svojih organa predstaviti se tobože kao naš antipod. Naši stvarni protivnici primiće u duši ovu varljivu opoziciju za svoje ljude i pokazaće nam svoje karte.

Svi naši listovi pretstavljaće sve moguće pravce – aristokratski, republikanski, revolucionarni, šta više anarhistički – dokle god, naravno, bude ubrzan, tada će ove ruke povesti mnenje u pravcu Višnu, imati stotinu ruku od kojih će svaka pipati puls čiji god hoćete u javnom mnenju. Kada puls bude ubrzan, tada će sve ruke povesti mnenje u pravcu našeg cilja, jer uzbuđena osoba gubi moć rasuđivanja i lako se podaje sugestiji. One budale, koje budu mislile da ponavljaju mišljenje lista svog logora, ponavljaće naše mišljenje ili ono koje mi želimo. Uobražavajući da idu za organom svoje partije, oni će poći za onom zastavomkoju mi budemo za njih istakli.

Da bismo upućivali u tom pravcu naše novinarske milicije, mi moramo naročito pažljivo organizovati ovaj posao. Pod imenom centralnog odseka štampe mi ćemo osnovati književne skupove na kojima će naši igenti davati parole i signale. Pretresajući i oponirajući našim projektima uvek povešno i ne dodirujući suštinu njihovu, naši će organi voditi prazno puškaranje sa službenim listovima samo zato, da bi nam pružili povod da se izjasnimo podrobnije nego što smo to mogli uraditi u svojim početnim izjavama, naravno, kad to za nas bude bilo bitno.

Ovi napadi na nas odigraće još i tu ulogu što će podanici biti uvereni u potpunu slobodu javne govornice, a našim će agentima to dati povod da tvrde kako protivnički listovi govore koještarije, jer ne mogu da nađu prave povode za stvarno opovrgavanje naših naređenja.

Takve neprimetne za javno mnenje, ali sigurne, mere najuspešnije će povesti javnu pažnju i poverenje u stranu naše vlade. Blagodareći njima mi ćemo ukoliko to bude potrebno uzbuđivati i umirivati duhove u političkim pitanjima, ubeđivati ili zbunjivati, štampajući čas istinu, čas laž, fakte ili njihova pobijanja, s obzirom na to da li su oni dobro ili rđavo primljeni, uvek oprezno pipajući teren pre nego što na nj stupimo… Mi ćemo pobeđivati naše protivnike nasigurno, jer oni neće imati na raspolaganju organe štampe u kojima bi se mogli izjasniti do kraja usled gorepomenutih mera preduzetih protiv štampe.

Probne kamičke koje mi budemo bacali u trećem razredu naše štampe, u slučaju potrebe, mi ćemo energično opovrgavati u našim poluslužbenim listovima.

I sada već u izvesnim formama, recimo u francuskoj žurnalistici, postoji masonska solidarnost u parolu: svi organi štampe vezani su među sobom, profesionalnom tajnom; slično starim augurima, nijedan član njezin neće izdati tajnu svojih saznanja i podataka, ako nije odlučeno da se ona objavi. Nijedan žurnalista neće se odlučiti da oda tu tajnu, jer se nijedan od njih ne pušta u književnost, ako u celoj prošlosti njegovoj nema kakve bilo sramne ranice… Te bi rane bile odmah otvorene. Dokle god su te rane samo tajna njih nekolicine, oreol dotičnog žurnaliste privlači mišljenje sveta – za njim idu sa oduševljenjem.

Mi računamo naročito na provinciju. U njoj mi moramo izazvati one nade i težnje, sa kojima bi smo se uvek mogli baciti na prestonicu, ističući ih prestonicamama za samostalne nade i težnje provincije. Jasno je, da izbor njihov mora biti uvek isti – naš. Nama je potrebno, da se prestonice ponekad, dok mi još ne uzmemo punu vlast, nađu obavijene provincijalnim mišljenjem naroda, t. j. većine udešene od naših agenata. Nama je potrebno, da se prestonice u psihološkom trenutku ne odaju pretresanju i kritici savršenog fakta iz jednog razloga što je on primljen mišljenjem provincijalne većine.

Kad budemo u periodu novoga režima, prelaznog ka našoj vladavini, mi nećemo smeti dopuštati da štampa otkriva društveno nevaljalstvo; potrebno je da se misli, da je novi režim u tolikoj meri sve zadovoljio, da su čak i zločini iščezli…. Svi slučaji prestupništva moraju ostati poznati samo njihovim žrtvama i slučajnim svedocima – nikome više.

Nužda u nasušnom hlebu primorava Goje da ćute i da budu naše pokorne sluge. Agenti uzeti iz njihove sredine u našu štampu pretresaće po našem naređenju ono što je nama nezgodno da izdajemo neposredno u službenim dokumentima, a mi ćemo za vreme te novinarske graje uzeti i sprovesti mere koje želimo i podneti ih publici kao svršeni fakt. Niko neće smeti tražiti da se ukine ono što je već rešeno, tim pre što će ono biti predstavljeno kao poboljšanje… A u tom će štampa skrenuti misli na nova pitanja (jer mi smo navikli ljude da traže sve novo). Na pretresanje tih novih pitanja navaliće svi oni šupljoglavi izvršitelji sudbina, koji još ni sada ne mogu da pojme da ona ništa ne razumeju u onome što hoće da razmatraju. Pitanje politike nikome nisu pristupačna sem onim koji rukovode njome već mnogo vekova, tvoraca njenih.

Iz svega ovoga vi ćete videti, da traženjem mišljenja gomile mio samo olakšavamo kretanje našeg mehanizma, i vi možete zapaziti da mi ne tražimo odobrenje naše radnje nego onih reči koje mi puštamo po ovom ili onom pitanju. Mi stalno objavljujemo da se u svim našim merama koje preduzimamo rukovodimo nadom spojenom sa pouzdanošću da poslužimo opštem dobru.

Da bismo odvukli suviše nemirne ljude od pretresanja pitanja politike, mi sada sprovodimo tobože nova pitanja njena – pitanja industrije. Na tom poprištu neka besne do mile volje! Mase su voljne da ne dejstvuju, da se odmaraju od tobožnje političke delatnosti (na koju smo ih navikli, da bismo se uz njihovu saradnju borili sa gojskim vladama), ali smo pod uslovom novih zaposlenja, u kojima im mi ukazujemo tobož taj isti politički pravac. Da one same ne bi nešto smislile, mi ih još ometamo zabavama, veseljem, igrama, strastima, narodnim domovima… Uskoro ćemo preko štampe početi predlagati konkursne utakmice u veštini, sportu svih vrsta: ovo interesovanje odvratiće konačno duhove od pitanja na kojima bismo se morali sa njima boriti. Odvikavajući se sve više i više od samostalnog mišljenja ljudi će početi unisono govoriti o nama, jer ćemo samo mi birati i predlagati nove pravce misli… naravno preko takvih lica sa kojima nas oni neće smatrati za solidarne.

Uloga liberalnih utopista biće definitivno odigrana kada naša vlada bude priznata. Dotle će nam oni poslužiti kao dobre sluge. Stoga ćemo još upućivati duhove na svakojaka izmišljanja fantastičnih teorija, novih i tobože progresivnih: ta mi smo sa punim uspehom zavrteli progresom šuplje gojske glave i sada nema među Gojima uma koji bi mogao uvideti da se pod ovom rečju krije skretanje od istine u svim slučajevima gde nije reč o materijalnim pronalascima, jer je istina jedna i u njoj nema mesta progresu. Progres, kao lažna ideja, služi zamračenju istine, da je ne bi niko mogao znati, osim nas, Božjih izabranika, čuvara njenih.

Kada nastupi naše carstvo, tada će naši oratori besediti o velikim problemima, koji su uzbuđivali čovečanstvo zato da bi ga na kraju krajeva doveli do naše blage vladavine.

Ko će posumnjati tada da smo sve ove probleme mi bili udesili i namestili prema političkom planu koji niko nije prokljuvio u toku mnogih vekova?!

Protokol br. 14

Religija budućnosti. Buduće ropstvo. Nepristupačnost saznanja tajni religije budućnosti. Pornografija i buduća štampana reč.

Kada se mi zacarimo, mi nećemo želeti da postoji druga religija osim naše, religija o jednom Bogu, sa kojim je naša sudbina vezana našim izbraništvom i kojim je ta ista naša sudbina sjedinjena sa sudbinom sveta. Prema tome mi moramo oboriti sva verovanja. Ako se iz toga rode savremeni ateisti, to neće, kao prelazni stupanj, ništa smetati našim izgledima, nego će poslužiti kao primer za ona pokoljenja koja će slušati propovedi naše o religiji Mojsija koja je svojom smišljenom i nepokolebljivom sistemom dovela do pokorenja nama svih naroda. U tome ćemo mi podvući i njenu mističnu istinu, na kojoj će se, reći ćemo mi, osnivati sva njena vaspitna snaga… Tada ćemo u svakom zgodnom slučaju publikovati članke, u kojima ćemo sravnjivati našu blagu vladavinu sa prošlima. Blagodeti mira, makar i iznuđenog vekovima nemira, poslužiće kao novi reljef učinjenome dobru. Pogreške gojskih administracija biće opisivane u najjasnijim bojama.

Mi ćemo posejati takvu odvratnost prema njima, da će narodi pretpostavljati spokojstvo u ropskom stanju pravima famozne slobode koja su ih toliko namučila, iscrpila izvore ljudskog postanka, koja su eksploatisana gomilom varalica i bitangi koje ni same nisu znale šta rade… Beskorisne promene vladavina, na koje smo mi podbadali Goje kad smo potkopavali njihove državne temelje, toliko će dosaditi narodima da će oni pretpostavljati da trpe od nas sve, samo da se ne izlažu riziku da ponova iskuse pređašnje nemire i nevolje. Mi ćemo naročito podvlačiti istorijske pogreške gojskih uprava, koje su toliko vekova mučile čovečanstvo odsustvom inteligencije i dovitljivosti u svemu što se tiče istinskog njegovog dobra, u trci za fantastičnim projektima socijalnog dobra, ne videći, da su ti projekti sve više pogoršavali a ne poboljšavali stanje opštih odnosa na kojima se zasniva čovečanski život…

Sva snaga naših principa i mera sastojaće se u tome što ćemo ih mi istaći i protumačiti kao jasni kontrast raspadnutim starim poretcima društvenog uređenja.

Naši filosofi će posmatrati i pretresati sve nedostatke gojimskih verovanja, ali niko i nikada neće pretresati našu veru sa njene prave tačke gledišta, jer nju niko temeljno neće upoznati, osim naših koji nikada neće smeti izdati njene tajne.

U zemljama koje prednjače mi smo otvorili bezumnu, prljavu, odvratnu književnost. Još neko vreme po našem stupanju na vlast mi ćemo podsticati njezin opstanak, da bi ona što reljefnije ocrtala kontrast govora, programa koji se razrežu sa naših visina…. Naši pametni ljudi, naročito vaspitani za to da rukovode Gojimima, sastavljaće govore, projekte, memoare, članke, kojima ćemo uticati na duhove, vodeći ih ka pojmovima i znanjima koje smo mi obeležili.

Protokol br. 15

Jednodnevni svetski prevrat. Kazne. Buduća sudbina Goja-masona. Mističnost vlaasti. Razmnožavanje masonskih loža. Centralna uprava mudraca. “Azefovština”. Masonstvo kao rukovodilac svih tajnih društava. Značaj javnog uspeha. Kolektivizam. Žrtve. Kazne masona. Pad prestiža zakona i vlasti. Predizboraništva. Kratkoća i jasnoća zakona budućeg carstva. Poslušnost starešina. Mere protiv zloupotrebe vlasti. Surovost kažnjavanja. Krajnji rok sudijske starosti. Liberalizam sudija i vlasti. Svetski novac. Apsolutizam masonstva. Pravo kasacije. Patrijahalni “izgled” vlasti budućeg “vladara”. Obožavanje vladara. Pravo jačeg kao jedno pravo. Car izrailjski – patrijarh sveta.

Kada se mi najzad definitivno zacarimo, blagodareći državnim prevratima koji će svugde biti pripremljeni za jedan isti dan, posle definitivnog priznavanja nepodobnosti svih postojećih vlada (a dotle će proći dosta vremena, možda i ceo jedan vek), mi ćemo se postaviti da protiv nas ne bude zavera. Toga radi mi ćemo nemilosrdno kazniti sve one koji predusretnu našu vladavinu sa oružjem u rukama. Svako novo osnivanje kakvog bilo tajnog udruženja biće takođe kažnjeno smrću, a ona koja danas postoje, koja mi poznajemo i koja su nam učinila izvesne usluge, ukinućemo i poslaćemo ih u daleke kontinente izvan Evrope. Tako ćemo postupiti sa onim Gojimima – masonima koji odveć mnogo znaju; oni pak, koji budemo iz budi kojih razloga pomilovali, biće u stalnom strahu od izgnanstva. Mi ćemo izdati zakon po kome će svi bivši učesnici tajnih društava podležati progonstvu iz Evrope kao centra naše uprave.

Odluke naše vlade biće definitivno i bez apelacije.
U gojskim društvima, u kojima smo posejali tako duboko korenje nesloge i protestanstva, moguće je ustanoviti red samo nemilosrdnim merama koje jasno i oštro dokazuju vlasti: ne treba gledati na žrtve koje se prinose budućem dobru. U postizavanju dobra, ma i putem prinošenja žrtava, sastoji se obaveza svake vlade, koja je svesna toga da se ne samo u privilegijama nego i u obavezama sastoji njezin opstanak. Glavna je stvar za stabilnost uprave učvršćenje oreola moći, a taj se oreol postiže samo veličanstvenom nepokolebljivošću vlasti koja bi nosila na sebi znake neprikosnovenosti od mističnih uzroka – od Božjeg izbora. Tako je bilo do poslednjeg doba rusko Samodržavlje – jedini u svetu naš ozbiljni neprijatelj, ako ne računamo Papstvo. Setite se, primera radi, kako Italija, zalivena krvlju nije takla ni dlaku na glavi Sulinoj koji je tu krv i prolio: Sula je svojom moći bio bog u očima naroda koji je on namučio, a njegov muški i hrabri povratak u Italiju stavio ga je izvan prikosnovenosti… Narod ne dira onog koji ga hipnotiše svojom hrabrošću i silinom duha.

Za vreme do nastanka carstva mi ćemo, naprotiv, stvoriti i umnožiti frank-masonske lože u svim zemljama sveta, uvući ćemo u njih sve, koji mogu biti i koji već jesu istaknute poslanike, jer će u tim ložama biti glavno obaveštajno mesto i uticajno sredstvo. Sve ove lože mi ćemo skoncentrisati pod jednu upravu, koja će biti samo nama poznata a svima ostalima nepoznata i koja će biti sastavljena od naših mudraca. Lože će imati svoga pretstavnika koji će sobom prikrivati pomenutu upravu masonstva, od koje će dolaziti parola i program. U tim ložama mi ćemo zavesti čvor svih revolucionarnih i liberalnih elemenata. Oni će se sastojati iz svih društvenih slojeva. Najskrivenije političke zamisli biće nam poznate i potpašće pod naše rukovodstvo onoga časa kad i poniknu. Članovi tih loža biće gotovo svi agenti međunarodne i nacionalne policije, jer je njena služba za nas nezamenjiva u tom pogledu što policija može ne samo za svoj način da se obračuna sa nepokornima, nego i da prikrije naše radnje, da stvori povode za nezadovoljstvo itd…

U tajna društva obično najradije stupaju aferiste, karijeriste i uopšte ljudi većinom lakomisleni, sa kojima nam neće biti teško da vodimo poslove i pomoću njih da navijamo mehanizam mašine koju smo projektovali… Ako se ovaj svet uskomeša i uzbuni, onda će to značiti da nam je bilo potrebno da ga uzbunimo, da bismo rastrojili njegovu odveć veliku solidarnost. Ako u njegovoj sredini ponikne zavera, onda će na čelo njeno stati niko drugi do jedan od naših najvernijih slugu. Prirodno je da ćemo mi a niko drugi povesti masonsku akciju, jer mi znamo kuda je vodimo, znamo krajnji cilj svakoga dejstva; Goji pak ne znaju ništa, ne znaju čak ni neposreni rezultat: njih zadovoljava obično trenutni račun zadovoljenja samoljublja u izvršenju onoga što je zamišljeno, ne primećujući čak ni to da i sama zamisao ne pripada njihovoj inicijativi nego našem navođenju na dotičnu misao..

Goji idu u lože iz radoznalosti ili u nadi da će se uz pripomoć njihovu progurati što bliže ka bogatoj društvenoj trpezi, a neki opet zato da bi imali mogućnosti da iznesu pred publiku svoja neostvarljiva i neosnovana maštanja: oni žude za emocijom uspeha i aplauza na koje smo mi vrlo izdašni. Mi im zato i dajemo taj uspeh, da bismo se koristili samoobmanom koje otud proističu, pri kojoj ljudi neprimetno usvajaju naše sugestije, ne zazirući od njih, u punoj uverenosti da njihova nepogrešnost sila svoje misli a da tuđe već ne može da primi… Vi ne možete ni da zamislite kako se najpametniji među Gojama može dovesti do nesvesne naivnosti, pod uslovima samoodbrane, i kako ih je u isto vreme lako obeshrabriti najmanjim neuspehom, recimo prekidom aplauza, i dovesti do ropske pokornosti, samo da bi se uspeh obnovio… U koliko naši zapostavljaju uspeh, da bi smo sproveli svoje planove, utoliko su Goji gotovi da žrtvuju svoje planove, da bi se samo dočepali uspeha. Ta njihova psihologija znatno nam olakšava zadatak njihova upućivanja. Ovi tigrovi po izgledu imaju ovnujske duše, u u glavama njihovim duva promaja. Mi smo ih popeli na konjića mašte o tome da će simvolična jedinica kolektivizma progutati ljudsku individualnost… Oni se još nisu snašli i razabrali i neće se razabrati u toj misli, da je ovaj konjić očigledno rušenje najglavnijeg zakona prirode koja je stvorila u samom početku stvaranja sveta jedinicu koja ne liči na druge, naime baš u cilju individualnosti.

Kad smo ih mi mogli dovesti do takvog bezumnog slepila, nije li to frapantno jasan dokaz koliko je um gojski čovečanski nerazvijen u sravnjenju sa našim umom?!.. To baš poglavito i garantuje naš uspeh.

Koliko su bili pronicljivi naši stari mudraci kad su govorili da za postignuće ozbiljnog cilja ne treba prezati ni od kakvih sredstava i ne gledati na broj žrtava koje se prinose radi tiga cilja… Mi se nismo obzirali na žrtve iz sredine gojske marve, mada smo i žrtvovali mnogo više, ali smo im sada dali takav položaj na zemlji o kakvom oni nisu mogli ni shvatiti. Relativno mnogobrojne žrtve naše sačuvale su našu narodnost od propasti.

Smrt je neizbežan kraj za svakog. Bolje je da se taj kraj primakne onima koji ometaju naš posao, nego li k našima, k nama koji stvaramo taj posao. Mi kažnjavamo masone tako, da niko sem braće o tome ne može posumnjati, štaviše ni same žrtve kazne: svi oni umiru kad je to potrebno, reklo bi se, od normalnog obolenja… Znajući to, čak i braća ne smeju protestovati. Takvim merama mi smo iščupali iz sredine masonstva i sam koren protesta protiv naših naređenja. Propovedajući Gojimski liberalizam mi u isto vreme držimo svoj narod i naše agente u stalnoj poslušnosti.

Pod našim uticajem izvršenje gojskih zakona skraćeno je i svedeno do minimuma. Prestiž zakona podriven je liberalnim tumačenjima uvedenim u tu sferu. U najvažnijim političkim i principijelnim stvarima i pitanjima sudije rešavaju onako kako im mi naredimo, vide stvari u onoj svetlosti kojom ih mi osvelimo za gojsku administraciju, naravno, preko podmetnutih lica sa kojima mi tobože ničega zajedničkog nemamo, – mišljenjem novina ili drugim putevima… Čak i senatori i viša administracija slepo primaju naše savete. Čisto životinjski um Goja nije sposoban za analizu i posmatranje, a još manje za predviđanje onoga čemu može odvesti izvesna politička pitanja.

U toj razlici u sposobnosti mišljenja između Gojima i nas može se jasno videti pečat izbraništva i čovečnosti za razliku od instinktivnog životinjskog uma Gojima. Oni vide, ali ne predviđaju i ne pronalaze (izuzev samo materijalne stvari). Iz toga se jasno vidi, da nas je sama priroda predodredila da rukovodimo i upravljamo svetom.

Kada dođe vreme naše javne uprave, vreme da manifestujemo njenu blagotvornost, mi ćemo preraditi sva zakonodavstva, naši će zakoni biti kratki, jasni, postojani, bez ikakvih tumačenja, tako da će svaki bitiu u stanju da ih dobro i pouzdano zna. Glavna odlika njihova biće poslušnost prema starešinama dovedena do grandioznog stepena. Tada će sve zloupotrebe iščeznuti usled odgovornosti svih do jednog pred najvišom vlašću pretstavnika vlasti. Zloupotrebe pak vlasti koja leži niže ove poslednje instance kažnjavaće se tako nemilosrdno da će svaki izgubiti volju da eksperimentiše svoju snagu. Mi ćemo jednako i budno motriti na svaki korak administracije od koje zavisi kretanje državne mašine, jer razuzdanost u njoj porađa razuzdanost svugde: nijedan slučaj nezakonitosti i zloupotrebe neće ostati primerno nekažnjen.

Prikrivanje, solidarno gledanje kroz prste među službenicima u administraciji – sve će ovo zlo iščeznuti posle prvih primera surovog kažnjavanja. Oreol naše vlasti zahteva celishodnost tj. surove kazne za najmanje rušenje, radi lične koristi njenog najvišeg prestiža. Onaj koji postrada, ma i nesrazmerno svojoj krivici, biće kao vojnik koji pada na administrativnom polju u korist vlasti, principa i zakona koji ne dopuštaju otstupanje sa društvenog **** na lični. Na primer: naše će sudije znati da će oni, u želji da se pohvale glupim milosrđem, narušiti zakon pravosuđa kji je stvoren radi primernog poučavanja ljudi kaznama za istupe a ne radi izložbe duhovnih osobina sudija. Te osobine je umesno pokazivati u privatnom životu a ne na javnom terenu koji pretstavlja sobom vaspitnu osnovu čovečanskog života.

Naš sudski personal služiće najviše do 55 godine života, pre svega zato što se starci upornije drže predrasuda, što su manje sposobni da se pokoravaju novim naredbama, a drugo, zato što će nam to stvoriti da takvom merom postignemo gipkost premeštanja personala koji će se time lakše saviti pod našim pritiskom: ko zaželi da ostane na svome mestu moraće se slepo pokoravati da bi to zaslužio. Uopšte naše sudije ćemo birati iz sredine samo onih koji će tvrdo znati da je njihova uloga u kažnjavanju i primeni zakona, a ne u maštanju o ispoljavanju liberalizma na račun državnog vaspitnog plana, kao što to sada uobražavaju Gojimi… Mera premeštanja služiće još i za slabljenje kolektivne solidarnosti među službenicima i privezaće ih sve za interese vlade, od koje će zavisiti njihova sudbina. Mladi naraštaj sudija biće vaspitani u idejama nedopuštanja takvih zloupotreba koje bi mogle narušiti ustanovljeni red u odnosima naših podanika među sobom.

Sada Gojimske sudije čine popuštanja i gledaju kroz prste svakojakim zločinima nemajući pravilnu pretstavu o svome pozivu, jer se sadašnji upravljači pri određivanju sudija na dužnosti ne staraju da im uliju osećaj dužnosti i svest o poslu koji se od njih iziskuje. Kao što životinja pušta svoju decu na traženje plena, tako i Gojimi daju svojim podanicima lukrativna mesta i ne misleći da im razjasne zašto je to mesto stvoreno. Zato i propadaju njihove uprave same od sebe kroz dejstvo svoje vlastite administracije.

Neka rezultati ovih dejstava posluže kao još jedna lekcija za našu upravu.

Mi ćemo iskoristiti liberalizam na svima važnim strategijskim položajima naše uprave, od kojih zavisi vaspitanje svih potčinjenih našem društvenom stroju. Na te položaje doći će samo oni koje mi budemo vaspitali za administrativnu upravu. Na moguću primedbu, da će penzionisanje starih službenika skupo stati državnu blagajnu, reći ću, pre svega, da će se njima prethodno naći privatna služba za izgubljenu, a drugo, napomenuću da će u našim rukama biti skoncentrisan sav svetski novac, te se sledstveno naša vlada nema šta bojati skupoće…

Naš apsolutizam će u svemu biti dosledan i stoga će naša velika volja u svakoj svojoj odredbi biti poštovana i bez pogovora izvršavana: ona će ignorisati svako negodovanje, svako nezadovoljstvo, iskorenjujući svako njihovo ispoljavanje u dejstvu primernim kaznama.

Mi ćemo ukinuti kasaciono pravo, koje će preći u našu isključivu nadležnost – u nadležnost upravljača, jer mi ne smemo dopustiti da se u narodu rodi misao o tome da sudije koje smo mi postavili mogu donositi nepravilne odluke. Ako se pak ma šta slično dogodi, mi ćemo sami kasirati odluku, ali sa tako primernom kaznom odmerenom sudiji za nerazumevanje svoga posla i poziva, da se ti slučaji više neće ponoviti… Ponavljam, da ćemo mi znati svaki korak naše administracije, na koju samo i treba motriti da bi narod bio zadovoljan nama, jer je on u pravu da traži od dobre uprave i dobrog činovnika.

Naša će uprava imati izgled patrijarhalnog očinskog staranja našeg upravljača. Naš narod i podanici videće u njemu oca koji se brine o svakoj nevolji, o svakom dejstvu, o svakom uzajamnom odnosu kako podanika jednog prema drugom, tako i njih sviju prema upravljaču. Tada će oni biti toliko prožeti mišlju da im je nemogućno biti bez toga staranja i rukovođenja, ako žele da žive u miru i spokojstvu, da će sa strahopoštovanjem, bliskim obožavajnju, priznati samodržavlje našeg vladara, naročito kada se uvere da ga naši namešenici ne zamenjuju svojom vlašću, nego samo slepo izvršavaju njegova naređenja. Oni će se radovati što smo mi sve regulisali u njihovom životu, kao što rade pametni roditelji koji hoće da vaspitaju svoju decu u osećaju dužnosti i poslušnosti. Ta narodi su u odnosu prema tajnama naše politike večito nepunoletna deca, isto tako kao i njihove vlade…

Kao što vidite, ja zasnivam naš despotizam na pravu i dužnosti: pravo primoravanja na izvršenje dužnosti direktna je obaveza vlade koja je otac svojih podanika. Ona ima pravo snažnoga zato, da se koristi njime za dobro upućivanje čovečanstva ka prirodno-dređenom stroju – poslušnosti. Sve se u prirodi nalazi u poslušnosti, ako ne ljudima, a ono okolnostima, ili svojoj prirodi, u svakom pak slučaju jačemu. Budimo dakle mi taj jači radi dobra.

Mi smo dužni, bez predomišljanja, žrtvovati odelite ličnosti, rušioce ustanovljenog reda, jer u primernoj kazni zla leži velika vaspitna zadađa.

Kada car izrailjski stavi na svoju sveštenu glavu krunu koju mu Evropa podnese, on će postati patrijarh sveta. Neohodne žrtve, koje on bude prineo usled njihove celishodnosti, nikad neće dostići onu cifru žrtava koje su prineli u toku vekova grandomanija i nadmetanje gojskih vlada i vladara.

Naš car će se nalaziti u stalnom opštenju sa narodom, i povodiće mu sa tribine besede koje će talasi glasova raznositi odmah po celom svetu.

Protokol br. 16

Neškodljivost univerziteta. Zamena klasicizma. Vaspitanje i znanje. Reklama vlasti “vladara” u školama. Ukidanje slobode nastave. Nove teorije. Nezavisnost misli. Očigledna nastava.

U cilju uništenja svakih kolektivnih snaga, sem naših, mi ćemo učiniti neškodljivim prvi stepen kolektivizma – univerziteta, prevaspitavši ih u novom pravcu. Njihove starešine i profesori biće pripremani za svoj posao u duhu podrobnih tajnih programa dejstva, od kojih oni nekažnjivo neće odstupiti ni za jotu. Oni će biti postavljeni sa naročitom opreznošću i biće dovedeni u potpunu zavisnost od vlade.

Mi ćemo isključiti iz nastave državno pravo, kao i sve što se dotiče političkog pitanja. Ovi predmeti će se predavati nekolikim desetinama lica izabranih iz broja posvećenih po naročitim sposobnostima. Univerziteti ne smeju iz svojih zidova puštati žutokljunce koji spremaju i kroje planove ustava kao komedije ili tragedije, baveći se pitanjima politike u kojima se i njihovi ocevi nikada i ništa nisu razumevali.

Rđavo upućeno upoznavanje velikog broja lica sa pitanjima politike stvara utopiste i loše podanike, kao što i sami možete zapaziti iz primera opšteg vaspitanja Goja u tom pravcu. Nama je trebalo da uvedemo u njihovo vaspitanje sve one principe koji su tako sjajno načeli njihov stroj. Kada mi budemo na vlasti udaljićemo iz vaspitanja sve one predmete koji izazivaju zabunu i napravićemo od omladine poslušnu decu starešina, decu koja vole onoga što upravlja kao svoj oslonac i nadu na mir i spokojstvo.

Klasicizam, kao i svako izučavanje stare istorije u kojoj je više rđavih nego dobrih primera, mi ćemo zameniti izučavanjem programa budućnosti. Mi ćemo izbrisati iz pamćenja ljudi sve fakte prošlih vremena koji nam nisu po želji, a ostavićemo samo one koji ocrtavaju sve pogreške gojskih vladavina. Učenje o praktičnom životu, o obaveznom uređenju, o odnosima ljudi jednog prema drugome, o izbegavanju rđavih sebičnih primera, koji seju zarazu zla, i druga slična pitanja vaspitnog karaktera stajaće na čelu nastavnog programa sastavljenog prema posebnom planu za svako zvanje, ne generališući nastavu ni pod kakvim vidom i izgovorom. Takva postavka pitanja ima naročitu važnost.

Svako društveno zvanje mora biti vaspitno u strogim razgraničenjima u skladu sa njegovim pozivom i radom. Slučajni geniji uvek su umeli i umeće da promaknu u druga zvanja, ali, zbog te retke slučajnosti propuštali u tuđe redove lica nesposobna, oduzimajući mesta od onih koji pripadaju tim redovima po rođenju i zanimanju – potpuno je bezumlje. Vi sami znate čime se sve to svršilo po Gojime, koji su dopustili ovu besmislicu.

Da bi onaj koji upravlja čvrsto zaseo u srcima i umovima svojih podanika, treba za vreme njegove delatnosti predavati celom narodu po školama i na trgovima o njegovom znanju i delima, o svima njegovim lepim i plemenitim početcima.

Mi ćemo uništiti svaku slobodnu nastavu. Učenici će imati pravo zajedno sa roditeljima da se kao u klubu iskupljaju po školskim zavodima: za vreme tih skupova, u prazničke dane, predavači će držati tobože slobodna predavanja o pitanjima čovečanskog odnosa, o zakonima primera, o represalijama koje dolaze od nesvesnih odnosa i, najzad, o filozofiji novih teorija još neobjavljenih svetu. Ove teorije mi ćemo uzdignuti do dogmata vere kao prelazni stepen ka našoj veri. Kad završi izlaganje našeg programa rada u sadašnjosti i budućnosti ja ću vam pročitati o osnovima ovih teorija.

Jednom rečju, znajući iz mnogovekovnog iskustva da ljudi žive i rukovode se idejama, da te ideje ljudi usišu samo pomoću vaspitanja koja se daje sa podjednakim uspehom svima uzrastima, naravno, samo različitim načinima, mi ćemo upisati i konfiskovati u našu korist i poslednje bleske nezavisnosti misli, koju mi već odavno upravljamo na potrebne nam predmete i ideje. Sistem obuzdavanja misli već je u dejstvu, u takozvanom sistemu očigledne nastave, koji ima da pretvori Goje u nemisleće, poslušne životinje koje očekuju očiglednost da bi je mogle razumeti… Buržua, jedan od najboljih naših agenata u Francuskoj, već je objavio nov program očigledne nastave.

Protokol br. 17

Advokatura. Uticaj Gojimskog sveštenstva. Sloboda savesti. Papski dvor. Car judejski kao patrijarh – papa. Načini borbe sa postojećom Crkvom. Zadaci savremene štampe. Organizacija policije. Dobrovoljačka policija. Špijunstvo po obrascu kagalne špijunaže. Zloupotreba vlasti.

Advokatura stvara ljude hladne, surove, uporne, bezprincipne, koji se stavljaju u svim slučajevima na bezlični, često legalni teren. Oni su se navikli da sve navijaju u korist zaštite a ne socijalnog dobra. Oni se obično primaju svake zaštite, teže da se domognu opravdanja po svaku cenu hvatajući se za sitne začkolice jurisprudencije, čime oni demorališu sud. Stoga ćemo tu profesiju staviti u uske ramove koji će je zatvoriti u sferu izvršnog činovništva. Advokati će, kao god i sudije, biti lišeni općenja sa strankama i dokumentima, štiteći svoje klijente posle saslušanja njihova na sudu po razjašnjenim faktima. Oni će dobijati honorar bez obzira na kakvoću zaštite. To će biti prosti referenti poslova u korist pravosuđa, kao protivteg prokuroru koji će biti referent u korist optužbe: to će skratiti sudski referent. Na taj način ustanoviće se poštena bespristrasna odbrana, koja se neće vršiti iz interesa, već po ubeđenju. To će između ostalog otstraniti podmićivanje dugova koji se danas praktikuje, njihov pristanak da dobije stvar onog koji plati…

Sveštenstvo Gojimsko mi smo se već pobrinuli da diskreditujemo i time razorimo njihovu misiju koja bi nam danas mogla mnogo smetati. Svakoga dana njegov uticaj na narode slabi i pada. Sloboda savesti je proklamovana sada svugde, sledstveno, nas samo ne mnoge godine dele od momenta potpunog sloma hrišćanske religije; sa drugim religijama ćemo još lakše izaći na kraj, ali o tome još rano da govorimo. Mi ćemo staviti klerikalizam i klerikale u tako uzane okvire da će njihov uticaj poći pravcem obrnutim svome ranijem kretanju.

Kad dođe vreme da konačno uništimo papski dvor, onda će prst nevidljive ruke pokazati narodima da treba da se krenu u pravcu toga dvora. Kada se narodi ustreme i pojure tamo, mi ćemo se pojaviti tobože kao njihovi zaštitnici, da bi se sprečili odveć jaka puštanja krvi. Ovom diverzijom mi ćemo se provući u sama nedra njegova, i više nećemo izaći otuda dokle god ne podgrizemo svu noć toga mesta.

Car judejski biće pravi vaseljenski papa, patrijarh internacionalne crkve.

Ali, za vreme dok mi ne prevaspitamo omladinu u novim prelaznim verama, a zatim u našoj, mi nećemo otvoreno dirati postojanje crkve, nego ćemo se sa njima boriti kritikom koja izaziva rascep…

Uopšte naša savremena štampa izobličavaće državne poslove, religije, nesposobnosti Gojima, i sve to najbezobraznijim izrazima, da bi ih na sve načine unizivali tako kako to ume da uradi, samo naše genijalno pleme.

Naše carstvo biće apologija božića Višnu, u kome se nalazi njegovo oličenje – u svakoj od stotine naših ruku biće po opruga socijalne mašine. Mi ćemo sve videti bez pomoći službene policije, koja u onoj formi njezinih prava, kakvu smo mi programu trećina podanika naših motriće na ostale izradili za Goje, smeta vladama da vide. Po našem iz osećaja dužnosti, iz principa dobrovoljne državne službe. Tada neće biti sramno nazvati se špijunom i dostavljačem, nego pohvalno, ali će zato neosnovane dostave biti surovo kažnjeni, da se ne bi razmnožila zloupotreba toga prava.

Naši agenti pripadaće kako višim tako i nižim slojevima društva, biće ih iz sredine vesele administrativne klase, iz sredine izdavača, tipografa, knjižara, trgovačkih pomoćnjka, radnika, kočijaša, lakeja it.d. Ova bespravna, neopunomoćena na kakvo bilo samovoljstvo, te prema tome i bezvlasna policija samo će svedočiti i referisati, a proveravanje njihovih iskaza i hapšenja zavisiće od odgovorne grupe policijskih kontrolora, dok će samo hapšenje vršiti žandarmerijski korpus i gradska policija. Onaj koji ne dostavi viđeno i čuveno iz oblasti političkih pitanja biće podvgnut odgovornost za prikrivanje, ako se dokaže da je on u tome kriv.

Slično onome kao što su danas naša braća pod ličnom odgovornošću obavezna da dostavljaju kagalu1) o svojim otstupnicima ili onim koji su zapaženi u nečem što je protivno kagalu, tako će u našem svetskom carstvo biti obavezan svaki naš podanik da vrši dužnost državne službe u tom pravcu.

Takva će organizacija iskoreniti zloupotrebe vlasti, sile, podmićivanja – sve ono što smo mi uveli našim savetima, teorijama nadčovečanskih prava u navike Goja…. No kako bismo drukčije mogli povećati uzroke i povode za nered u njihovoj administraciji ako ne ovakvim putevima?!… Jedan od najvažnijih među njima su agenti za uvođenje reda, kojima je pružena mogućnost da u svojoj razornoj delatnosti ispoljavaju i razvijaju svoje rđave naklonosti: samovolju, samovlašće i u prvom redu podmitljivost.

1) Kagal, još iz drevnih vremena tako se zvala kod Jevreja opštinska uprava, naravno, čisto jevrejska.

Protokol br. 18

Mere za zaštitu. Motrenje među zaverenicima. Javna zaštita je propast vlasti. Zaštita judejskog cara. Mistični prestiž vlasti. Hapšenje pri prvoj sumnji.

Kada nam bude potrebno da pojačamo stroge mere zaštite (najstrašniji otrov za prestiž vlasti) mi ćemo prirediti simulaciju nereda ili ispoljavanje nezadovoljstva koje se izražava pomoću dobrih govornika. Ti govornici privući će k sebi simpatizere. To će nam dati povod da vršimo pretrese i nadzor preko naših slugu iz sredine gojske policije….

Pošto većina zaverenika dejstvuje iz ljubavi prema vlasti, da bi se govorilo, mi ćemo ih sve do ispoljenja s njihove strane akcije ostaviti na miru i samo ćemo uvesti u njihovu sredinu posmatračke elemente… Treba zapamtiti, da prestiž vlasti slabi i smanjuje se ako ona otkriva često zavere protiv sebe u tome se sadrži prezumpcija priznanja, nemoći ili, što je još gore, nepravilnosti. Vama je poznato da smo mi razbili prestiž gojskih vladara čestim atentatima na njih preko svojih agenata, slepih ovnova našega stada, koji je vrlo lako sa nekoliko liberalnih fraza pokrenuti na zločine, samo ako oni imaju političku boju. Mi smo prinudili zemaljske upravljače da priznaju svoju nemoć u objavljivanju javnih mera zaštite, i time ćemo upropastiti prestiž vlasti.

Naš vladar biće štićen samo najneprimetnijom stražom, jer mi nećemo doputiti ni misao o tome, da bi protiv njega mogla postojati takva buna sa kojom on ne bi mogao da se bori i od koje bi morao da se krije.

Kad bismo mi dopustili takvu misao, kao što to čine Goji, onda bi samim tim potpisali presudu, ako ne njenu lično a ono njegovoj dinastiji u ne dalekoj budućnosti.

Po strogo održavanoj spoljašnosti naš vladar će se koristiti svojom vlašću samo u korist naroda a nikako ne radi svojih ili dinastičkih dobiti. Prema trome, održavajući i čuvajući ovaj dekorum, njegovu će vlast poštovati i braniti sami podanici, oni će je obožavati u punoj svesti da je sa njom skopčano blagostanje svakog građanina države, jer će od nje zavisiti red i poredak društvenog stroja.

Štititi cara otvoreno znači priznati slabost organizacije njegove sile.
Naša vlada će u narodu uvek biti okružen gomilom tobož radoznalog muškinja i ženskinja, koji će zauzeti prve redove oko njega, po izgledu slučajno, a zadržavaće ostale redove tobož iz poštovanje prema poretku. To će izazvati i poetski primer uzdržljivosti i kod drugih. Ako se u narodu nađe kakav molilac koji bi želeo, probijajući se kroz redove, da preda molbu, onda će prvi redovi primiti tu molbu i na očigled moliocu predati je vladaru, te da svi znaju da ono što se predaje dolazi tamo kuda je označeno, da sledstveno, postoji kontrola vladaočeva. Oreol vlasti zahteva, opstanka svoga radi, da narod uvek može reći: “Kad bi za to znao car” ili “Car će o tome saznati”.

Sa ustanovljenjem službene zaštite iščezava mistički prestiž vlasti: svaki ko ima u sebi izvesne smelosti smatra sebe za gospodara nad njok, buntovnik postaje svesan svoje snage i kad mu se ukaže prilika vreba momenat da jure na vlast…. Za Gojime smo propovedali drugo, ali zato i vidimo primer dokle su dovele mere otvorene zaštite!…

Kod nas će zločinci biti hapšeni čim se manje ili više sa osnovom posumnja u njih: ne može se, iz bojazni da se slučajno ne desi pogreška, prepustiti političkom krivcu ili zločincu da pobegne, jer ćemo prema političkim istupima ili zločinima biti uistinu nemilosrdni. Ako se još i može, sa izvesnom nategom, dopustiti rasmatranje pobuda u prostim zločinima, to u svakom slučaju neće bit izvinjenja za lica koja se bave pitanjima u kojima ne razumeju istinsku politiku.

Protokol br. 19

Pravo predaje molbi i projekata. Buntovništvo. Sudska nadležnost političkih zločina. Reklama političkih zločina.

U koliko mi nećemo dopustiti samostalno bavljenje politikom, utoliko ćemo, naprotiv podsticati svakovrsne izveštaje i peticije sa predlozima na uviđaj vlade svakojakih projekata za poboljšanje narodnog života: to će nam otkriti nedostatke ili fantazije naših podanika, na koje ćemo odgovarati ili izvršenjem ili razumnim i jasnim oprovrgavanjem koje bi dokazalo kratkovidost onoga koji rezonuju nepravilno.

Buntovništvo nije ništa drugo do lavež šteneta na slona. Za vladu, dobro organizovanu ne s policijske već sa društvene strane, lavež šteneta na slona znači da ono nije svesno njegove snage i značaja. Treba samo dobrim primerom pokazati značaj i jednog i drugog, pa će štene na mah prestati da laje i počeće da vrti repom čim spazi slona.

Da bismo skinuli prestiž vrline sa političkog zločina, mi ćemo ga postaviti na osuđeničku klupu zajedno sa krađom, ubistvom i svakojakim drugim odvratnim i prljavim zločinima. Tada će javno mnenje pomešati i sliti u svojim predstavama tu vrstu zločina sa sramotom i brukom svih drugih i žigosaće ga pod jednakim prezrenjem.

Mi smo se starali i, nadam se, postigli smo da Gojimi ne dođu do takvog načina borbe sa buntovništvom. U tom cilju mi smo preko štampe i u govorima, indirektno, u pametno sastavljenim udžbenicima istorije reklamirali mučeništvo koje su tobože primili na sebe buntovnici radi opšteg dobra i blagostanja. Ova reklama je uvećala kontigent liberala i stavili hiljade Gojima u redove našeg živog inventara.

Protokol br. 20

Finansijski program. Progresivni porez. Progresivne takse u markama. Fondovna kasa. Hartije od vrednosti i zastoj novčanog opticaja. Odgovorno računovodstvo. Ukidanje pretstavništva. Zastoj kapitala. Novčana emisija. Zlatna valuta. Valuta vrednosti radničke snage Budžet. Državni zajmovi. Jednoprocentna serija. Industrijske hartije od vrednosti. Gojimski upravljači. Favoriti, masonski agenti.

Danas ćemo dodirnuti finansijski program, o kome sam ostavio da govorim kao o najtežoj, završnoj i odlučnoj tački naših planova. Pristupajući mu, ja ću vas potsetiti da sam vam i ranije nagovestio da je suma naših dejstava rešena pitanjem cifara.

Kada se mi zacarimo naša će samodržavna (autokratska) vlada izbegavati, iz principa samoodržanje, da osetno opterećuje narodne mase porezima, ne zaboravljajući svoju ulogu oca i zaštitnika. Ali pošto državna organizacija staje skupo, ipak je neophodno dobiti potrebna za to sretstva. Stoga treba naročito brižlljivo izraditi pitanje ravnoteže u tome predmetu.

Naša uprava, u kojoj će car posedovati legalnu funkciju pripadanja njemu svega što se nalazi u njegovoj državi (što je lako pretvoriti u stvarnost) može pribeći zakonitom izuzimanju svekolikih suma radi regulisanja njihovog opticaja u državi. Iz toga izlazi da je pokriće poreza najbolje vršiti putem progresivnog poreza na svojinu. Na taj način će se dacije uplaćivati bez pritešnjenja ili uništrenja u srazmerom % posedovanja. Bogataši moraju biti svesni svoje obaveze da deo svojih suvišaka prepuste državnoj koristi, pošto im država garantuje sigurnost u posedovanju ostale svoje sopstvenosti i pravo tečevine, kažem – poštene, jer će kontrola svačijeg imanja odstraniti pljačku na zakonskoj osnovici.

Ova socijalna reforma mora početi, jer joj već nastaje vreme – ona je neophodna kao jemstvo mira.

Porez na sirotana je seme revolucije i služi na uštrb državi koja gubi veliko trčeći za malim. Nezavisno od toga, porez na kapitaliste umanjiće porast bogastva u privatnim rukama, u kojima ih sada držimo prikupljene kao protivteg sila gojskih vlada – državnim finasijama.

Porez koji se povećava u procentnom odnosu prema kapitalu, daće mnogo veći prihod nego li današnji s glave na glavu i cenzusni, koji je za nas koristan samo kao sredstvo za izazivanje nemira i nezadovoljstva među Gojimima.

Sila na koju će se naš car oslanjati sastoji se u ravnoteži i garanciji mira, čega radi je neophodno da kapitalisti žrtvuju jedan deo svojih prihoda radi bezbednosti dejstva državne mašine. Državne potrebe treba da podmiruju oni kojima to nije teško i od kojih se ima šta uzeti.

Takva će mera uništiti mržnju sirotana prema bogatašu, u kome će on videti potrebnu finansijsku potporu države, videći u njemu organizatora mira i blagostanja, jer će videti da ovaj upućuje potrebna sretstva za njihovo postignuće.

Da ne bi inteligentni platci odveć jadikovali, zbog novih plaćanja, njima će se pri određivanju tih plaćanja davati potrebni računi, izuzimajući, naravno one sume koje su potrebne za potrebe prestola i administrativnih ustanova.

Vladalac neće imati svojih dobara, kad već i onako sve što je u državi pretstavlja njegovu svojinu, inače bi jedno protivurečilo drugome: fakat vlastitih sretstava uništio bi pravo svojine na sveopšte vlasništvo.

Rodbina vladareva, sem njegovih naslednika koji se takođe izdržavaju o trošku državnom, mora stupiti u redove državnih službenika i raditi da bi zaslužila pravo svojine: privilegija carske krvi ne sme služiti za pljačku državne kase.

Kupovina, prijem novca ili nasledstva podležavaće progresivnim taksama. Neprijavljena i ovoj taksi nepodvrgnuta, neizostavno lična, predaja svojine novčane ili kakve bilo druge, nametnuće ranijem vlasniku plaćanje procentnog prireza za vreme od predaje tih suma pa do dana kad je otkriveno prikrivanje izjave o predaji. Priznanice o predaji moraju se svake nedelje podnositi mesnoj blagajni sa označenjem imena, prezimena i ostalog mesta stanovanja bivšeg i novog sopstvenika imanja. Ta lična predaja mora počinjati od opredeljenja sume koja prelazi obične troškove oko kupovine i prodaje neophodnog koja će se uplaćivati taksenim markama u određenom % od jedinice.

Sračunajte po koliko će **** takvi porezi pokriti prihode gojimskih država.

Fondovna državna blagajna mora imati određeni komplekt rezervnih suma, a sve ono što bude prikupljeno preko toga komplekta mora biti vraćeno u opticaj. Te sume će poslužiti za obavljanje javnih radova. Inicijativa takvih radova, koja potiče iz državnih izvora, čvrsto će privezati radničku klasu za državne interese i vladare. Od tih suma izdvojiće se jedan deo koji će biti upotrebljen na premije za pronalaske i proizvodnju.

Niko ne treba, preko određenih i široko proračunatih suma, zadržavati u državnim blagajnama ma i najmanju jedinicu, jer novac postoji za opticaj i svaki njegov zastoj štetno se odaziva na toku državnog mehanizma za koji on služi kao mazivno sredstvo: zastoj maziva može promeniti privalno kretanje toga mehanizma.

Zamena jednog dela novčanica procentnim hartijama proizvela je baš takav zastoj. Posledice te okolnosti sada su već dovoljno primetne.

Mi ćemo takođe ustanoviti državno računovodstvo, i u njemu će vladar u svako doba naći potpuni pregled državnih prihoda i rashoda, izuzev tekuće još nesastavljene mesečne račune koji još nisu dostavljeni.

Jedno lice, koje neće imati interesa da pljačka državne kase, to je vlasnik njihov, vladar. Eto zašto će njegova kontrola otstraniti mogućnost gubitka ili rasipanja.

Pretstavljanje na prijemima radi etiketa koje oduzima vladaocu dragoceno vreme, biće ukinuto da bi vladar imao vremena za kontrolu i razmićljanje. Tada njegova moć neće biti rasparčana na favorite, koji okružavaju presto samo radi sjaja i raskoša i koji su zainteresovani samo za svoje a ne za opšte državne interese.

Ekonomske krize koje smo priredili za Gojime stvorene su ničim drugim do povlačenjem novca iz opticaja. Ogromni kapitali zastajali su blagodareći izvlačenju novca iz država, koje su bile prinuđene da se baš njima obrate za zajmove. Ti zajmovi su opteretili finansije država plaćanjem procenata, pritisli ih i vezali pomenutim kapitalom… Koncentracija industrije u rukama kapitalista isisala je sve narodne sokove, a s njima i državne…

Sadašnja emisija novca uopšte ne odgovara svopštoj potrebi, pa stoga i ne može da zadovolji sve nevolje radničke. Emisija novca mora biti u skladu sa povećanjem stanovništva, pri čemu je neophodno računati kao potrošače i decu od dana rođenja. Revizija emisije bitno je pitanje za ceo svet.

Vi znate da je zlatna valuta bila propast za sve države koje su je usvojile, jer ona nije mogla zadovoljiti potrošnju novca, tim pre štp smo mi povukli zlato iz opticaja ukoliko je god bilo mogućno.

Kod nas mora biti uvedena valuta vrednosti radničke snage, pa bila ona od hartije ili od drveta. Mi ćemo izvršiti emisiju novca prema normalnim potrebama svakog podanika, povećavakjući njegovu količinu sa svakim novorođenim čovekom, smanjujući je sa svakim umrlim.

Računske poslove obavljaće svaki departman (francuska administrativna podela), svaki okrug.

Da ne bi bilo zadržavanja u isplati novca na državne potrebe, sume i rok njihove isplate određivaće se ukazom vladara: time će se otstraniti protektorat ministarstava nad jednom ustanovom na uštrb drugih.

Budžeti prihoda i rashoda biće vođeni naporedo, da ne bi bilo nejasnosti, kad su udaljeni jedan od drugog.

Reforme gojimskih finasijskih ustanova i principa, koje smo mi projektovali, zaodenućemo u takve forme, da one neće nikoga uznemiriti. Mi ćemo ukazati na neophodnost reforma usled one zbrke i kolambura do kojih su došli finansijski neredi kod Gojima. Prvi nered, reći ćemo, sastoji se u tome što oni počinju sa određivanjem prostoga budžeta, koji raste iz godine u godinu iz sledećih uzroka: taj budžet oni dotegle do polovine godine; zatim traže popravni budžet koji potroše za tri meseca, posle čega mole za dopunski budžet, i sve se to završuje likvidacionim budžetom. A pošto se budžet za narednu godinu određuje prema sumi opšteg proračuna, onda se svakogodišnje kretanje od norme proteže za 50% na godinu, zbog čega se godišnji budžet uređuje kroz deset godina. Blagodareći takvim načinima, dopuštenim nemarnošću gojskih država, njihove su se kase ispraznile. Period zajmova, koji je posle toga nastupio, pokupio je ostatke i doveo sve države gojske do bankrotstva.
Vi vrlo dobro znate, da takvu ekonomiju kakvu smo sugerisali Gojimima mi ne možemo voditi.

Svaki zajam dokazuje državnu nemoć i neshvatanje državnih prava. Zajmovi, kao Damoklov mač, vise nad glavama vladara koji, umesto da uzimaju od svojih podanika putem privremenih prireza, idu sa ispruženom rukom da prose milostinju od naših bankara. Spoljašnji su zajmovi pijavice, koji se nikako ne mogu otkinuti od državnog tela dokle god one same ne otpadnu ili ih država sama ne zbaci. Ali gojimske države ih ne otkidaju, nego ih sve više puštaju na sebe, tako da one moraju neibežno propasti od dobrovoljnog puštanja krvi.

U samoj stvari, šta drugo može pretstavljati jedan zajam, i uz to još spoljašnji?!… Zajam – to je emisija državnih menica koje sadrže procentnu obavezu srazmerno sumi pozajmljenog kapitala. Ako je zajam 5%, onda će država – kroz dvadeset godina uludo platiti procentnu sumu koja će biti ravna uzetom zajmu; za četrdeset godina plaća dvostruku sumu a za šezdeset godina – trostruku, a dug ostaje uvek onaj isti neuplaćeni dug.

Iz ovog računa jasno se vidi, da kod oblika sveopšteg prireza, države crpe poslednje parice siromašnih poreskih obveznika, da bi isplatila inostrane bogataše od kojih je uzele novac na zajam, umesto da te parice prikupi za svoje potrebe bez procentnih doplata.

Dok su zajmovi bili unutrašnji, Gojimi su samo premeštali novac iz džepa sirotana u džepove bogataša, ali kad smo mi podmitili koga je trebalo, da bismo preneli zajmove na spoljašnji teren, onda su sva državna bogatstva potekla u naše kase, i svi su Gojimi počeli da nam plaćaju svoj podanički danak.

Kad je lakomislenost gojimskih vladara u pogledu državnih poslova i podmitljivosti ministara ili nerazumevanje u finansijskim pitanjima drugih upravnih lica uspelo da zaduži svoje zemlje kod naših kasa neisplativim dugovima, onda treba znati koliko nas je sve to stalo truda i novca.

Zastoj novca mi nećemo dopustiti, te zato neće biti ni državnih procentnih hartija, sem jednoprocentne serije, da ne bi plaćanja procenata predavala državnu moć pijavicama na isisavanje. Pravo emisije procentnih hartija isključivo prepušteno industrijskim kompanijama, kojima neće biti teško da isplaćuju procente od svojih dobiti koje država ne zarađuje na pozajmljeni novac kao što to čine ove kompanije, jer ona zajmi da istraći a ne da vodi privredne operacije.

Industrijske hartije kupovaće i vlada koja će se od današnjeg platca nacije na zajmove pretvoriti u zajmove iz računa. Takva mera prekinuće zastoja novca, gotovanstvo i lenost koji su nam bili korisni kod samostalnih Gojima, ali neželjenih u našoj vladavini.

Kako je jasna i očigledna nedotupavnost čisto životinjskih mozgova gojskih, koji se ispoljava u tome što oni nisu ni mislili, uzimajući od nas nova od nas novac pod interes, da će sav taj naovac, pa još sa interesom na nj, oni morati crpiti iz svojih državnih džepova radi obračuna sa nama. Šta je bilo lakše i prostije nego uzeti potreban novac od svojih građana!

To daokazuje genijalnost našeg izabranog uma u tome što smo mi umeli tako da im predstavimo stvar zajmova da su oni videli u njima štaviše i svoju korist.

Naši računi, koje ćemo mi pretstaviti kada nastupi vreme, osvetljeni vekovnim eksperimentima što smo vršili nad gojskim državama, odlikovaće se jasnošću i određenošću, i očigledno će pokazati svima korist od naših novotarija. Oni će učiniti kraj onim zloupotrebama blagodareći kojima smo mi upravljali Gojimima, ali koje ne mogu biti dopuštene u našem carstvu.

Mi ćemo tako podesiti računski sistem, da ni vladar, ni najmanji činovnik neće biti u stanju da izvuku ni najmanju sumu neprimetno od njene namene ili da je upute drugim pravcem sem onog koji je već jednom označen u određenom planu dejstva.

Bez određenog plana ne može se upravljati. Idući neodređenim putem i sa neodređenim rezervama propadaju na putu heroji i vitezovi.

Gojimski vladari koji su po nekadašnjim našim savetima odvraćani od državnih poslova svečanim prijemima, etiketama, veselim zabavama i razonodama, bili su samo zasloni naše uprave. Izveštaje favorita koji su ih zamenjivali na poprištu poslova sastavljali su za njih naši agenti i svaki put su zadovoljavali kratkovide umove obećanjima da se u buduće predviđaju uštede i poboljšanja… Od čega uštede? Od novih prihoda? – mogli su da upitaju i nisu pitali oni koji su čitali naše izveštaje i projekte… Vi znate dokle ih je dovela ta nemarnost, do kakvog su finansijskog rastrojstva oni doterali, bez obzira na divnu vrednoću njihovih naroda…

Protokol br. 21

Unutrašnji zajmovi. Pasiva i porezi. Konverzije. Bankrotstvo. Štedionice i renta. Uništenje fondovnih berza. Taksiranje industrijskih vrednosti.

Svemu što sam vam izložio dodajući još podrobno objašnjenje unutrašnjih zajmova. O spoljašnjim pak neću vam više govoriti, jer oni su nas hranili nacionalnim novcima Gojima; za našu, pak državu neće biti stranaca tj. čega bilo spoljašnjeg.

Mi smo se koristili podmitljivošću administratora i nemarnošću vladara pozajmljujući gojskim vladama sasvim nepotrebne državne pare, te smo na taj način dobijali dvostruke, trostruke i veće sume. Ko bi to mogao činiti u odnosu prema nama?… Stoga ću vam izložiti podrobnosti samo unutarnjih zajmova.

Objavljujući zaključenje takvoga zajma države otvarajući upis na svoje menice tj. na procentne hartije. Da bi one bile pristupačne svakome određuje im se vrednost od sto do hiljade, a pri tom se čini popust prvim upisnicima. Drugog dana podiže im se veštačka cena, tobože zato što su svi nagrnuli da ih kupuju. Kroz nekoliko dana kase tokorse bivaju prepune i ne znaju kud će s parama (zašto su ih onda uzimali?). Upis bajagi premaša mnogo **** emisiju zajma: u tome je sav efekat – vidite li, koliko je poverenje prema vladinim menicama.

Ali, kad je komedija odigrana, onda se pojavljuje stvarnost pasiva i uz to vrlo teška. Za isplatu procenata mora se pribegavati novim zajmovima koji ne apsorbuju već samo povećavaju glavni dug. Kad je kredit iscrpen pribegava se novim prirezima da bi se pokrio ne zajam nego samo procenti na nj. Ti su prirezi pasiva koja se upotrebljuje za pokriće pasive…

Zatim nastaje vreme konverzija, ali one samo smanjuju plaćanje procenata a ne pokrivaju dugove, sem toga one ne mogu biti izvršene bez pristanka zajmodavaca: prilikom objave konverzije predlaže se vraćanje novca onima koji ne pristanu da konvertuju svoje hartije. Kad bi svi izjavili da ne pristaju i potražili svoj novac natrag, vlada bi bila uhvaćena na svoju sopstvenu udicu, jer ne bi bila u stanju da isplati ponuđeni novac. Srećom podanici gojskih država i njihovih vlada, ne razumevaju se u finansijskim poslovima, uvek su pretpostavljali gubitak na kursu i smanjenje procenata riziku novih ulaganja novca, čime su pružali mogućnost ovim vladama da više **** zbace sa sebe pasive od nekoliko miliona.

Sada, kod spoljašnjih zajmova, Gojimi ne mogu da prave takve smicalice, jer znaju da ćemo mi potražiti sav novac natrag.

Na taj način priznato bankarstvo najbolje će dokazati zemljama odsustvo veze između interesa naroda i njihovih vlada.

Obraćam vašu dvostruku pažnju na ovu okolnost i na sledeću: sada su svi unutrašnji zajmovi konsolidovani takozvanim letećim dugovima, tj. takvim čiji su rokovi plaćanja manje ili više bliski. Te dugove sačinjavaju pare uložene u štedionice i rezervne kase. Nalazeći se dugo vreme na raspoloženju vladinom ti se fondovi iskorišćuju za isplate procenata na inostrane zajmove, a mesto njih se polažu na istu sumu ulozi rente.

Dakle, ovi poslednji pokrivaju i zapuštaju sve rupe u pukotine na gojimskim kasama.

Kada se mi popenjemo na presto sveta, sva slična finansijska vijuganja kao neodgovarajuća našim interesima biće nepovratno uništena, kao što će biti uništene i sve fondovne berze, jer mi nećemo dopustit da se prestiž naše vlasti koleba kolebanjem cena naših dragocenosti koje ćemo mi objaviti zakonom u iznosu potpune njihove vrednosti bez mogućnosti njihova spuštanja ili podizanja. (Podizanje daje povod spuštanju, odakle, smo mi i počeli u odnosu prema gojskim vrednostima).

Mi ćemo zameniti berze grandioznim državnim kreditnim ustanovama, čiji će se zadatak sastojati u taksiranju industrijskih vrednosti saobrazno vladinim kombinacijama. Te ustanove će biti u stanju da izbace na pijacu po pet stotina miliona industrijskih hartija za jedan dan, ili da ih toliko isto kupe. Na taj način će sva industrijska preduzeća postati zavisna od nas. Možete zamisliti kakvu ćemo mi moć pribaviti sebi posredstvom toga!…

Protokol br. 22

Tajna budućnosti. Mnogovekovno zlo kao osnova budućeg dobra. Oreol vlasti i mističko poklonjenje njoj.

U svemu što sam vam do sada izložio ja sam se brižljivo starao da vam naslikam tajnu svega što se dešava – što je bilo i što je sada – što juri u bujicu velikih događaja koji dolaze i već su u bliskoj budućnosti, tajnu zakona naših odnosa prema Gojimima i finansijskih operacija. O toj temi ostaje mi još samo malo da dodam.

U našim je rukama najveća savremena sila – zlato: za dva dana mi ga možemo iz naših čuvarnica i skladišta dobaviti u kolikoj hoćete količini.

Zar još treba dokazivati da je naša vladavina predodređena samim Bogom?!… Zar takvim bogastvom mi nećemo dokazati, da je sve ono zlo koje smo toliko vekova bili primorani da činimo na kraju krajeva poslužilo istinskom dobru – dovođenju svega u red ? . . . Ma i po cenu izvesnog nasilja, ali on će biti uveden. Mi ćemo umeti da dokažemo, da smo mi dobrotvori koji smo vratili namučenoj i iskidanoj zemlji istinsko dobro i slobodu ličnosti, kojoj ćemo dati da se koristi spokojstvom, mirom, dostojanstvom odnosa, pod uslovom, naravno, da se poštuju i čuvaju zakoni koje smo ustanovili. Uz to mi ćemo razjasniti, da se sloboda ne sastoji u raspuštenosti i razuzdanosti, kao što se isto tako dostojanstveno i snaga čoveka ne sastoji u svačijem pravu da proklamuje razorne principe na formu slobode savesti, jednakosti i njima sličnih; da se sloboda ličnosti nikako ne sastoji u pravu uzbuđivanja sebe i drugih bezobraznim oratorstvom pred neuređenim ruljama i zborovima, već da se istinska sloboda sastoji u neprikosnovenosti ličnosti koja časno i ispravno vrši i poštuje sve zakone opštežića, da se čovečansko dostojanstvo sastoji u svesti o svojoj bespravnosti, a ne samo u stalnom fantaziranju o temi svoga – Ja.

Naša će vlast biti slavna, jer će biti moćna, upravljaće i rukovodiće a neće gegati za vođama i oratorima koji izbacujubezumne reči nazivajući ih velikim principima a koje, govoreći po savesti, nisu ništa drugo do utopija… Naša će vlast biti vršilac reda u kome se i sastoji sva sreća ljudi. Oreol ove vlasti uliće svima mistično klanjanje njoj i strahopoštovanje svih naroda pred njom. Istinska sila ne popušta ni u kakvom pravu, čak ni u božanskom: niko ne sme pristupiti ka njoj da joj oduzme makar i pred njene moći.

Protokol br. 23

Smanjenje proizvodnje luksuznih predmeta. Proizvodnja domaće sitne industrije. Nezaposlenost. Zabrana pijanstva. Ubistvo starog društva i njegovo vaskrsenje u novom obliku. Izabranik Božji.

Da bi se narodi navikli na poslušnost, treba ih naučiti skromnosti, te prema tome treba smanjiti industrijsku proizvodnju luksuznih predmeta. Time ćemo popraviti i poboljšati naravi demoralizovane utakmicom na polju raskoši. Mi ćemo uspostaviti domaću sitnu industriju koja će potkopati privatne kapitale krupnih fabrikanata. To je neophodno još i stoga što krupni industrijalci često pokreću, mora i ne uvek svesno, misli masa protivu vlade. Narod fabrikant ne zna za nezaposlenost, a to ga vezuje za postojeći red, sledstveno i za čvrstinu vlasti. Nezaposlenost je najopasnija stvar za vladu. Za nas će njena uloga biti odigrana čim vlast pređe u naše ruke. Pijanstvo će takođe biti zakonom zabranjeno i kažnjavana kao zločin protiv čovečnosti ljudi koji se pretvaraju u životinje pod uticajem alkohola.

Podanici, ponavljam još jedanput, slepo se pokoravaju samo snažnoj, potpuno nazavisnoj od njih ruci, u kojoj oni osećaju mač za zaštitu i podršku protiv udaraca socijalnih bičeva… Zašto im je potrebna anđelska duša u vladaocu? – Oni treba da vide u njemu oličenje sile i moći.

Gospodar, koji smeni sada postojeće uprave što bedno životare među demoralisanim s naše strane društva, koja se odriču čak i Božanske vlasti i iz čije sredine izbija sa svih strana oganj anarhije, – taj gospodar mora pre svega pristupiti gašenju toga plamena koji već proždire sve. Zato je on dužan da ubije takva društva, makar ih morao zaliti njihovom vlastitom krvlju, te da ih ponovo vaskrsne u licu pravilno organizovane vojske koja se svesno bori protiv svake zaraze opasne po državno telo.

Taj izbranik Božji određen je odozgo, da slomi bezumne sile pokretane instinktom a ne razumom, životinjstvom a ne čovečnošću. Te sile sada trijunfuju u manifestacijama pljačke i svakojakog nasilja pod maskom principa slobode i prava. One su razorile sve društvene poretke, da bi se na njima podigao presto cara judejskog; ali njihova će uloga biti odigrana u onom momentu kada se on zacari. Tada će one biti zbrisane sa njegova ****, na kome ne sme biti ni grančice, ni travčice.

Tada ćemo moći reći narodima: blagodarite Bogu i poklonite se pred onim koji nosi na licu svome pečat predodređenosti ljudske, čiju je zvzdu Sam Bog vodio i doveo k njemu da niko drugi, osim njega, ne bi mogao osloboditi vas od svih gore pobrojanih sila i zala.

Protokol br. 24

Učvšćenje loze cara Davida(?). Pripremanje cara. Uklanjanje neposrednih naslednika. Car i trojica koji su ga posvetili. Car je sudbina. Besprekornost spoljašnjeg morala cara Judejskog.

Sad ću preći na način učvršćivanja korenja dinastičke loze cara Davida do poslednjih slojeva zemlje…

Ovo učvršćenje sastojaće se pre svega u onome u čemu se do današnjeg dana sastoji moć koja je našim mudracima osigurala i očuvala vođenje svih svetskih poslova kao i davanje pravca vaspitanju misli celog čovečanstva…

Nekoliko članova od semena Davidova spremaće careve i njihove naslednike, ne birajući ih po pravu nasleđa nego po sposobnostima, posvećujući ih u skrivene tajne politike, u planove upravljanja, s tim da niko ne sme znati ove tajne. Cilj je takvog načina rada taj, da svi znaju da uprava ne može biti poverena neposvećenima u najdublje tajne njene veštine.

Samo će se takvim licima predavati praktična primena imenovanih planova kroz sravnjenje sa mnogovekovnim iskustvima, sva posmatranja političko – ekonomskih tokova i socijalnih nauka – sav, jednom rečju, duh zakona, koje je priroda nepokolebljivo ustanovila radi regulisanja čovečanskih odnosa.

Neposredni naslednici često će biti odstranjivani od stupanja na presto, ako za vreme učenja i spremanja budu ispoljili lakomislenost, mekoću i druge osobine, koje ih čine nesposobnim za upravljanje a same po sebi su štetne po carski poziv.

Samo oni koji su bezuslovno sposobni za čvrsto, makar i surovo, budno upravljanje dobiće njegove dizgine od naših mudraca.

U slučaju oboljenja slabošću volje, ili kakvom drugom nesposobnošću, carevi će morati po zakonu predati upravu u nove, sposobne ruke…

Carski planovi dejstva u tekućem momentu, a tim pre u budućnosti, biće nepoznati čak i onima koji se budu zvali bliskim savetnicima.

Samo car i trojica koji su ga posvetili znaće budućnost.
U licu cara, koji sa nepokolebljivom voljom vlada sobom i čovečanstvom svi će ugledati sudbinu sa njenim nepoznatim putevima. Niko neće znati šta car želi da postigne svojim naređenjima, pa stoga se niko neće smeti ni isprečiti na nepoznatom putu…

Razume se, potrebno je da umni rezervoar, careva odgovara planu uprave koji on ima da primi u sebe. Zato on i neće stupiti na presto, pre nego što um njegov ne podvrgnu probi i ispitu pomenuti mudraci.

Da bi narod znao i voleo svoga cara, neophodno je da on besedi na trgovima sa svojim narodom. To stvara potrebno spajanje dveju sila, koje smo mi sada terorom odvojili jednu od druge.

Ovaj teror nam je bio neophodan, da bi obe te sile ponaosob potpale pod naš uticaj.

Car judejski se ne sme nalaziti pod vlašću svojih strasti, naročito sladostrašća: nijednom stranom svoga karaktera on ne sme davati životinjskim instiktima vlast nad svojim umom. Sladostrašće najgore razorava umne sposobnosti i jasnoću pogleda, odvodeći misli na najgoru i najviše životinjsku stranu čovečanske delatnosti.

Oslonac čovečanstva u licu gospodara sveta od svetog Semena Davidova mora prinositi na žrtvu svome narodu sve svoje lične naklonosti.

IZDANJE REDAKCIJE “BALKAN”
BEOGRAD 1939 GOD.

Druga strana istorije & Najveća priča

<p> <p><center><br><BR><center><script type="text/javascript"> </script><script type="text/javascript" src="http://pagead2.googlesyndication.com/pagead/show_ads.js"> </script> <hr> <P> <IFRAME src="../../../adds/tagovi_be.html" vALIGN="top" frameborder=0 scrolling="yes" width=100% height=300

PROTOKOLI SKUPOVA SIONSKIH MUDRACA